Join the new world

Dobar dan, dragi gledaoci. Gledate ~VESTI~ u nasem prvom izdanju EKSPLOZIVA!








Verovali ili ne, pre par dana dobili smo cudnu dojavu da se jednom naizgled mirnom i dobrocudnom banatskom selu desila neverovatna stvar. Zitelji su do sada ziveli u miru i blagostanju sve dok Mesna zajednica ovog sela nije odlucila da promeni nabavljaca hleba.

Sada cete pomisliti: “Pa sta, samo su dobili drugaciji hleb”. Dragi gledaoci ~ VESTI~, sada cete cuti jednu neverovatnu pricu...


~~~~~ ~~~~~ ~~~~~


- Ja sam bio uzoran gradjanin... Mislim, seljak znate... I redovno sam kupovao novine... I znate sta sam onda radio sa njima, onda sam ja tako...
- Gospodine, nemamo mnogo vremena, mozete li nam samo ispricati o ovoj neverovatnoj pojavi?
- Da, da naravno... I tako ja jedno jutro odem da kupim hleb. E, i onda ja vidim na trafiku tu kod Zoltana novine. I ja uzmem one novine u ruke, kad ono...
- Gospodine...
- Da, da, hleb, naravno.. I tako ja kupim hleb i donesem kod decu i unuci da se taj hleb za dorucak pojede. I tako deca jedu onaj hleb i jedu i jedu i jedu i jedu i jedu i...
- I?...
- I pojedu.
- Pojeli su hleb?
- Da, izeli su ga.
- Dobroo... Dakle, deca su pojela malo hleba...
- A ne, gospojo, nisu deca poela malo hleba. Izeli su TRI VEKNE!
- Tri vekne, rekoste?
- Dabogme, tri vekne gospojo! I jos posle toga dolazi mi unuk i kaze: “Deda Obrade, ja sam jos gladan”, a ja vise nemam novaca da kupim jos hleba.
- Mozete li da nam objasnite kako to da vam unuci pojedu tri vekne hleba?
- E pa draga gospojo sa televizor, za to su kriva ova kompanija sto nam pravi lebac! Ja bre izedem celu veknu i jos se nisam zasitio. I onda uzmem izedem jos jednu veknu, i opet se nisam zasitio. Ja ne znajem od cega ovi prave taj lebac, ali ja sa tih pedez dinara koliko platim hleb mogu da kupim tri novine kod Zoltana na trafiku, znate, i onda ja sa te novine...
- Hvala vam gospodine na izdvojenom vremenu.





- Pa ne mogu, bre, da zivim ovako! Svaki dan moram da pesacim po tri puta za lebac! Osecam se k’i da treniram gimnastiku. Unuci me stalno salju u grad, kazu: “Bako, bako, idi kupi nam jos ‘leba, mi smo gladni”, a ja onda njima kazem: “Go*na jedna alava, nek’ ide caca da vam kupi lebac kad vas je tol’ko pravio! Ja njemu kada sam rekla da ne kre*e toliko onu Milevu, a on kaze: “Ma ne brini, Miljice, majcice moja”... I ja bu*ala matora”...
- U redu je gospodjo, a mozete li nam reci od kad su unuci poceli da jedu toliko hleba?
- Ma ta mala alava dju*rad.. Od kad je Mesna zaednica pocela da nabavlja ‘lebac od onu Rumunjsku pekaru od preko doline, ove pijavice jedu k’i stoka... Majku im ja...
- Dobro, dobro... Mozete li nam jos reci koliko to unucica imate?
- Pa imam ih... Imam 2.... 3,4..... imam.... 5.... Ma, ma imam dosta....





- Jaaaaooooo, gospojo.... Da vi znate moje mukeeeeee.... Ijaaaooooooo, kuku meni sta cu sadaaaaaa...
- Smirite se, gospodjo, smirite se. Je l’ nam mozete reci nesto o tom vasem problemu?
- Jaaooo, pa nemate vi pojma kak’e ja probleme imam ovdeeee. Pa evo do juce sam bila najlepsa devojka u selo, i onda dosli ovi iz Rumunjske pekare sa svoj ‘lebac... Ijaaaaaoooo meniiii jadnoooooj...
- Zaboga, gospodjo, pa snimamo vas uzivo, kontrolisite se! Ajde kazite sada o tom vasem problemu. Imate li ga ili gubimo vreme?
- Ijaaaaoooo, da znate samo kak’a sam lepa bila! Pa celo se selo za mnom okretalo....
- I onda?
- I onda sam pocela da jedem onaj Rumunjski ‘leb, i da se goim, i goim, i nagoila sam se k’i svinja! Pa pogledajte me samo... Ijaaaaaoooo meniiiiii....
- Stvarno mi je zao zbog vas...
- A samo da znate kako mi je majka lepo rekla... “Sine, Jejo, nemoj tol’ko da zavoles ‘lebac, a ja zapela na njega, pa zapela... I sad ovaj novi leb samo jedete, i jedete i goite se, a jos ste gladni! Propas’... Jaaaaoooo, jadnaaa jaaaaa...





- Ma ja sam to bre sve ‘teo da reformisem! I Mensu i pekaru i sve u tri pi...
- U programu smo gospodine...
- A, izvinjavam se onda, uz duzno postovanje gospoja.
- U redu, vi ste koliko smo saznali, bisvi predsednik Mesne zajednice. Mozete li nam malo vise reci o problemu sa pekarama?
- Ma te pekare je odavno trebalo rasformirati i reformirati! Mesnoj zajednici se ocigledno nije dopalo sto je hleb do sada bio tako jevtin, pa su sada doveli novu pekaru da naprave veci porez! Lopurde! Ocu nazad svoje pare!
- U redu je, samo polako... Kazite nam sada nesto vise o problemu. Ima li ga i unutar vase porodice?
- Jao kako ste me sada rastuzili... Znate, nasa porodica je postena, ozbiljna porodica. Celo selo zna ko su Banovani i celo selo zna da smo mi bili predsednici od Mesnu zajednicu vec dvajes’ godina! I ondak... Ondak dodju ove lopurde na vlas’ i, i, i....
- U redu je gospodine, hvala na informacijama. Prijatan dan.





Da li su zitelji ovog malog sela (i kako?) uspeli da rese problem hleba koji ne moze da zasiti ljude, saznacete u jednom od narednih serijala.





Hvala sto ste pratili ~VESTI~ u nasem vanrednom izdanju!
Ugodan dan.

marko1996