Dvojno objašnjenje

Day 1,622, 11:44 • Published in Serbia USA • by gid1

Nadam se da ne treba više da naglašavam da ne pišem zarad popularnosti, glasova i pretplata. Nije moj problem što je članak predugačak kao i uvek, možda je problem onih koje sve ovo interesuje 🙂 Ovog puta radi se o dvobroju. Nameravao sam prvo da podelim ovo u dva članka ali sam se predomislio jer bar meni vredi isključivo kao celina, a vi slobodno kopirajte izdelite pa čitajte iz koliko puta hoćete. Srećno!

Kako ste mogli biti svedoci prethodnih dana, rasprava o reformi vojske dovela je do prilično čestog uzimanja u usta i SSFa. U toku same rasprave najviše me je iznenadila i pogodila činjenica koliko malo ljudi zaista zna šta je SSF, kako i zašto je nastao i koji su stavovi od kojih nije moguće odstupiti. Ova greška u startu navodi reformatore a i ostatak vojske na pogrešne zaključke o pravima i mogućnostima. Takodje nas same stavlja u poziciju da svakog meseca razgovaramo o istim problemima.

Deo prvi: Ideja o reformama

Ideja o SSFu nastala je za vreme mog predsedničkog mandata u decembru 2010. godine. Ideje koje sam zastupao tada zastupam i danas. Nažalost nemam ni vremena ni volje da ih sprovodim u delo unutar ovakvog sistema kakav vlada u eSrbiji ali se izuzetno ponosim i Titanima i SSFom jer smatram da retko koji predsednik može da se pohvali da su njegove ideje toliko nadživele njegov mandat, do te mere nastavile da se razvijaju i do te mere dokazale svoju svrhu za dobrobit cele eNacije.

Moj cilj je bio radikalna reforma vojne strukture koja bi vratila našu vojsku na početni sistem funkcionisanja, naravno modernizovan i prilagodjen ovom ratnom modulu i koji bi ujedno bio fleksibilan dovoljno da se prilagodi svakom narednom modulu. U početnom sistemu funkcionisanja VeS je bio sva vojska, paravojne praktično nisu postojale. Sistem je podrazumevao tri sloja vojske. Najniži sloj bila je regrutna koja je prihvatala mladje vojnike, učila ih osnovnim pravilima i pripremala za ulazak u ozbiljnije jedinice. Glavni ponos eSrbije predstavljala je redovna vojska sačinjena od više jedinica koje su lomile protivnika konstantno, praktično vodile rat. Na kraju imali smo i najviši sloj, mobilne jedinice koje su korišćene kao udarna igla vojske, spremne da se presele u svakom momentu i zadaju završni udarac u bilo kom RWu po svetu, ili uskoče i pomognu redovnoj da zatvori tešku bitku kada je svima ponestalo snage. Ovo je sistem koji je od eSrbije napravio ono što je eSrbija danas. Ne treba ni danas ništa novo da se izmisli, samo da se prepiše staro i svi problemi bi bili rešeni ili bi se bar dobila baza za njihovo lakše rešavanje.

Da bi se ovo postiglo bilo je potrebno regrupisanje. Ništa tu ne bi bilo strašno i ne bi promenilo suštinu iako mnogima deluje kao utopija, samo bi dovelo do daleko veće organizovanosti i udarne moći i nije nemoguće odraditi ni danas. Slabije paravojne jedinice bi bile zaštićene i praktično bi vršile funkciju koju je nekada vršila regrutna. Primale bi slabije članove, uvodile ih u igru i za to bi imale svu moguću podršku države po pitanju finansija i logistike. Starije jedinice bi pomagale svojom razvijenijom infrastrukturom itd itd. Trenutni VeS bi bio unapredjen, nikako rasformiran ili unazadjen, samo bi bila istaknuta njegova prava svrha. Predstavljao bi ono što je nekada predstavljala redovna vojska, lomio protivnika svaki dan po ceo dan, bio okosnica sistema i najvažnija karika u lancu. U VeS bi bile uvedene trenutne paravojne jedinice koje to zaslužuju, naravno ljudi iz VeSa bi odlučivali o sistemu po kome bi se te zasluge valutirale. Na kraju bi došli do SSFa koji bi predstavljao ono što su nekada bile mobilne jedinice, selio se i pokrivao RWove, i bio udarna igla koja bi završavala teške bitke kada svima ostalima ponestane snage. Osnovna razlika SSFa i VeSa bi trebalo da bude ta što bi VeS radio planski i redovno i razvijao se u pravcu povećanja svojih mogućnosti da melje protivnika dok bi SSF radio brzo sa što manje planiranja i bio spreman da uskoči i reši bitku u poslednjim minutima, dakle razvijala bi se mobilnost i akcenat bi bio stavljen na brzinu a ne na snagu.

Sistem finansija bi trebalo napraviti tako da se vojska potpuno depolitizuje. Kada pričam o depolitizaciji vojske ne odnosim se na to da pripadnici jedinice ne mogu biti kongresmeni ili na nekim funkcijama u vladi, već na to da samoj jedinici ništa ne menja ako je njen član ili komandant kongresmen ili član vlade. Nijedna jedinica u eSrbiji ne bi trebala da ima bilo kakvih privilegija i koristi od bilo koje vlasti niti uticaja na odluke vlasti. Te stvari su posao političara, na jedinicama je da ratuju. Kakve veze ovo ima sa sistemom finansija? Pa tu je ključ svih naših problema. Političke partije kupuju glasove jedinica ispod tezge, nude jednoj ili drugoj bolje uslove u slučaju podrške, veći kapital i slično. Treba potpuno onemogućiti političare da rade na ovaj način. Postoji mogućnost da se napravi jedinstvena formula za sve vojnike koja neće nikoga isticati iznad ostalih. Ova formula treba da bude zasnovana na dve brojke koje u potpunosti uključuju kompletnu filozofiju finansiranja vojske ne stavljajući nikoga u prvi plan i na taj način bi onemogućili bilo kakav lični interes vojske. Prva brojka koja je važna je dnevni priliv države. Od jedinica eSrbije država ne treba da kupuje štetu i ne treba da im plaća za udaranje. Treba da im podeli izvesni procenat novca koji je stigao tog dana u državnu kasu. Kako dnevni priliv zavisi od kretanja marketa, veće cene značile bi automatski više novca za jedinice, manje cene manje novca, i svakog dana bi se visina finansija menjala. Druga brojka odredjuje koliko kome treba dati na najbolji mogući način. Jedinice koje su bolje organizovane, imaju bolju infrastrukturu, veću aktivnost i udarnu moć treba da dobiju veću nadoknadu, a sve to se preslikava u igri kroz štetu pričinjenu u datoj rundi. Dakle na primer 70% dnevnog priliva se podeli sa ukupnom štetom koja se tog dana refundira i pomnoži sa količinom štete koju je jedinica isporučila i tu se završava kompletna polemika o finansijama.

Jedinice bi u ovom slučaju mogle da utiču na visinu finansija samo na dva načina: jedan je podizanje same jedinice na viši nivo, razvijanje infrastrukture, povećanje aktivnosti i poslušnosti vojnika čime bi za naznačene runde koje se plaćaju povećali svoj udeo u ukupnim finansijama, dakle automatski su motivisane da budu bolje jedinice i vojska bi se nakon ovakvih reformi sama razvijala u najboljem mogućem pravcu. Drugi način je uticanje na dnevni priliv države na koji bi jedinice mogle da obrate veću pažnju, dakle dodatna motivacija opet za razvoj jedinica, i ujedno dodatna motivacija za pružanje podrške političarima koji bi najviše unapredili eSrbiju jer bi napredak eSrbije bio direktno povezan i uticao bi na džep jedinica. Ovakvom reformom vojnih finansija doveli bismo i političare u situaciju da im glasovi direktno zavise od kvaliteta njihovog rada, u suštini ideja je da svi imaju koristi isključivo ako država napreduje, i da svi gube ako država gubi. Tada bi sve jedinice više razmišljale o tome koliko je korisno ili štetno dobiti ili izgubiti rat, pa bi same uvodile kontrole i kada gubimo pokušavale da okrenu stvari. Država i vojska nisu dve različite stvari, mi smo i vojska i država! Postoje dva puta, jedan je nametanje stvari kao što je BH pravilnik jedinicama, drugi je motivisanje jedinica da same naprave svoj BH pravilnik i poštuju ga kako bi obezbedile sebi lakše i bolje napredovanje. Sami procenite šta je pametnije.

Deo drugi: SSF danas

Sve ovo je bilo potrebno da napišem da bih razjasnio ono što se dogadja danas. Tri meseca nakon mog mandata vratila se ideja o stvaranju SSFa. Gojko Bozic i ja smo započeli priču i na kraju se stvorila ekipa jedinica, medjutim bez podrške države. Štaviše naleteli smo i na proteste i osude, medjutim istrajali smo u svojim idejama i danas se ponosimo svim postignutim rezultatima. Danas je SSF već korišćen na način opisan u mom predlogu reforme, medjutim kako je to jedini deo reforme koji je efektivno prošao i bez podrške države SSF je bio i ostaje nezavistan.

Mi smo deo vojske koji je apsolutno depolitizovan. SSF je imao i ima puno političara u svojim redovima, puno predsednika bilo je iz naših redova. Medjutim na svim kanalima SSFa zabranjena je bilo kakva priča o politici. Niko nikada nije dobio podršku SSFa i neće je dobiti. Ne podržavamo nijednu stranku i nijednog političara i ljudi koji se bave politikom iz naših redova članovi su različitih partija, što dodatno govori u prilog depolitizaciji. Pritom depolitizacija podrazumeva da se nikada nismo mešali u upravljanje državom. SSF nikada nije uticao na visinu refunda niti na organizaciju, komandanti koji su u MODu ne mešaju svoj rad unutar SSFa sa radom u državi i SSF nema nikakvih koristi ni štete od njihovog rada osim globalnog napredovanja kome svi težimo. Radimo najbolje što možemo za eSrbiju, svako daje svoj doprinos koliko je u stanju u tom momentu.

Kao vojna formacija potpuno smo nezavisni od države. Ne zavisimo od državnih finansija, ne tražimo ih i ne odbijamo. Smatramo da je i ono što je dosad stizalo u kase naših jedinica neobavezno i sama država odlučuje kada i koliko će izdvojiti za nas, i da li će uopšte nešto izdvojiti. Sve što stiže je pomoć zarad lakšeg funkcionisanja i uvek je država imala više koristi nego što je pomagala. Mi ne želimo da se borimo za veći deo kolača ni sa kim. Naša infrastruktura i organizovanost na polju ekonomije omogućava nam da pucamo maksimalno, gotovo bez ikakve pomoći sa strane. Ako pogledate iz drugog ugla, SSF svakog dana ima bar 5 ponuda od saveznika da puca za njih i dobije za te akcije kompletnu opremu, dok je za neke novopečene jedinice refund jedini izvor prihoda za preživljavanje, kada se kod nas isti spomene mi to vidimo kao odricanje od većeg priliva da bi pomogli eSrbiji i rado se odazivamo jer nije kapital na prvom mestu. Takodje kako mi ne zavisimo od države tako i naša podrška eSrbiji ne zavisi od finansija. Od nastanka do danas uvek smo udarali za interes eSrbije. Čak i kada dobijemo puške od druge države da bi udarali za njih, osiguramo se pre svega da to ide i u prilog eSrbiji, ako je ponuda raznovrsna kako to obično bude slučaj trudimo se da izaberemo onu koja će najviše koristiti eSrbiji. Pritom 80% naših akcija je direktno u borbama eSrbije, i niko od nas i ne pomišlja da ostavi eSrbiju u problemima kako bi prodavao dmg po svetu. Kada bi neko iz komande tako razmišljao, zaista mislite da bi SSF brojio ovoliko članova koliko broji danas i imao toliko ljudi na visokim položajima u eSrbiji? Svaki komandant koji misli drugačije neka proba da svojoj jedinici naredi da udara u Tunguziji dok pada Vojvodina pa će videti koliko je to realno i moguće.

To što država nama daje neki novac ili ne, u 99% slučajeva ne utiče na kompletnu filozofiju ratovanja koju zastupamo. Naprotiv svaki član SSF jedinica može da vam potvrdi da je ubedjenje da mi ovako nezavisni mnogo puta odradimo više nego oni koji imaju sve moguće vidove kontrole na vratu jer nas napred vuče čista volja da više doprinesemo i dobijemo bitku, ne interesuje nas nadoknada i ponosimo se što većim brojem potrošenih pušaka a nikako štednjom kada se radi o eSrbiji. Jednostavno ja ne vidim nijednu drugu motivaciju osim napredovanja eSrbije i saveza u kome se eSrbija nalazi u ovoj igri, i to je ono što se trudimo da prenesemo svim našim članovima. Naši povremeni izleti po svetu redovno donose eSrbiji veću podršku u medjunarodnoj diplomatiji i vojnu podršku u direktnim ratovima koje eSrbija vodi, svi su dobro upoznati sa našim avatarima, SSF je cenjen i poštovan u celom eSvetu i svi saveznici znaju koliko može da promeni stvari naše prisustvo na bilo kom frontu.

Puno puta naše akcije bivaju osudjene od strane onih koji na stvari gledaju suženo i misle da se rat dobija ili gubi u borbi za recimo Centralnu Hrvatsku. E pa verujte mi na reč nije tako, ishod te borbe zavisi od akcija eSprske vojske i diplomatije tokom celog meseca i duže, zavisi od nesebične pomoći koju je eSrbija uputila svojim saveznicima, od broja saveznika koji su na mapi i težine njihovih bitaka koje se u tom momentu vode, od resursa koje ti saveznici imaju jer uz bolju ekonomiju mogu više pomoći da upute, od naše diplomatije koja se potrudi da istakne zasluge srpske vojske u ratovima saveznika itd. Zar nismo do juče gubili kongres dva meseca zaredom jer je naš savez imao manje štete? Šteta koju naše jedinice prave se podrazumeva, ono što varira je podrška sa strane koju dobijamo/ne dobijamo i to je glavni faktor u odlučivanju pobednika bitke. Kadgod pomoć ne stiže zakazalo je nešto kod nas jer smo mi oni koji rukovode stvarima kao država koja ima najveću vojnu moć, ako imate utisak da smo dosta pomagali a da nama ne pomažu onda možda naša diplomatija nije odradila svoj posao itd. SSF je glavno oružje eSrbije za obezbedjivanje navedenih faktora koji odlučuju pobednika borbe, i taj deo našeg funkcionisanja je za eSrbiju daleko bitniji od štete koju isporučujemo direktno u borbi.

Ovde dolazimo do raznih predloga reformi, i do motivacije da uopšte pišem članak. Mnoge jedinice su navele kao jedan od uslova za prihvatanje bilo kakve reforme da SSF bude obuhvaćen reformom. Pre svega SSF je nastao reformom, to što reforma nije sprovedena do kraja je drugi deo priče ali je ujedno i jedan od glavnih razloga što je SSF stvoren kao nezavistan. Da bi SSF bio integrisan u ostatak vojske, potrebno je završiti reformu do kraja. SSF je bio i ostao nezavistan, i ostaće potpuno nezavistan i neće potpisivati nikakve sporazume sa državom dok se problemi politizovanosti i finansija vojske potpuno ne reše. Kada jedinice budu počele da ratuju i daju svoj maksimum bez obzira na finansije i političare, kada sve jedinice budu finansirane na isti način isključivo prema zaslugama i kada sve jedinice budu znale gde je njihovo mesto i šta je njihov posao i dokazivale svakodnevno da taj posao odradjuju jer žele dobro eSrbiji ne samo svojoj jedinici SSF će se uklopiti sam od sebe u sistem. Dok su stvari ovakve kakve su danas i dok se ostali bore za veći komad kolača i veću vlast, mi ćemo odudarati od te mase jer nam je to jednostavno najprirodniji mogući pristup. Ne namećemo svoje poglede nikome, ne podržavamo i ne protivimo se reformama koje se predlažu i sprovode, ne tražimo ništa i dajemo sve što možemo. Ako dodje do bilo kakvih promena bićete blagovremeno obavešteni o njima, dotad pre nego komentarišete potrudite se da se informišete, dodjite na naše kanale, uverite se kako i šta radimo pa onda pokušajte da donesete realnu presudu. Hvala puno!