Стање на политичкој сцени еСрбије

Day 2,177, 10:53 • Published in Serbia Serbia • by Backoovan

Драги суграђани,

Већ површан поглед на политичку сцену Србије показује постојање само два политичка блока око којих левитира већи број мањих партија - сателита.

На једној страни имамо тренутну опозицију, окупљену око три главне странке, која се састоји од:

СЗР(Странка Здравог Разума);
АП(Акциони Покрет);
СНО(Српска Народна Одбрана);
УЗ подршку странке ДЕЛИЈЕ СЕВЕР;

Овај блок највише нагиње добро организованој централизованој војсци и тежи јачању ВеС и ПВЈ формација које су у чврстој командној спрези са МОД.

Док на другој страни имамо тренутну власт, окупљену око пет странака, прецизније речено три странке чине једну велику коалицију којој су придодате још две странке:

СС(Само Србија) - коалиција Јака Србија;
УЕС(Уједињена еСрбија)- коалиција Јака Србија;
НСС(Навијачка странка Србије)- коалиција Јака Србија;
Заједно;
СПЛ(Српска Патриотска Лига);
Уз подршку странке еДвери;

Лидери овог блока партија су углавном играчи из плаћеничких формација ССФ и СОС па је и њихово деловање биполарно, у исто време управљају државном војском (обично лоше) и праве самосталне излете као плаћеници.



Ова два блока већ годинама држе сва конгресна места и сву власт у својим рукама и ма колико се неко од лидера мањих партија трудио да вам "прода" причу о својој независности, неком новом погледу на игру и откривању до сад непознатих механизама то једноставно није тачно и ни на који начин ниједна партија без амина једног од два блока не може да направи пробој на политичку сцену еСрбије.
Не ради се овде толико о самим партијама већ о играчима који чине еСрбију, јер скоро сви су идеолошки опредељени за један или други блок.
Наравно постоје неки изузеци али они су ретки и представљају политичке "самоубице" који живе од критика на рачун оба блока и/или по потреби помажу/пљују један или други блок надајући се да ће неком испасти "тенкићи" из камиона у знак захвалности.
Коалиције се у мањој мери мењају и поједине партије с времена на време пређу с једне на другу страну и тако помере тас на ваги у корист једног или другог блока.

Наша политика наликује на нешто слично као што је РЛ подела на Црвену звезду и Партизан, с тим што овде трећи део Србије скоро и да не постоји и може се за њих наћи
навијачки еквивалент у на пример ФК Палилуац у најбољем случају или да разумеју комбинаторике на табели као дете од 7 година које се клади на свој омиљени тим мада му је отац дао да уплати сасвим другачији тикет и још се љути на тату што је попунио тикет непатриотски.



Снага било које партије код нас проистиче из споја – лидер плус идеологија, а не из конкретног партијског програма и тима који је компетентан да га спроведе. Због тога су обично критике упућене на личности лидера, некад оправдано а некад грубо и манипулативно, али генерално не тако да се критичар изјасни о конструктивном решењу јер би тиме себи касније ставио обавезу да то предложено решење оствари.

Имамо на пример ситуацију да о социјалној правди најгласније говоре неки (као што је НСС) који уопште немају личних егзистенцијалних брига на еРепублику јер су своје налоге на време потковали довољном количином злата али том причом купују симпатије цивила у цивилним јединицама.

Дакле први закључак је да је веза између партија и социјалних структура у еСрбији веома лабава, уколико уопште постоји.

Пошто не постоји чврста веза између конкретних друштвених проблема и политике, улога политике се своди на мобилисање грађанства, на тражење генералне и плебисцитарне подршке за сасвим генерална политичка обећања, без јасних обавеза и одговорности за неиспуњавање тих обећања.
Наравоученије из овог запажања гласи: на еСрпској политичкој сцени најбољу прођу тренутно могу имати велике мобилизујуће идеологије, које емоционално интегришу и које обећавају рат, авантуру и финансијску сигурност уз транспарентност у раду.

Дакле овде имамо обећања о нападу на неки од нама важних циљева(еХрватска, еБиХ, еАлбанија, еСАД, еКина), авантуру и добру забаву (аирстрајк, Лајонкинг, еИндија) и наравно поделу опреме и хране народу(#РЕС, #еБебе, богат и чест ЦО) уз често писање чланака свих министарских тимова и председника у којима би се износили сви детаљи и правдала потрошња.
Наравно од рата обично нема ништа или се сведе на неки млак покушај, унапред отписан од стране власти, који служи за замазивање очију јавности(класичан пример је напад на еАлбанију десантом еЦрне Горе).
Од десанта (илити напада из ваздуха) еСрбије нема ништа јер се упркос обећањима "напрасно" схвати да је то или прескупо у датом моменту или уопште прескупо (изговор који је најпогоднији за дати моменат).
Поделе цивилима су ретке и обично везане за сам почетак или крај мандата (ако их уопште и буде) а од чувеног ЦО-а обичан цивил скоро никада неће видети ни трага ни гласа (иако се редовно јавља као трошак у буџетским ставкама) али ће га добити Аргентинци који су будни кад већина наших играча спава.
Транспарентност у раду је врхунац свега јер тога редовно никад нема и писање чланака се своди на почетак и крај мандата, чланци се пишу само онда када нема никакве потребе писати их (ако се уопште и пишу пошто смо сада имали случај апсолутног изостанка сваког вида информисања).

Дакле други важан закључак јесте да у еСрбији много већу улогу играју идеологије него проблемски приступи.



Шта је решење?
На који начин спречити овакве појаве?
Тренутним механизмима нажалост никако…

Опозиција тренутно има 37% конгресних места и са тим нема апсолутно никакву контролу над владом и не постоји начин на који би могли да их натерамо на бољи, односно на било какав рад уопште.
Власт има апсолутну већину и без икаквих сметњи може да донесе било какав закон (ма колико он штетан био), може неплански да троши и пребацује новац с рачуна на рачун и никаква блокада ни опструкција у конгресу није могућа упркос њиховом спомињању опструкција.
Све што се дешава у еСрбији и све што еСрбија чини је у поптуности у рукама једног блока. То је блок који чине УЕС, СС, НСС, Заједно и СПЛ.

Опозиција нема никакав утицај на политику ове државе већ неко време.
Били смо сведоци неких потресних догађаја за које нико није нашао за сходно да пружи објашњење па ни оправдање упркос свој тој моћи коју власт поседује.

Говорим о споразуму између еСАД и еПољске и еШпаније који је благо речено погубан по нас, говорим о продаји списка свих чланова ПТО тима у еСАД америчкој администрацији и повлачењу истих за суму од 500 000 долара, говорим о томе да је власт затекла 1 200 000 динара а оставила 800 000 динара у каси (мањак од 400 000) упркос чињеници да нису имали апсолутно никаквих трошкова и да је дневни прилив око 40 000 (није било већих ратова и иницијатива против еАлбаније је пуштена низ воду још на самом почетку), говорим о пропалом нападу на еИднијско тле против еАлбаније (упркос доминантној позицији нашег савеза и великим утрошеним средствима), говорим о томе да је власт престала са писањем чланака после само 10 дана... Има толико тога за набрајање...

Упркос томе што смо ми имали праксу отворености најважнијих министарстава за играче ван нашег блока претходна а и следећа власт су херметички затворене за сваки вид сарадње, надзора или интерне критике на нивоу комуникације међу лидерима странака.

Ми као опозициони блок СЗР АП СНО овим путем желимо да скренемо пажњу јавности да ми ни на који начин не можемо бити одговорни ни за један једини проблем који је током прошлог месеца настао или који буде настао, било на спољном било на унутрашњем плану, услед недостатка механизама којима би утицали на власт. И даље ћемо се борити за еСрбију која неће бити саботирана уз трубљење о поштењу на своју штету. Чим је штета није поштено.