Join the new world

Други светски рат у Југославији је био сукоб у оквиру Другог светског рата на територији Југославије који је трајао од 6. априла 1941. до 15. маја 1945. Рат је почео 6. априла 1941. нападом сила Осовине на Краљевину Југославију која је након краткотрајног Априлског рата поражена и подељена између Немачке, Италије, Мађарске, Бугарске и клијентских режима. Рат је највећим делом био герилски, а водили су га припадници ЈВуО и партизани предвођени комунистима против окупаторских снага и њихових марионетских режима, као што су Независна Држава Хрватска и Влада народног спаса. У исто време рат је био и револуција и грађански рат између партизана и ројалистичког четничког покрета.

На почетку су и партизани и четници били покрети отпора окупацији. Међутим, после 1941. су се сукобили. ЈВуО је сарађивала са италијанским окупационим снагама све до капитулације Италије, а после тога са Немцима и НДХ. Силе Осовине су покренуле низ офанзива са циљем да униште отпор окупацији, и скоро су то и успели у зиму и пролеће 1943. Упркос губицима, партизани су опстали као значајна борбена снага, стекли су признање западних Савезника и поставили темеље за послератну Југославију. Уз подршку у виду логистике, допремања оружја и залиха, обуке и ваздушних снага и совјетских копнених снага у Београдској операцији, партизани су успели да стекну контролу над целом државом и пограничним деловима Италије и Аустрије.

Људске жртве су биле огромне. Број жртава још увек није утврђен, али се углавном прихвата да је најмање милион људи. Процењује се да су Срби чинили између 48% и 58% од укупног броја жртава. Усташки режим је вршио геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима. Немачки војници су такође вршили масовна стрељања цивила као одмазде за активности покрета отпора. Четници су вршили етничка чишћења Муслимана и Хрвата, а италијански окупатор против Словенаца. На крају, током и после завршне фазе рата, партизани су изврши одмазде према квинслизима и политичким неистомишљеницима, депортације фолксдојчерског становништва, принудне маршеве и погубљења заробљених квислинга и цивила који су бежали пред њима и убиства Италијана у Истри.


У смеру казаљке на сату: Анте Павелић се среће са Адолфом Хитлером, Стјепан Филиповић пред своју смрт, Драгољуб Михаиловић се обраћа својим људима, совјетски војници у Београду, жртве у Јасеновцу, група четника Косте Пећанца са Немцима, Јосип Броз Тито са Врховним штабом