Join the new world

....битка на Косову пољу је неизбежна.Опа, на здравље, гинули смо раније па 'ајд' још мало. Ко ће други ако неће Срби? Ускомешаше се ту властелини али 'ајде, шта је ту је. Иступи ту један човек, као од брда одваљен, ја мислим кад би ми звизнуо мацолу пао бих у несвест. Рече он кнезу Лазару: "Добри, честити кнеже, ја тебе много ценим и поштујем, али брате много свираш к*р**, вечито ратујеш сам, не треба ти помоћ никад... дај нађи неког да нам припомогне мало да истерамо гов... овај Турке са Балкана."



Наравно, овај пут нисмо сами,рече кнез и окрену се. У помоћ су нам дошли велики јунаци са својим великим војскама, Vladan Gajic , BATASHA , banovano magare , Prle od Veternika , Oj svijtla11 ,извињавам се ако сам неког заборавио. Сви су они овде својим заслугама и наравно овде су да би бранили Србију са нама. Великаши се порадоваше што ће имати велику помоћ у рату, па 'ајде да прославе то. Где би Србин славио него у крчми?



Ајоооој људи, што је то било лепо весеље, а што се пилооо, а што се јелооо... лелеее. Све беше лепо док она гов... овај, они Турци не упропастише ствар. Упаде неки Турчин у крчму и рече-Parayı ver yoksa ölürsün! Нашо се неко међу нама ко зна турски па му каже - Ne cehennemi istiyorsun nelerdir? Каже Турчин - Ben, para istiyorum bana ver, yoksa seni öldürürüm gerekecek. Е онда је је реко овај наш Србин - 'Ватајте га, 'оће да нас убије, и то све! Ми скочисмо, он побеже напоље, ми за њим'....опаааа, нунта веселија, цела чета Турака. Ја за појас, прц, сабља остала у крчми, ја пођох рукама да се бијем ал'видех да не могу. Окренух се и удари ме нешто у главу, паде ми мрак на очи, за мало да паднем у несвест. Падох ја на колена, везаше ми они руке и одведоше ме. Са осталима не знам шта се десило.



....и као да сам спавао, пробудим се на коњу везаних руку, а поред мене три Турчина. Један је знао српски, ја сам га лепо замолио да ми одвеже руке да идем у вц, мада сам знао да од тога нема ништа. Опаа, опет сам погрешно знао, одвеза ми Турчин руке. Само сам му реко Селам алејкум. Побијем ја двојицу ал трећи ми побеже...маму му... Узјашем ја тог коња и бегај у моје село. Чим сам стиго, одмах у цркву и општину да променим име у Адам Вуки, да ме она гов... овај, они Турци не би негде наватали....... Наставиће се!



Ево и првог дела ако га нисте прочитали: Пут без повратка-први део