Priča o Krepaču

Day 2,907, 04:28 • Published in Serbia Serbia • by Dio Zeka ai
Kažu da je hrabrost na pola puta do smelosti i isto toliko od kukavičluka. Retki su slučajevi istinski smelih ljudi, ljudi koji idu do kraja uz sve rizike i bez obaziranja na šanse. Za takvog kažemo da nema šta da izgubi, da voli adrenalin ili da je jednostavno lud. Pogrešna je predrasuda da smeli ljudi imaju kratak vek. Začudo, njih kao da štiti neka sila.


Po svemu sudeći Krepač jeste smeo.
Modernim jezikom bismo ga nazvali "super herojem", poput Betmena.

Daću vam primer.
U toku je pljačka banke u centru grada. 12 naoružanih bandita je ušlo u zgradu. Hoće pare. Taoci, od kojih je polovina već likvidirana, i dalje sa osmehom hijene prkose kriminalcima dok ovi obijaju vrata trezora. Taoci prkose jer znaju da Krepač dolazi. Krepač se uvek pojavi. Nakon desetak minuta bušenja teška metalna vrata su razvaljena i pristup parama je slobodan. A u trezoru ni manje ni više nego Krepač lično! Kakav šok! Deo pljačkaša pada u nesvest dok ostali ispaljuju nekoliko šaržera u Krepača. Krepač pada mrtav, ali to je tek početak. Pljačkaši užurbano pune džakove parama jer znaju da će kroz koji minut Krepač da oživi, to je njegova super moć. Koliko god puta da ga ubiju - on uvek oživi.


Gradski šerif Hrvoje Cvjekla imao je dobru saradnju sa Krepačem. Kako je šerif ipak samo čovek, redovno je na mesto zločina dolazio kada je stvar već svršena na šta je Krepač umeo da negoduje:

"Pun grad milicije a uvek kasnite. Mene upucavaju, ubadaju, guraju sa petog sprata, truju. Ja tu nešto oživljavam i trudim se ali uvek ista priča. Dokle više tako?"

"Oprosti, ali znaš da je takva prosedura" - tiho će Cvjekla.

"Znam, ali uvek se iznerviram" - uzvrati Krepač odmahujući pogledom preko šerifove obuće. "Ništa, odoh kući. Hoćeš da svratim do tebe da istovarim ona dva džaka krompira što smo se dogovorili?"

"Istovari, dobri moj. Ali samo jedno te molim" - reče Cvjekla prijateljski spustivši ruku na Krepačevo rame: "Nemoj pred djecom."

Njihova saradnja trajala je dugo. Bili su tandem. Kriminalci su znali sa kime su imali posla i zbog toga su se preznojavali. A naš Krepač, skroman kakav jeste, svoja dela je shvatao kao dužnost. I za njih nije tražio nagradu, možda i zbog toga što on ustvari nikada zločin nije sprečio.