Страхињић - анализа мајског мандата и стања у држави (2. део)

Day 2,387, 11:10 Published in Serbia Serbia by PREDSEDNIK eSRBIJE
3.6.2014.

Поздрав еСрбијо!

Прво да се извиним што нисам јуче објавио овај чланак, као што сам најавио, али ето, нисам хтео на брзину да склепам само текст...

Стали смо код битке у Далмацији коју смо изгубили пре неколико дана. Прво ћу завршити анализу те борбе из стратешког угла, а потом ћу прећи на анализу урађеног на пољу војске.



Као што сам у претходној анализи написао, напад на Хрватску је уследио као део плана истеривања Чилеа из Европе. Битно је поменути да је план владе је био да се за акцију брисања Хрватске, као и даље акције усмерене против Чилеа, одвоји 6 до, у случају крајње нужде, максималних 10ак хиљада голда од укупних резерви (18к злата) добијених на НБС овог месеца.

До Далмације, имали смо у просеку око 50-60ак хиљада прихода од пореза. На ЦО смо трошили 40к РСД 28.5. , 20к РСД 29.5. и 80к РСД 30.5. одакле се може закључити да су тек дан пре борбе у Далмацији могле да се наслуте намере Хрвата да ће у наставку покушати озбиљније да се обрачунају са нама.
На ударе ВеС и ПВЈ смо до ток тренутка трошили дневно 18к РСД 28.5. и 9.5к РСД 29.5. Толика је потреба била за ударима и постављањем ЦО да бисмо добијали борбе са релативном лакоћом и у складу са потрошњом у оквиру прихода које имамо (али на самој граници). Овде сада фале подаци о начињеној штети, које ћемо моћи сви заједно да погледамо када буду изашли наредни извештаји Мин. одбране и МЕС, али битно је да ћу показати све податке за саму борбу у Далмацији, коју смо изгубили.

Генерално, закључак који до овде можемо извести јесте да су управо редовни статистички подаци о потрошњи уз податке о начињеној штети, и у случају удара и у случају ЦО, неопходни како бисмо могли реалније да сагледавамо слику о потреби једног или другог система. Уз објашњење важности саме битке на коју је трошен новац, то би нам свима пружило могућност да много објективније дајемо суд о начину накоји користимо државни новац.



За дан толико спомињане борбе (31.5.), држава ће укупно ПВЈ исплатити око 27000 РСД за начињених око 2.4 милијарде штете.

(ВеС није био позван на ударе због инцидента на чет каналу у коме су учествовали представник Владе и представник команде ВеС. Томе не треба даље давати пуно на значају јер је неспоразум изглађен до краја дана а све и да је ВеС учествовао у ударима, на основу предочених података види се да то не би много променило ствари у укупном скору. Помињем податак чисто због тога да бих предупредио питања о томе где је био ВеС. Ако је неко од ВеС пуцао у току тих удара, неће му се обрачунати трошкови.)

Са друге стране, за ЦО је потрошено 534637 РСД при чему је добијено преко 22 милијарде штете (при чему је податак о штети само за дивизију 4!).

Да употпуним податке, ово су подаци који се односе, у највећем проценту, на рудне 3, 4 и 5, у којима је потрошена већина новца. На крају 5. рунде је резултат био 21:34 у корист Хрватске и одлучено је да би даљи наставак потрошње у овом темпу био погубан и решено је да се борба пусти, односно сведе на одбрану средствима које не би у потпуности опустошиле државни капитал. При свему овоме, морам додати да подаци нису везани само за борбу у Далмацији, већ и за борбе против БиХ и Албаније које смо имали утом дану и у којима је, такође, било потребно организовати или ударе, или поставити ЦО.




Подаци о ударима ПВЈ








Подаци о ЦО, десни клик за већу слику

Закључци из свега овога се полако сами намећу:

1) Борба у Далмацији је била борба високог интензитета која може да се класификује у ред епских битки, макар по односу штете начињеној на обе стране у првих 5 рунди.

2) Финансирање војске може у одређеним случајевима бити и јефтиније и скупље од постављања ЦО, све у зависности од интензитета борбе и потребе за штетом.

3) Војска (ВеС и ПВЈ) није у могућности да у епској борби испоручи довољну количину штете која би обезбеђивала да ЦО не мора уопште да се користи. Макар то показују подаци које сада имамо.

Овде треба узети у обзир чињеницу да ми не знамо пун капацитет војске на једном удару и да се на ударима углавном поставља лимит у потрошњи тенкова. У том смислу би требало урадити на добијању података који би реалније показивале право стање, али за сада је сасвим довољно што по први пут имамо и овакву конкретну анализу потрошње.

4) ЦО је неисцрпан извор штете, али је проблем код постављања истог што у епским биткама односи много новца који се не може сакупити никако другачије осим константним прављењем државних штекова јер дневни приходи, чак и са већим порезом на рад него који је тренутно на снази (3😵, не могу покрити потребе трошкова.

5) С обзиром да је на свега пар рунди потрошено преко 2к голда државних резерви, а да је планирано да за целу кампању буде потрошено око 6к голда или више (као што сам већ навео), одлучено је да се кампања против Хрватске обустави у следећем смислу: до нових сазива Влада обеју држава, као и до добијања инструкција из Астерије о томе како би Србија даље требала да се понаша у овој кампањи, са Хрватима ће највероватније бити вођен пинг-понг рат.



На жалост, са даљом анализом ћу морати да станем овде, а покушаћу да до краја дана или најкасније сутра увече завршим са анализом целог мандата. Остало је да напишем још о томе шта је учињено на плану реализацији програма министарстава изложеним у предизборној кандидатури (осим за МСП чија је анализа била јуче објављена).

Најзанимљивије ће бити прочитати о томе како су прошле промене намењене војсци, као и подаци о укупној државној потрошњи, информације о томе у шта ће бити уложени голди са НБС, као и како су прошле дискусије о усвајању Устава.

Тако да очекујте још један, до максимално два чланка анализе објављених до сутра увече, као што сам већ навео па да склопимо целу слику о мандату који полако остаје иза нас.

До скорог поновног читања...

о7