Ko prezivi - pricace! :D

Day 2,496, 20:12 • Published in Thailand United Arab Emirates • by Darkness.

Ostale smo, kao sto to uvek na kraju biva, same - ona i ja. Sedimo jedna nasuprot druge i gledamo se, zagledamo, odmeravamo... Pitamo se da li jedna drugu isto vidimo kao i pre nesto vise od 10-tak dana, jesmo li se, kako i koliko promenile...



Procenjujem da jesmo, i to poprilicno. Prvo primecujem da nam osmeh nije isti, pogled ga prati u stopu. U njemu ima vise neizvesnosti - predstoji nam unutrasnja borba, hocemo li je biti dostojne... ? Ne moramo da se lazemo, znamo se oduvek. Oduvek pljujemo jedna drugoj u lice sve sto mora da se odboli (videle se ili ne), pa trazimo nacin da uglavimo istine tamo gde smatramo da im je mesto. Svesne da u ovim kolima rikverc ne postoji, suocavamo se sa onim delom sebe koji cemo morati da ubedimo da nas nece svi gledati kao olupinu i da novina u celoj prici nije ta da smo sada roba sa greskom. Nije da sebe manje vrednujemo, ali ego je cudo i opasno ume da narusi samopouzdanje. Pretpostavljam da zato i pisem u mnozini - tako ne osecam da sam sama!



Gledam u novotariju na svome telu i ispitujem je pogledom - na njoj. Lakse je tako. Znam da zvuci kao da sam luda, ali tako sam uspevala - uvek i sve, da dovedem u prihvatljivo stanje. Malo se odaljim, sagledam stvari iz nekog "tudjeg" ugla, i vratim se sebi puna novih pogleda na svet (ne bukvalno; ne igram se ogledalom svaki put kada razmisljam van svog gledista)... Gledam i razmisljam kako i ne izgleda bas toliko strasno, ali i kako jeste strasno to sto jedna nova linija od 20-tak centimetara moze toliko toga promeniti... Pre nego sto se odvazim da prevucem prstom preko nje (na sebi, ne na njoj!), pljujem onoj u ogledalu u lice to da "Ne, NIKADA nece biti nevidljivo! Ne, NIKADA vise sebi neces izgledati dovoljno dobro!"... Prolazi mi kroz glavu da mi je ovo mozda kazna sto toliko forsiram da je bitno ono sto sam iznutra (sad se pokazi, da te vidim - izazov?)... Prolazi svasta...



Iz nekog glupavog zapecka u glavi stize resenje zvano "magareca usluga" ili "linija manjeg otpora" ili kako god... Caura - lek za sve! Eto resenja! Zavuci se u svoj svet i ne dozvoliti nikome da dodirne, da vidi! Ne, da pridje, ikada! "Kako sam pametna!"- prolazi mi kroz glavu, nasmejem se, divim se samoj sebi (ironicno)! Nogom nabijam ideju o tome nazad u cosak iz kojeg je ispuzala... Procena pravca - ludilo! Kada sam ja pa umela da budem izolovana? Jedino sto me je ikada umelo da zaleci iznutra (osim crnog humora) jesu ljudi, dobri ljudi koje sam nekako uvek umela da zadrzim (hvala im sto su me smatrali dovoljno vrednom da ostanu)! Znaci... izolacija - nikako!



Aha! Tu smo! Izazov u svojoj punoj velicini i snazi! Dakle, ko prezivi - pricace (i to sa osmehom, ubedjena sam)!





- JA!