Дочек Српске Нове Године- Окреће се коло среће

Day 2,614, 02:32 • Published in Serbia Japan • by Parazit93


Прошло је већ пар дана од дочека, прича се чула, многи су саветовали да напишем чланак о томе и поделим са свима луди провод, па ево данас сам одлучио да то и урадим, да вам дочарам један луд дочек прошаран разним преокретима...

13. Јануар. 2015-те године
Време: 08:55

Јутро безпрекорног расположења, све ми иде као по лоју, све што замислим испуњава се, јутарња кафица, опуштање на еРепублику, шала и још шале, сви весели, и свима лепо.

Време: 10:40 - Добио сам свог првог реферала, дан је кренуо на боље у свим пољима, све обавезе су завршене, имам састанак са прелепом девојком у 19 часова,у међувремену убијам досаду у припремама за дочек...

Врене: 13:20 - Посвађао сам се са једном драгом особом, живци на измаку, расположење уништено, следећих пар сати покушавам довети све у ред, али више ми ништа не иде од руке...




Време 16:00 - Звони телефон, другар са којим сам требао изаћи тражи помоћ јер му се комшија напио и спао са терасе, хитно морамо да га водимо на трежњење.
Облачим се, а обузима ме неки лош предосећај, шаљем пар порука на ерепу, имам осећај да се нећу поново појавити на истом.

Време 16:25 - На хитној смо, добијамо упут да га одведемо на Психијатрију.
Време 16:30 - Примају нас на психијатрију, воде нас на оделење, откључавају врата, ми улазимо, врата се закључавају и нас двојица остајемо са њим закључани међу осталим болесницима -.-




Време пролази, нико се не појављује, пацијенти шетају око нас један ћути и гледа ме као зомби, док са друге стране један прилази и понавља речи
"Шта Е, Шта Е, Шта Е"?
Обузима ме блага нервоза, док настају међусобне несугласице између мене и другара уз осећај да ћемо нову годину провести закључани у лудари...

Време 18:52 - За 8 минута треба да се појавим на судару, ово више није нервоза, почео сам да лудим, превише времена сам ту и хоћу да изађем, почињем да ходам целом установом тражећи излас, али самоо један постоји, и то онај куда смо ушли, а пролаз кроз њега значи, разбијање дрвених врата и челичних решетки. прозори су такође обложени решеткама, нема нам спаса!
Време 19:50 - прилази човек и пита ме где је његов кревет, ја већ тотално излудео, само покажем на празан кревет у соби у коју је тукао ходник, он одлази и леже, након 2 минута, човек пролази поред нас и улази у собу, напада га зашто је он у његовом кревету, настаје туча!
Адреналин се пролио, помешан лудилом које ме обузима, почињем да лупам излазна врата, а затим се чује туптање уз степенице, особље је кренуло на горе, ја се повлачим, врата се отварају, а ја почињем да вичем, фитиљ је изгорео, а они желе мене да вежу, дошао сам нормалан да ме завежу као лудака!
Време 20:05 - Ситуација на психијатрији је смирена а ми смо пуштени напоље, расположење више него гадно, одлазимо у кладионицу и пуцамо пар хиљада, више ништа не иде како треба,мој састанак је пропао, та цура се одавно не јавља.



Време 21:30 - Одлучујемо пружити ноћи још једну шансу, и улазимо у један локал, покушати да бар лепо дочекамо нову годину, започињемо са алкохолним пићима мешаним са енергетским да би се дејство истих побољшало и ми се опустили, агресија је изнад граница нормале, имам осећај да бих све подавио за вече.

Ускоро ме обузима дејство алкохола, свестан да у друштву имам 6 момака и 9 цура, али не познајем никога осим свог другара.
Музика уживо, почиње одборјавање, сат ће откуцати пола ноћи, играм са прелепом девојком, већ смо се и смували, разменили бројеве телефона, али ја немам појма како се она зове или како сам је уписао, провод је одличан, ја сам опуштен, љубим се са њом а другој шаљем поруке, пиће је чудо!
Срећа се окренула и ми се забављамо.

Дан 14. јануар
Време између 3 и пола 4 ујутру.
Кренуо сам у тоалет, несвестан чињенице да се нека стока исповраћала од улазних врата до саме шоље, дечкић у белом оделу обузет алкохолом, већ довољно нестабилан на ногама, у сред тоалета се оклизнем и зароним у његов "Желудац" , одело је упропашћено!

Излазим из тоалета неуредан, упропашћеног одела, конобар ми се смеје иза шанка, непромишљена реакција, долазим и хватам конобара за врат, подсећам га да би особље требало водити рачуна о чистоћи тоалета са јаком жељом да га пребијем, док се он вешто извлачи и показује ко је исту пропаст направио.
Пуштам конобара и пробијам се до дечка, покушавам да му на леп начин саопштим да ће да полиже све са одела, указујем на девојку која је у мом друштву и разлог зашто овакав не могу да седим поред ње.
Ипак у целој причи у његовој глави ја сам крив, а не он, те ме одгурује насилно од себе, што ја схватам као право време да се неко научи памети.
Покушавам 2 ударца за редом, машам и остављам леп отисак на зиду, превише сам пијан да би ме болело, трећи ударац је пресудио, он пада и удара главом од гелендер, назире се крв, а сходно тим тренутком полиција која је већ била позвана улази у локал.
Приведен сам, дајем изјаву, чича ми је Инспектор, ствари се брзо средиле и ја сам на слободи.

Време 06:30 успео сам да довезем ауто кући, свестан да сам негде успут и телефон полупао, али то је најмања брига...

Последице дочека су моја немогућност тренирања због болова у руци,нема прелома, само сам мало лигаменте зезнуо савет лекара је био следећи:
Немој да удараш пуном снагом у нешто што не можеш да поломиш...xD

То је била само моја луда новогодишња ноћ коју сам поделио, са вама, поделите чланак па да се и други увере колико је живот непредвидљив....о/