Тужна прича...

Day 1,687, 08:49 Published in USA Philippines by Nuclear Mrle1982


Обзиром да сам политиком престао да се бавим, јер искрено људи са којима сам волео да сарађујем или више не играју или су у тешком двоклику, уз пар њих који су остали, преостао ми је овај уништени економски модул или војни.
Немам времена да се петљам са фирмама по цео дан, тако да ми је остало да бијем. Да ћутим и да бијем хехе.



Разлог зашто пишем овај чланак је вечита дилема: Да ли ако сам запљунуо медаљу нико не сме да ми је отима или се, као што неки кажу медаља осваја. Да ли сам ја ако бијем за Боливију издајник или... Од кад су увели базуке, сви тенкови имају бојазан да ће "неки тамо" да им отме медаљу. Тек сад са ракетама... Знам да ако неко крене да ми узима медаљу у последњим минутима битке, дође ми да га... ух... АЛИ, лепо кажу ти други, медаља се осваја, није ничија док не засветли на профилу.

Ја сам много пара уложио у свој профил, то је очигледно. Поготово раније када сам много ређе него сада узимао медаље. Решио сам да станем са провлачењем картице, остаје ми само ударање. Жао би ми било да овакав налог пропадне, али то није разлог да бесним кад неко удари преко мене. Које је решење... па, ја видим пар. Да бијем колико имам, ћутим, док будем имао да одржавам тренинг сваки дан имам, кад немам, страни и домаћи тенкови ће ме прешишати и то је то. Постоји и могућност да ми војна јединица или држава финансирају део тренинга, али сад би сви рекли, зашто би то неко радио?
Ово би имало смисла само ако бих ја 24 часа дневно био доступан да сручим пар милиона кад јединици/држави затреба. Наравно, подсећа на Титане... само подсећа...



Из овога произилази да ја морам да чим устанем гледам по свим биткама и кад видим да негде почиње рунда грувам ту у нади да ћу узети тих 5 златника и имати за фул тренинг. Да ли ме то чини издајником? Пааа вероватно да, али ја немам друго решење. Зато мислим да и ми тенкови требамо мало да оладимо са хистерисањем око медаља, јер сви их желе, али и играчи са слабијим налозима морају да схвате да је јако тешко, барем мени да испратим све, а да не дајем праве паре више.

Тако да, ако ме видите у некој вукојебини, знајте да то не радим јер волим, већ зато што сам принуђен.