Сценарио број 2. део 2.

Day 1,703, 05:36 • Published in Serbia Philippines • by Nuclear Mrle1982


Много пута до сада сам помислио, е то је то, тотално смо заглибили, па се после испоставило да можемо још дубље. Обично ми пребацују да видим само црно, песимиста, да мрачим, ја бих рекао да сам реалан, али није ни важно. Данас видим расправу око евентуалног изласка Шпаније из савеза, у принципу ме те ствари не би дотицале много, али сам емотивно везан за тај савез јер се за време мог мандата та сарадња озваничила. Тада сам веровао да ће трајати јако дуго, да ћемо успети да држимо цео свет под својом шапом. У једном тренутку смо за мало успели. До преласка Турске били смо потпуно доминантни, додуше, није занимљиво кад само један побеђује, јел тако Веги?

Оно што мене брине много више од Шпанаца је чињеница да је оно о чему се некада само шапутало сада постало јасно чак и онима који слабо прате дешавања на нашој политичкој сцени. Постоје две струје, које су се у почетку тешко подносиле, па је то дошло на крају до минирања, подметања, вређања, претњи... тужно, обзиром да је ово игра која свима треба да пружи задовољство, а испало је да ускоро нико неће на скуп моћи да дође без панцира.



Ма шта се десило са савезом, ми морамо да се издигнемо и одлучимо шта и како даље, јер овако не иде. Да се разумемо, не мислим ја да ћу ја сада да нас помирим, као што покушавају у оним идиотским емисијама, гробаре и цигане или скинсе и педере или шта већ. Нетрпељивости ће увек бити, можда је и добра нека блажа доза, али ово данас је неиздрживо.

Деда Обрад је дао предлог да „нестраначке“ личности раде у Министарству Информисања. Није уопше лоша идеја. Више пута су покретане разне иницијативе, углавном нису уродиле плодом јер нико није хтео да повуче, да се исцима. Мислим да би било сјајно да се покрене нестраначки информатор који ће обавештавати грађане о свим важним дешавањима, у коме ће радити људи који имају воље да се исцимају. Не мислим да члан неке странке не сме да буде у том тиму, али политика мора да остане ван целе те приче.
Самим тим би се и број гласова повећао јер не би било оних из супарничког табора који би намерно минирали целу причу јер не би били подељени на нас и њих. Можеш да се зовеш како хоћеш, ако хоћеш да радиш, добродошао си.
Овде не мора да се заврши. Знам да сва министарства у којима има пара ни једна власт неће дати, али има још ствари које можемо да радимо, а да не трошимо ничији новац. У оваквим ситуацијама је први корак најтежи. Било би сјајно када би на следећим изборима сви председнички кандидати изашли са предлогом истог тима МИ. То би био први корак, али огроман.