Не знам

Day 2,332, 22:49 • Published in Thailand South Korea • by de Medici

Читам ове Ултрасове новине http://www.erepublik.com/sr/article/-cmoox-2390165/1/20
и тако, нешто, дође ми да срочим коју...
Можда је мало утицало пиво да развежем језик, комбиновано са умором.
Ваљда човек тада најбољу инспирацију добије.
Што би рекли Јевреји, вино (алкохол) и тајна имају исту нумеричку вредност, па када уђе једно изађе друго. И све оно што човек држи у себи, и што иначе не би рекао, под таквим околностима- каже, напише, шта ли већ...
Па и ово моје паламуђење, у неку руку тако ми патетично, и бзвз, и кога у ствари боли туки, а опет чиним то...
Па тако, остављам овде свој коментар који тамо написах, а шта сам њиме хтео рећи разумећете када прочитате Ултрасов чланак...
"Наш проблем није што је "Америка" (Икс Ипсилон земља, небитно) променила своју политику према нама, наш проблем је што више немамо људи попут Пупина.
Нестало то, некако. Не знам када. Али нестало.
Не знам ни зашто, ни како.
Погледај само у овој игрици нпр., када нас борба нека за идеале неке не кошта ништа 🙂
А ми их немамо, или су нам погрешни, заиста.
Погледај Србина како је Србину гори непријатељ него било који други играч, у СЖ припадник небитно које нације. Па могу набројати сада бар 10ак играча који не могу "смислити" једни друге у тој мери у којој не осећају анимозитет ни према ком "ином" играчу 🙂
А Срби смо. Пропали смо скроз. Тужно брт.... "

И заиста- зашто?
Чему, бем му миша?
Шта сад'....не разумем...јел' толико тешких речи пало, да се не могу прогутати, јел' то зид толики, да се преко њега не може прећи?
А није. Све је то игра. Живот је бре игра 🙂
Бар нас овде напори који воде остварењу неких идеала, универзалних- не субјективних, не коштају ништа. Да ли их заиста немамо, да ли су нам заиста у толикој мери тотално погрешни? Не знам, људи.... оно... ај пробамо бити људи, јбг, бар овде- у неком виртуелном свету, где је то толико лако, уз само мало добре воље 🙂
Што би рекао један лик кога ценим - Свако добро 🙂