Ето мало...

Day 1,677, 12:57 Published in USA Philippines by Nuclear Mrle1982


Ево мене, после 100 година, просто сам сам себи недостајао, могу да замислим како је вама било. ПроменУо сам фонт на ћирилицу, тако да сам спреман да рокам и бацам риме док тражим даљински од климе… Ојса!

Е, сад озбиљно. Синоћ, као сваки поштени грађанин легнем ја у свој кревет око поноћи, кад не лези враже, на згради до моје неко прави неку прославу. Ај што мене нису звали, а познат сам као животиња за журке (када је мезе у питању) него се дерњају, сојке вриште, певају Хариса Џиновића... На шта смо спали... Елем, не могу да заспим. Поред тога што се знојим као нераст и што не могу да се одлепим од кревета, још ми завијање полупијаних жена одвлачи пажњу.
Сад прескачем пар сати и настављам причу од рецимо 9 јутрос. Кренуо ја на шишање (најјефтинији фризер у крају, има фора, квантитет испред квалитета), морам тамо да се појавим до 9:02, у супротном хорда пензионера напада са својим устајалим мирисима и нема мени изласка оданде до поднева. Кад, срећем комшиницу са четвртог, луда као струја. Она ће сама себе једном да пријави. Она је она врста комшије која лупа у радијатор ако се неко гласније насмеје, а не капира да тако производи још већу буку. Кад смо били клинци поливала нас водом, штета, тад девојчице још нису имале сике, па није имало шта да се види. Као да бих сад знао шта да урадим у таквој ситуацији... Него, каже она мени, јао Бојане, како си порастао (вероватно фин начин да ми каже да личим на Рокстедија) јеси, молим те, чуо како су синоћ викали. Звала сам комуналну инспекцију 4 пута, на крају су ми рекли да тај неко има везу и да не могу ништа да ураде. Додуше, мене неко да зове 4 пута за исту ствар, ко зна шта бих му ја рекао, ал ајд...



Враћам се на еРеп. Превише пута смо испричали како је на игру пренешено све најгоре из ПЖ и како смо грозни и самоуништавамо се и бла бла. Е, па то је све тачно. Обзиром да сада имам претплату на можда 10 новина, нисам имао појма шта се дешава до пре неки дан. Људи се и даље свађају ко ће да води државу. Па мени да даш кило помфрита ја не бих то опет радио, а неко се гузи за то. Свашта... Пре неког времена сам оставио своје и отишао у Америку. Фул бонуси, медијски простор туњав, мало зарада и остало. Навикао да зарађујем добро, а онда сам престао да бијем за Србију. Не зато што је неко на власти, већ зато што сам пре неког времена одлучио да окачим картицу о клин. Јесте да сам на тај начин повећао могућност да ме банују, јер који ће им играч који не купује злато, али сада себи могу да пријуштим неке ствари које раније нисам могао (Читај ДИАБЛО 3 хехехе). Зато иначе и бијем по разноразним тунгузијама, хоћу да одржавам налог. Жао ми је да пропадне. Надам се да се разумемо... Онда прочитах позив да се вратимо сви у матицу и да почнемо да пунимо касу, да Србија има користи од нас.
Ја искрено немам снаге за то. Издајник сам, нечовек, црв, али не могу да учествујем у истим причама и да слушам бесконачна надувавања. Мене је интересовање за игру престало још кад је еРахметли Кистру одлучио да не игра више активно. У игри сам стекао нешто пријатеља, неке сам знао од раније и то је једино што ме држи овде, као и већину нормалних.



Питам се зашто толико људи има туђа држављанства сада када Србија има довољно ресурса. То би сви политичари требали да се запитају. Из свих странака. Не могу да слушам како намештате једни друге, не могу да гледам како једни другима подмећете ноге, како број људи у странкама порасте за 500 пред изборе, како се чак сада толико отворено прича о свему томе да прелази у безобразлук. И онда, на све то дође позив да се вратим. Да се разумемо, ко год је то написао, свака част, поштујем, али, некада сам веровао да се нешто може променити у нашем менталитету. Сада о томе ни не размишљам. Или се помириш са истином и одеш негде далеко, или останеш и слушаш разна срања. У еСрбији остају они који се боре за власт и они који не могу себи да заврше туђе држављанство.

Оно што могу да обећам је да ће Србија имати мој демиџ кад буде требало, али ништа више од тога.