[dushanseelny] САВЕЗИ И ГДЕ ЋЕ СРБИЈА?

Day 2,712, 06:15 • Published in Serbia Serbia • by dushanseelny


Поздрав, драги читаоци, после подуже паузе одлучих да у овом периоду када је, верујем, свима мука од конгресних избора и борбе странака за улазак у топ5, напишем чланак везан за спољну политику. За то сам се одлучио јер ми се чини да се спољнополитички односи држава мењају неким чудним темпом и за обичног еГрађанина је веома тешко да похвата ‘ко се туче а ко се воли’. Што се тиче саме еСрбије, тешко је набројати све савезнике које је добила, изгубила, добила па изгубила, у задњих месец-два или колико већ траје ово расуло свих светских савеза. У таквим приликама, битно је проучити све могуће планове за потенцијалне савезе јер Астериа, оваква каква је, не може више правилно да функционише..

Свако ко иоле познаје ову игру, зна да у еСвету постоје два блока од по три државе које се не раздвајају у каквим год околностима се нашли:
-Аргентина
-Грчка
-Румунија
с једне стране и
-Чиле
-Македонија
-Бугарска
с друге стране.
Због њихове међусобне велике привржености може се рећи да односи појединих држава са њима диктирају састав савеза и комплетне међународне односе. Иако се на први поглед чини да је за еСрбију горњи блок једини могући, треба размислити још једном.
Прва од наведених којој треба посветити пар речи дефинитивно је Грчка. Ја лично никада нисам био претерано задовољан нашим савезништвом, јер је опште позната ствар да је ⅓ до ½ њихове штете била уперена дирекно против нас, а увођењем мирмидонске диктатуре смо дошли у ситуацију да у српско-турском рату Турска буде она која има грчки МПП. Још једна поражавајућа ствар у целој овој причи је поприлична равнодушност нама наклоњених Грка који до данас нису урадили ништа да ову ситуацију промене, што нам можда говори да је мирмидонска струја и дефинитивно преовладала. Сви знамо да је за љубав потребно двоје, а питање је има ли смисла и даље убеђивати Грчку да се ми волимо, или их пустити да прате своје срце..😛
С друге стране постоји тај вечити сукоб Мађара и Румуна због којег је Астериа од свог настанка на климавим ногама. Нема ту неке претеране филозофије- због РЛ несугласица, њихов међусобни рат је вероватно најбоље што од ове игре могу да добију и једни и други, такође тај рат би значајно ослабио и једне и друге што би на неки начин вратило равнотежу и дало шансу малим државама централне и источне Европе. Верујем да је једно од најнеизвеснијих питања- где је Србија у целој тој причи? Тешко је на њега одговорити 100% аргументовано, али моје лично мишљење је да Србија ни у ком случају не би требала нападати ни Румунију ни Мађарску, али да наша наклоност ипак треба да буде на страни Мађара, пре свега због дугогодишњег пријатељства али и због неких других ствари..

Имајући у виду све ово али и традиционално бугарско-турско непријатељство јасно је да смо ближи осовини Софија-Скопље него што се чини.

Али, компликације настају у Јужној Америци, где би се, верујем, целој еСрбији ‘срце поцепало’ услед евентуалног разилажења са Аргентином и Бразилом са којима смо изградили веома добре односе током времена. У овом случају треба гледати искључиво интерес, јер других аргумената за евентуално бирање Чилеа нема. Али ипак, олакшавајућа околност је та да Чилеанци, реално гледано, нису испали говна. Као две водеће државе еСвета еСрбија и еЧиле су једноставно морале да се сукобљавају с времена на време, али ја као грађанин еСрбије према њима никада нисам осетио претерано непријатељство, као што је рецимо случај са Пољском, са којом тренутно имамо МПП. Кад смо већ код Пољске, она је такође један битан фактор приликом нашег одабира блока, јер са Мађарском гради осовину која је са друге стране супротстављена грчко-румунској.
Дакле узимајући у обзир тренутне међународне односе, и однос штете коју државе праве, сматрам да би равнотежу и посебну страст игри донео блок Београд-Будимпешта-Варшава-Скопље-Софија-Сантијаго, наравно уз додатак мањих држава попут Словеније, Француске, Португала, Ирана итд..

Све у свему, битна чињеница је да је еСрбија тренутно у невероватно добром положају, имајући у виду стање са ресурсима, али и недостатак правог непријатеља на границама, стога се намеће као апсолутно најмоћнија држава еСвета, и као таква има услове да бира са ким жели а са ким не жели да се ‘хвата под руку’.
Иако верујем да имам доста неистомишљеника у вези ове теме (као ономад кад сам писао о НАП-у са Хрватима, сви ме попљуваше, па је тај НАП данас неизоставна ставка наше спољне политике), надам се да сам донекле утицао на ваше размишљање. У сваком случају, обавезно оставите коментар да чујем што више мишљења (pierrotmon на тебе циљам). 😃
Надам се да сте уживали у читању!
До следећег чланка, dushanseelny