Када подвучемо црту

Day 2,435, 06:36 Published in Serbia Serbia by LorD.Omega

ВЕЧНОСТ.

Веома ми је тешко да пронађем праве речи, знате, и да саберем мисли, па то преточим у текст, који ћете опет сви разумети, без обзира како сте обојени, да ли ме волите или не, да ли подржавате моје идеје или не, итд. Доста тога ми се десило у животу задње време, углавном лепог (није да сад то некоме набијам на нос), и само, обећао сам себи пре свега да ћу завршити једну причу, и овде сам да ставим тачку.


Ништа на овом свету није вечно, сем можда, љубави. Када волите искрено, не површно, када вам се стало, у стању сте да волите до краја живота, а и дуже. То је једина ствар због које вреди живети, поред оне наравно, да створимо нешто, сврхе сваког живог бића, породице.



Створени смо да стварамо судбину, дат нам је избор. Слободни смо да сами бирамо свој пут. Овде смо повезани, неким невидљивим концима, и знате како, овде смо да се играмо, опустимо, уживамо.

еРепублик је за неке игра, за неке посао, за неке разонуда на послу, за неке начин да искажу свој став.

За мене, ова игра је све од тога по мало, а додао бих и дружење, поред тога. Даћу вам савет: немојте само дозволити да вам ова игра постане живот. Јер, ништа није вечно, а једног дана када се пробудите и отрезните, окрените се око себе и подвуците црту, саберите шта сте постигли. Не мислим да виртуална достигнућа, медаље, уставе, већ стварна. Колико сте пријатеља направили, колико сте места обишли. Колико сте научили, шта значи бити човек пре свега.

Кад подвучете црту, немојте дозволити да будете у минусу. Немојте сабирати колико сте људи увредили, колико вас је људи пријавило за узнемиравање СМС порукама, колико сте се пута жалили на судбину и друге. Немојте дозволити да једног дана, ако и кад падну сервери ове игре, ваш ствари живот остане без смисла, већ наставите тамо где сте стали, наставите да пијете на окушљањима јединице, да излазите са онима који су вам блиски, да роштиљате заједно на Ади, нека вам остане неки изговор да упалите ауто и одете у други град, само да загрлите себи драге људе, осетите топлоту њиховог осмеха.


Знате, увек сам говорио да треба препознати моменат кад је крај. Нико и ништа није створено да траје вечно. Понекад је лепше када сиђете са сцене, седнете у први ред, и гледате како се нека нова представа наставља пред вашим очима. Јер је то живот, и тад сте прешли игру.

Уједињено до победе о/
Један од последњих пркосних писаца,
Ваш Омега.