Join the new world

---

Малим корацима ка високим циљевима

---

Дана 2,217. Црногорци су изгубили битку против Албанаца, при чему границе Црне Горе улазе у састав Албаније.

Прије 10 часова успјешно је ослобођено Црногорско приморје, дана 2,219.

Дана 2,219. Србија је покорила Тирану, а у току је борба за Албанско приморје (град Дуррес) са сљедећим стањем: http://prntscr.com/2c2i8l


Не смијемо дозволити да Албанци шетају черногорским улицама! Успјешно је ослобођен југ, сада је вријеме да се ослободе центар и сјевер.

Много веће силе су покоравале Црну Гору, али су је СЛОГА и ЈЕДИНСТВО увијек спашавали. Покушаји скадарских паша да силом наплате харач завршавани су поразима Османлија, међу којима је најзначанији онај на Љешкопољу (у којем је владика Руфим одиграо значајну улогу у окупљању црногорских и брдских племена), а затим на Косовом лугу. У боју на Љешкопољу, Црногорски су посјекли 3.500 османских глава.

Стога, молим командире свих војних јединица, да организују акције са циљем повратка граница Црне Горе!

Друга велика битка одиграла се за вријеме владике Данила Петровића (родоначелника династије Петровић). Тада је руски цар, Петар Велики упутио позив Данилу Петровићу, да заједно са црногорским становништвом учествује у рату против Османлија. Черногорци су се одазвали побунама и устанцима на подручју Црне Горе, због чега султан шаље Ахмед пашу да покори Црногорце, међутим, овај ће наићи на жесток отпор. До окршаја ће доћи на Цареву Лазу, гдје црногорска војска броји око 7000, а Османлија је било око 8 пута више. У бици је погинуло 6000 Турака, а Црногораца 300. Турски лешеви лежали су на бојишту као лазина (посјечена шума), па је простор на којем се одиграла битка назван Царев Лаз.

Неуспјех Ахмед паше, навео је султана да смијени Ахмеда са дужности и постави Нуман-пашу Ћуприлића, који је са 30.000 војника опустошио сву Црну Гору.


Морам споменути и двије врло значајне битке за Црну Гору:

1. Битка на Мартинићима

Јула 1796. године, судариће се двије велике силе-Османлије предвођене скадарским везиром Махмут-пашом Бушатлијом; и Црногорци, предвођени црногорским митрополитом Петром I Петровићем Његошем.

Османска војска бројала је 17.000 јањичара, док је Црногораца било само 3.400. Међутим, из те битке Црногорци излазе као побједници!

Скрећем пажњу свим еДржављанима еЦрне Горе, да НЕ МИСЛЕ КОЛИКА ЈЕ СИЛА ПРОТИВ КОЈЕ СЕ БОРИМО, ВЕЋ КОЛИКА ЈЕ СВЕТИЊА КОЈУ БРАНИМО!

2. Битка на Крусима

Неуспјех Махмут-паше, навео га је на нови поход. Циљ је био да се зароби митрополит, а да други дио војске удари на Морачу. До окршаја ће доћи септембра 1796. године, на Крусима. Османска војска је била три пута бројнија од црногорске. Крвава битка се водила читав дан, међутим ни то није спасило Османлије од пораза! Други дио војске су, на планини Лопатици, потукли Морачани и Васојевићи.



Побједама на Мартинићима и Крусима, Црногорци стичу ратну славу, а Црна Гора углед независне државе на југозападу Балкана. Те битке су означиле почетак уједињења црногорских и брдских племена, усљед чега у састав Црне Горе улазе Бјелопавлићи и Пипери, а септембра 1820. године, након што су потукли Османлије на Морачи, Црној Гори се припајају Морачани и Ровца.


Још једанпут је доказано да ЈЕДИНСТВО ЦРНОГОРСКОГ НАРОДА СПАШАВА ЦРНУ ГОРУ.


Циљ ове приче јесте да подстакнем еЦрногорце да врате неправедно отету славу Црне Горе! Ако се удружимо, нико нам не може парирати, и не постоји та држава коју нећемо покорити!

МАЛИМ КОРАЦИМА КА ВИСОКИМ ЦИЉЕВИМА!

Пробудите се јунаци Црногорци!