Join the new world

У години у којој славимо својеврсни јубилеј – 15 година од једног од најупечатљивијих спортских догађаја - тројке Александра Саше Ђорђевића, нешто слично догодило се у нашој еРепублици.



Тешко да има Србина, било да има префикс "е" или не, који није најмање пет пута у животу прегледао тај детаљ са Европског првенства у Барселони 1997. године. Већ испричана прича, овековечена и на јутјубу, на којем је најлепши постављени ВИДЕО онај који коментарише неки „хрватски Шаренац“.

А како су се само понадали када је, при резултату 61:59 за Србију, 4.2 секунде пре краја Славену Римцу свирана лична грешка при шуту за три поена. Општи утисак – ни мајка не би имала образа у том тренутку да дуне у пиштаљку. Мајстор је на том мечу шутирао бацања 12/12, дакле није промашио ни та три и довео је коцкасте до вођства 62:61. Лопта се изводила испод коша тада СР Југославије.

Историја је свима позната, упала је тројка уз звук сирене као кап. Сале Национале трчи по терену, као Синиша Михајловић после легендарног гола Бајерну на Маракани (ово намерно убацујем, да се не делимо на Гробаре и Делије).

Подсетићемо и на поене другог Александра, Рашића у осмини финала Светског првенства у Турској 2010. године. Опет туга хрватског коментатора, целе „лијепе њихове“. Не толико ефектно као Ђорђевић или Душан Кецман против Цибоне, него поеном са линије слободних бацања, али довољно болно. Чисто да се наметне комплекс.

Е, сад, последњи догађаји говоре да и ова наша еСрбија набија комплексе. Таман пошто су почели да се привикавају на номадски живот, који је почео мајским губитком „вијековних територија“ (ја нисам тада био ерођен, али причали ми стари), а завршио се егзодусом до далеког Индијског потконтинента, стигао је још један болан пораз. Онај у стилу Александра Великог Ђорђевића.



Наиме, док се еСрбија окренула биткама и претећем надирању еГрка, посредном угрожавању интереса преко територија данашње еБугарске, „е-коцкасти“ су смишљали подли план да ударе када им време није. Притајили су се на рођендан еРепублике и мудро чекали да спроведу паклени наум: Искористити последње минуте рођенданских бонуса за одлучно сипање штете на можда и, по еСрбију, најосетљивијој јужној Далмацији, како би се изненадним ударима остварила што већа разлика која би се одржала по краја кампање.

И, заиста, паклени план је, руку на срце, замало успео. Док су неки наши грађани били заузети јурњавом за БХ на неколико ратишта у којима смо били активни (па чак и тамо где нисмо), расута пажња на отпораше у eАлбанији, eЦрној Гори, eБосни и eИталији, уз наш напад на eГрке на „чизми“, учинили су да се помало неспремно дочека главни и најопаснији удар eХрвата.

Неколико дана штекана штета кренула је са 50% рођенданског бонуса на eСрбију, чинило се да је борба изгубљена, јер када смо се ујутру освестили, нестало је рођенданске штете, а разлика је била огромна. Чинило се да ће поново осванути име Хрватске на Балканском полуострву. Авај, а таман смо били урадили оно што Краљ Александар Кaрађорђевић није те 1918. године.

Међутим, комплекси се тешко лече, нарочито када уз њих иде оно „ниже вредности“. Када је врховна српска команда схватила одакле прети главни удар и да се не ради о насумичном атаку неких голоруких бунџија, већ систематски испланираној акцији коцкастих и савезника, кренуло се у пробој „Далматинског фронта“.

Нећу да дужим, епилог је исти као код тројке Александра Ђорђевића. Тројком (три од четири дивизије) уз звук сирене, на 15. годишњицу једне од најслађих спортских победа над Хрватима, еСрбија је извојевала ништа мање сладак тријумф. Опет тројком у последњој бици. Резултатом који највише боли, правим кошаркашким.



П.С.1
Ceterum censeo Croatiem esse delendam

П.С.2
VOTE и SUBSCRIBE би ми добро дошли, нарочито ово друго, па даривајте . A галаму ШАУТОВАЊЕМ направите ако мислите да треба и поделити текст.
Вршим и поделу, делим парче 'леба са џемом. Тражите у коментару, више нема, сиромах сам од малена