Da razjasnimo...
•
by gid1
Šetam nekim forumom gde se raspravlja o istoriji i politici i primetim daleko veći užas nego ovde na erepubliku. Gotovo da nema više ljudi svesnih da se koriste "srpskim" jezikom već svi koriste "srbski" ili još gore "Srbski"... Taman da se oglasim kad vidim da je neki lik već otvorio temu i napakovao dosta materijala i sažetih objašnjenja, tako da sam tamo odustao ali ne i ovde 🙂
Šta je, u stvari, pravopis jednoga jezika? To je način zapisivanja govora na papir. Govor ne možemo sasvim verno preneti na hartiju, jer bi takvo pisanje bilo isuviše komplikovano, ako bi uključivalo sve razne izgovorne nijanse koje postoje. Ali, može se doći do nekog načina zapisivanja koji bi bio razumljiv i moguć za upotrebu svima govornicima toga jezika. Čitajući takav zapis, oni bi mogli razumeti šta se htelo reći. Taj način zapisivanja, to je pravopis.
Postoje dve vrste pravopisâ — etimološki i fonetski. Većina evropskih jezika imaju etimološke pravopise. Takvi pravopisi podrazumevaju to da se u pisanju očuvaju izvorne morfeme od kojih su reči nastale. Na primer, od korena Srb- nastale su reči Srbin, Srbija, srpski, srpstvo. U etimološkom pravopisu, sve bi se one pisale sa B, dakle Srbin, Srbija, srbski i srbstvo, jer bi se hteo sačuvati izvorni koren, pa osnovnu svrhu pisanja, razumevanje napisanoga među govornicima, ostvariti tako što bi se oslonilo na to da oni prepoznaju koren Srb- u svima tim rečima, i tako razumeju njihovo značenje, zapisanima na hartiji.
Međutim, to se ne može i izgovoriti tako. U jezicima koji imaju etimološke pravopise, čitanje i pisanje nisu jednaki. Piše se tako da se očuvaju izvorne morfeme u svima rečima, ali čita se onako kako se prosto fonetski mora čitati. Ovde, jednačenje suglasnika po zvučnosti jeste jedna fonetska osobina izgovora koja prosto mora postojati u čitanju. Fonetski je nemoguće izgovoriti dva suglasnika različite zvučnosti jedan do drugoga u normalnom izgovoru. Zato u jezicima koji imaju etimološki pravopis, iako se piše jedno, čita se drugo, onako kako je fonetski jedino moguće.
Srpski jezik, međutim, nema etimološki, već fonetski pravopis. Šta to znači? To znači da se njegov pravopis ne zasniva na tome da se očuvaju izvorni koreni reči, i da se tako omogući prepoznavanje njihovoga značenja, već da se piše onako kako se fonetski i izgovara, te na tome počiva način razumevanja napisanoga među govornicima u jeziku sa fonetskim pravopisom, dakle na tome da se reč zapiše onako kako se izgovara, pa kada se pročita, da se može razumeti kao da je izgovorena, i da se tako prepozna njezino značenje. U ovakim jezicima čita se onako kako je i napisano, izgovor i pisanje se ne razlikuju. Kod jednačenja po zvučnosti, ovo znači da će se ono, pošto postoji u izgovoru, prikazati i u pisanju. Dakle, pisaćemo Srbin, Srbija, srpski i srpstvo, onako kako govorimo, bez obzira na to od koga korena ove reči potiču, to nam u našem pravopisu, koji je fonetski a ne etimološki, nije bitno.
Inače, pravopis je i kod nas bio etimološki sve do Vuka. Zato stariji autori i pišu °srbski°. Ali, s Vukovom jezičkom reformom, mi smo dobili fonetsko načelo u pravopisu, i otada pa do danas, naš pravopis je fonetski: pišemo kako govorimo, čitamo kako je napisano, u granicama jedne reči. (A i to fonološki, dakako; ni mi ne zapisujemo sve moguće nijanse izgovora.) Zato i zapisujemo jednačenje po zvučnosti, osim u izuzecima. A izuzeci su jasno određeni, i izuzeci su zato što za njih postoji neki razlog. To su, na primer, D ispred S i Š, jer bi jednačenje odvelo u drugu promenu i izobličilo reč do neprepoznavanja, zatim D u prefiksu na reči koje počinju sa T, jer bi i to odvelo u dodatne promene i promenilo značenje reči, pa u stranim rečima, itd. Reč „srpski“, o kojoj ovde raspravljamo, ne spada u te izuzetke. Nju pišemo onako kako je i izgovaramo (ne može se izgovoriti „srbski“, to fonetika našega jezika ne dopušta — može neko nasilu to da izgovori, nije nemoguće, ali je nenormalno za našu fonetiku). Sva debata iz 19. veka odnosi se samo na polemiku zagovornika ranijega etimološkog i zagovornika novog, Vukovoga fonetskog pravopisa. A ona nema nikakvoga značaja za nas danas — naš pravopis je danas fonetski, Vukova struja odnela je pobedu, i to znači da jednačenje suglasnika po zvučnosti prikazujemo u pisanju, osim u određenim izuzecima. Ne postoji razlog zašto bismo pisali °srbski°.
Eto toliko od mene, nadam se da sam pomogao razjašnjenju ovih nedoumica pa da se zatvori već jednom rasprava.
Facebook
Twitter
Discord
Comments
Ех, џаба пишеш ово. Онај ко се макар мало труди да упозна правопис, зна одавно шта је исправно.
predsednik = ???
objasni odstupanje na tom primeru?
super razjasnjeno, kao ne-srbin naučio sam nešto novo, vote
Ovo se uci iz srpskog za prijemni u srednju skolu.... Msm, jednacenje po zvucnosti (sa svojim izuzecima), kao i pravila i izuzeci kod sibilarizacije su stvari kod kojih je veliki broj ljudi nesiguran, Medjutim, sto se ovog srBski (i varijacija) tice, ta jezicka promena i izgovor su karakteristicne uglavnom kod novopecenih patriJota.
@Akasuna Itachi
"To su, na primer, D ispred S i Š..."
Tim patrijotama neka se samo napomene i akcentvovanje kao vid pravilnog pisanja srpskog jezika i odmah bi se ucutali : D
Ajd sto to ne znaju (ne zna 99% populacije) nego sto mnogi i ne znaju sta je to i kako se oznacava u recima. : P
Doduse i clanak je izdat da kazem u pogresno vreme... Bolje lepo da se objavi ponovo tokom dana.
@Akasuna D ispred S bi proizvelo preTSednik, nakon čega bi TS prešlo u C pa bi dobili preCednik, gubivši značaj nekog ko je ispred sednice jer Cednik bi pre bilo nešto za limun ili sir dok bi precednik bilo nešto što ide pre tog cednika a cediti nema veze sa sedenjem : ) Uglavnom napisao sam već da izuzeci nastaju isključivo na mestima gde bi se značenje reči promenilo jednačenjem. Mi i dalje izgovaramo preCednik sa nešto produženijm i razloženijim C.
Cednik nije srpska reč, češka je, na našem se kaže cedilo ali svejedno bi Cednik bilo izvedeno od cedjenja. Politika doduše ima veze i sa ceđenjem ali u ovom slučaju ne raspravljamo o tome : )
ExZilYon ja ne izdajem članke zbog glasova, pretplata i slično. Meni ovaj deo erepublika služi da napišem nešto što sam već puno puta kucao na IRCu pa se smorio, ovako bacim u novine i kad krene rasprava umesto da pričam ispočetka bacim link : ) Koga interesuje naći će u svakom slučaju...
Ovde dolazim i ja u jednu nedoumicu pa ako bi neko mogao da mi razjasni:
Po gore navedenim pravilima o izuzecima, "podtačka" je napisano pravilno bez jednačenja, i d i t su prisutni. Nije ih moguće izgovoriti jedno za drugim, tako da mi se bar čini da svi govore pod-tačka, sa blagim zastojem izmedju dok se d ispred t čuje prigušeno. Da li je pravilno govoriti pod-tačka ili potačka? Meni je opcija sa pauzicom daleko normalnija ali opet bukvalno tumačenje pravilnika favorizuje drugu opciju .
14+1534 može
@gile
druze, ucio sam i staroslovenski na fakultetu neko kratko vreme, tako da veruj mi da ovaj nas srBski poznajem makar u zadovoljavajucoj meri. Razlog zasto sam naveo primer "predsedika" je upravo zato, sto je na toj reci napravljen izuzetak kako se znacenje ne bi gubilo, iako je u izgovoru prakticno vec promenjeno u precednik. Cilj tih "patriJota" je da se slican izuzetak napravi za rec koja je nesto bitnija od predsednika i precednika.
Kljucna rec u tvom tekstu je "Vukova struja odnela je pobedu"... Dakle, jedna struja je resila da promeni nesto i uspela je u tome. Tako i danas imamo zacetak neke druge struje koja pokusava da se rec srPski cita kao srBski. Da li je ispravno ili ne, ne ulazim, pretpostavljam da znas moje misljenje, ali eto, neko to pokusava da promeni. Siguran sam da je mnogo pismenih ljudi u vreme Vuka Karadzica pisalo kako je on polupismeni seljak iz Trsica, ali on je uspeo da sERbski jezik pretvori u srPski,
meni lepse srpski, valjda zato sto sam tako naucio od malena
Sve je to lepo gid, nego kad ce nastavak sage o Turcima xD
prvi put da se slozim sa tobom posle dugo vremena xP
Dobar tekst, smatram da vecina koji pisu srbski vec znaju da je neispravvno ali tjeraju inat i njih smatram za nepismene ali tekst moze da posluzi ako na njega naleti neko mladji ko jos nije na ti sa pravopisom.
Du ju spik inglish ?
Ех, џаба пишеш ово. Онај ко се макар мало труди да упозна правопис, зна одавно шта је исправно. x2
šta je ovo, srbi neće da pričaju srbski?
@Akasuna Itachi
Izuzetak kod reci "predsednik", kao i ostalih slicnih primera postoji samo jer bi se primenom glasovnih promena promenilo fundamentalno znacenje reci. Isti primer je i sa "majka - majki", ne majci, kako bi trebalo reci ako bi se upotrebila sibilarizacija, jer majka i majca u srpskom jeziku oznacavaju dva razlicita pojma. Ovi i slicni primeri postoje, ali samo ako bi se promenilo znacenje reci u srpskom jeziku.
Samim tim,rec "srpski" ne menja znacenje u nasem jeziku.Ako bi smo se uhvatili cak i pokusali da na silu izvucemo koren reci i kazemo da je koren reci "srp",ukazujuci time da se znacenje opet menja i da je potrebno reci "srbski",treba imati na umu da bi prisvojni oblik reci "srp" bilo "srpov",a ne "srpski".Samim tim, rec "srpski" ne menja znacenje upotrebom glasovne promene i nema potrebe za izuzetkom koji bi dodatno zakomplikovao gramatiku samo zbog zadovoljenja nekog (ne)iskrenog nacionalizma.