Представи Србију, Ариље!!!

Day 2,000, 10:19 • Published in Serbia Serbia • by sila delija

Ево скупио сам и ја мало времена да се позабавим новинарским послом, видех да се данима спомиње престављање Србије - Свету, па реших и ја да представим свој град. 🙂

И С Т О Р И Ј А

Територија Ариљске општине је насељена од давнина, о чему говоре и археолошка налазишта са ове стране Великог Рзава, која датирају још из Палеолита.

Присуство човека на овим просторима је константно и у Бакарном, Бронзаном и Гвозденом добу. О томе говоре предмети који су пронађени на локалитетима Трњаци, Давидовића чаир и Церова.

У 1. веку нове ере у ове крајеве долазе Римљани и припајају их својој провинцији Далмацији. Из тог периода је остало доста материјалних заоставштвина као локалитет Градина (римска тврђава) и римски пут од Данашње Ивањице према Пожези долином Моравице. Са пропашћу Римског царства угасили су се антички извори културе и писмености, па су писани извори са ових простора из овог времена у потпуној тами.

У 10. веку нове ере ове просторе насељавају грчке избеглице из Ларисе и са собом доносе мошти Светог Ахилија, епископа и великог проповедника хришћанства из 4. века. По њему касније Ариље и добија садашње име, а пре тога Ариље је носило име Моравице. Грчки свештеници су на простору данашњег храма Светог Ахилија основали манастир. А 1219.г Свети Сава је ариљки манастир прогласио за седиште Моравичке епископије, која је се простирала на територији Ариљског, Ужичког, Чачанског и Баљевског краја. У овом месту је столова Српски православни епископ, а касније и митрополит.



Прва катедрала Ариљског митрополита је уништена средином 13. века, после чега је Краљ Драгутин преузео грађење нове цркве у времену од 1283. до 1286.г. Унуташност је живописана 1296.г. и из тог времена потичу фреске, које су осликаване најквалитетнијом бојом из тог времена, Краљ Драгутин је мењао килограм злата за килограм боје. Фрескописци су били мајстори из приморја, због тога се може приметити сударање Западне културе са Рашким стилом.



Током 17. века приликом велике сеобе Срба 1690. године, због тешког положаја хришћана у поробљеној Србији, Ариље и околина су остали пусти. Нови житељи, из Источне Босне и Црне Горе, почели су да се насељавају на ове просторе средином 18. века.

После 1. и 2. Српског устанка, становништво Ариља је се вратило мирнодопском занимању (ратарству, сточарству, трговини, занатству...) уживајући плодове слободе које су извојевали. Услед повећања броја становништва, оживело је насеље при манастиру Светог Ахилија. А изградњом конака сердара Јована Мићић, почело је да личи на варошицу, за коју је у проглашено 1880. године одлуком Краља Милана.



После 2. Светског рата Ариље наставља да живи као седиште ариљског среза, до 1955.г. када долази до укрупњавања срезова и ариљски срез улази у састав Ужичког среза. До поновног укрупњавања срезова и општина долази у децембру 1959.г. Тад се формира нова Општина Ариље која тако фукнционише и данас.

[img]https://encrypted-tbn1.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcRAwQYnthVBO2SvD3NRrme395H0QX5wGJaGM8JnVixJgxTnhw3w[/img]
М А Н И Ф Е С Т А Ц И Ј Е

Ариље је мало место на обаламе две реке Рзава и МОравице, располаже разним туристичким капацитетима.

2012.г. у Ариљу је почела манифестација "Дани малине" којој су присуствовале многе битне личности, како домаће тако и стране.

У Ариљу се већ годинама одржава међународни фудбалски турнир у огранизацији ФК Будућност и ОФК Вранић. Учешће је узело 20 екипа из Србије и иностранства. Турнир се традиционално одржава пред васкршње празнике а окупи и до 1000 младих фудбалера од 2000. до 2004. годишта.

Ариље је добило и организацију квалификација за Светско првенство у одбојци ЈУНИОРИ, који је одржан од 8. до 11. маја ове године уз сјајну атмосферу у хали СЦ Ариље. Србија је обезбедила пролаз победом над Шпанцима у одлучујућем мечу 11. маја. 🙂



Толико за сад немам више времена, поново кад добијем време написаћу још нешто у цуљу промовисања свог града.