Join the new world

Причају свашта, говоре како Косово није наше, говоре како могу да нам га узму кад год пожеле, говоре како је Србија мала земља, мала и слаба, причају глупости. Ако Косово није наше зашто нам га узимају, а ако могу да нам га узму зашто не учине то? Јесмо ми мали, али што би рекао Његош: "Тврд је орах воћка чудновата, не сломи га ал' зубе поломи". Зашто душмани хоће Косово, шта то има тамо што они желе? Зашто желе свету српску земљу? Желе рудна богатства? Велику Албанију? Да униште Србе? Или можда нешто сасвим шесто?



А како је све то почело?

Вековима уназад, Албанци су разним популационим мерама довођени на Косово, док су Срби терани или су били приморани да сами беже. Према турским пописима у другој половини 15. и у 16. веку проценат албанског становништва на територији где се данас налази Косово и Метохија је веома мали. У 18. веку Албанци почињу да се насељавају као турски војници и да се шире у правцу северо-истока. Државна политика Отоманског царства је била фаворизовање муслимана Албанаца, који су требали да буду одбрамбени зид према Србији и Црној Гори. Претпоставља се да је тридесетих година 19-ог века однос српског и албанског становништва био подједнак, али то није сигуран податак.

Албанци су живели повлашћено јер су се Турци ослањали на њих као на истовернике. Над Србима су спроводили тортуру: крали им стоку и земљу, ако Србин напусти атар, Албанац је могао да га казни, отимали су и силовали жене и девојчице, а људе су убијали. После Берлинског конгреса Албанци доживљавају националну ренесансу, а Срби су за време Балканских ратова већ били мањина. За то време Албанци продиру ка северо-истоку узурпирајући им имања.



Између два рата, краљ је покушао да колонизацијом повећа број хришћана протераних током османске владавине. Први колонисти долазе сами 1920. године, а затим колонизација постаје планска и одвија се у два правца. Срби су често добијали необрадиво земљиште, пропланке, шуме и у мањој мери земљу бегунаца одметника. Такође је познато да је за досељенике изграђено 330 насеља и процењено је да се доселило између 60 и 65 хиљада људи.
Биланс 2. светског рата на Косову је: 10 000 убијених Срба, 40 000 протераних из Италијанске окупационе зоне, 30 000 из Немачке и око 25 000 из Бугарске, све у свему, око 100 000 неалбанских, претежно српских избеглица. Још није ослобођена цела Југославија, а почетком 1945. избија велика антијугословенска побуна. Албанци су одбијали да се иселе из узурпираних српских кућа у чему су имали заштиту својих партијских руководиоца. Тито ради на томе да припоји Албанију, било тако што ће је присајединити Косову, било тако што ће направити седму републику али план пропада након сукоба са ИБ.



Између 1948. и 1953. на граници са Албанијом убијено је девет југословенских граничара, док је број пограничних инцидената био 542.

Густина белега српске духовне баштине на Косову и Метохији је у неколико задњих деценија, али и векова, десеткована уништавањем и затирањем од стране Албанаца. Буквално, број српских светиња на Косову и Метохији је десеткован, а од двораца српских владара скоро да није остало ништа, док су стари српски градови и тврђаве потпуно запуштени.
Велике антијугословенске демонстрације избијају 1968. године, где се кличе "Косово република" и захтева отцепљење. Да би их смирио, Тито мења назив из КиМ у САП Косово јер Албанци нису волели назив "Метохија" који их је подсећао да је то манастирска, српска земља.



Након 1981. године, Срби су почели масовно да се исељавају и у почетку су били приморани да продају земљу испод цене. Албанци су се касније обогатили, па су плаћали земљу веома скупо. Етничка сила се убрзо мења, а Срби су жртве убистава, силовања, уништавања усева и стоке, скрнављења гробова и тако даље. Данас на Косову има око 1 740 000 људи, без српских општина на северу које су бојкотовале попис 2011. године. Албанаца је 92%, Бошњака 1.58% а Срба 1.47%.


Али немојмо заборавити :


У долини фресака, долини српских краљева, Косову и Метохији, с правом названој светом српском земљом, некада је, у Средњем веку, скоро у сваком месту било српских цркава, манастира, тврђава као и двораца српске властеле. Моћној српској држави управо је Косово и Метохија био стожер и извор ширења српства и српске државе. Према подацима Републичког завода за заштиту споменика културе Србије, на Косову и Метохији је било 1.181 црква, 113 манастира, 48 испосница, 8 спомен-капела и спомен-костурница, затим 96 тврђава и старих градова и 14 двораца српске властеле, што представља укупно 1.353 црквена здања. Ако се на ово дода и 534 стара српска гробља, укупан број српских топонима износи 1.996.



Како су историчари, монаштво и хроничари забележили у историјским и црквеним књигама, у Средњем веку, за време недељне свете Литургије, у манастирима и црквама Метохије звонило је више од 3.600 црквених звона. Додају ли се томе и звона са цркава и манастира Косова, онда се може замислити о коликом се броју звона радило и о каквој се симфонији тонова говорило.





С' поштовањем