Мало о свему

Day 1,716, 06:51 • Published in USA Philippines • by Nuclear Mrle1982


Добар дан желим,

Знам да мој чланак неће моћи да се пореди са ремек делима нашег новинарства, ипак, одлучио сам да напишем пар редова.

За почетак желим да пружим подршку ПеђиТ. Не зато што ми је жао што Србија тренутно нема његову штету, не зато што сам мушкарац па му држим страну, већ зато што знам ма колико он био блесав и умео да изнервира све, он је један од нас. Он је српски играч који је свој новац давао држави, који је помагао безброј пута. Имао је свој смисао за хумор који је многима сметао, умео је да скине медаљу и кад није морао, али ми морамо да станемо иза свог човека ма какву глупост направио.
Легендо, имаш моју подршку!



Друга ствар је константно вређање, претње, омаловажавање... Не постоји ствар која ће то променити и искрено нас жалим. Тренутно имам претплату на можда десетак новина, јер ми је мука кад погледам у шта смо се претворили. Ја сам одавно побегао од свега тога. Ако већ знам да не могу да се суздржим, склонићу се. Можда сам бескичмењак, али и такав имам више достојанства него ви који сте спремни због игре да се храните гов*има. Нико није невин у тој причи јер је за сваку свађу потребно двоје, зато немојте да мислите да је само овај преко пута вас одговоран. Тек када то схватите, можда урадите нешто као ја и одете далеко да се искулирате и контактирате само са људима чије вам присуство не подиже притисак. Код нас политичка борба није борба да се докажеш као бољи, већ покушај да овог другог минираш, покажеш да је лошији од тебе. Е то је катастрофа. Кад свако ко жели власт дође са идејом како да ствар поправи, а овај други му не одмаже у томе, е тада ћемо кренути из овог блата у коме се налазимо. Нису битни ни ресурси, ни територије, мени ја важније да смо сложни, па таман били избрисани. А тада ћу се и ја вратити, па таман немали ни један ресурс.



Много прашине се диже око наших тенкова, вукојебина, медаља. Од тенка се очекује да сваки дан лупа милионе, већ данас се заборави оно што је било јуче. Притом, ако тенк случајно скине некоме медаљу, опет је на стубу срама. Да се разумемо, далеко од тога да „нас“ браним. Ја први бијем где стигнем, за тих 5 златника. Јбг, волео бих да имам толико пара да бијем само за Србију, да рокам по 100 милиона сваки дан, као онај из хибернације. Волео бих, али немам. Зато сам принуђен да бијем у неким ментолским устанцима. Срамота ме је много пута, али то је једини начин. Или то или да се вратим, уђем у конгрес и онда продајем држављанства, ако их неко уопште хоће још. Понављам, не правдам себе, нити било кога, али баш због тога сам изашао из Јуришника, јер нисам хтео да их неко прозива како њихов борац бије по тунгузијама. Играм сам за себе, помогнем колико могу и то је то.

20 02