Ово је наставак

Day 1,552, 01:10 • Published in Mexico Philippines • by Nuclear Mrle1982


Претходни чланак је само загребао површину наших проблема, данас ћу покушати да наставим са "гребањем", па да видимо где нас то води. Сложили смо се око чињенице да имамо проблем у ноћним рундама, са играчима који дају огромне количине новца и тако неутралишу нашу бројност, проблем са количином донација...



Да ли постоји нешто што би могли да преузмемо од других заједница, нешто што се код њих доказало као модел који функционише? Заправо, да, али већ на овом кораку се саплићемо.

Политика - војска

Игра свима даје могућност да изаберу да ли ће бити војници, тајкуни, политичари, поштена интелигенција... Наравно, ми смо се сви одлучили да будемо све. Тачније већина. Баш као што смо сви фудбалски селектори, тако овде сви знамо коју тактику треба применити, за коју странку гласати. Баш као у правом животу и овде треба одвојити политику од војске. Ако си војник, слушаш команданта, који слуша врховну команду. Ако си политичар, трудиш се да се докажеш и добијеш позив у неко министарство.
Код нас је наравно све обрнуто, тако да политичари управљају војском, која управља земљом. Можете ви да се љутите колико хоћете, али то је тако. Ако неко хоће да изврши било какву реформу, прво мора да добије амин од војног врха, па тек онда да крене у реализацију. Наравно, ако се та реформа односи на мање пара које би јединице добиле, у старту не пролази. Много пута се војним јединицама манипулисало, коришћене су у политичке сврхе, ми ако хоћемо да преокренемо ову минус фазу у којој смо, ово морамо да променимо. Оно што знам је да, када сам ја улазио у Јуришнике, строго је било забрањено бављење политиком. Била је потребна посебна дозвола да би се неко кандидовао на конгресним изборима. Слична ситуација је била и у другим јединицама, док сада... нема сврхе ни коментарисати где смо били тад, а где сад.



Дакле, потребно је одвојити војни од политичког врха, свако нек се бави својим делом и сигуран сам да ће се ситуација поправити. Ово звучи као шарена лажа из једног разлога, а то је наш други проблем:

Људи су своје позиције зацементирали у свим аспектима игре и неће да се мрдну, као баба која се ухвати за шипку чим уђе у бус и не мрда по цену живота. Исти људи су у свим живим министарствима, воде главну реч у војним јединицама и наравно, директно руководе државом. Ово је ралог због ког мислим да цела ова прича неће успети јер је тим људима лични интерес важнији од колективног. Углавном ми људи замерају што пишем депримирајуће, патетичне чланке, али ја то радим у нади да ће нас то можда опаметити, пробудити. Лако ја могу да пишем о цвећу и пролећу, ставим пар голих цица и сви срећни, ја указујем на праве проблеме, који уз вољу могу бити решени. Оно што се дешава тренутно у еЦрној Гори (две струје које чак неће ни да ударају заједно више) је само умањен пример онога што нас ускоро очекује ако се настави са оваквим начином игре.



Лако је наћи замерке, треба наћи решење. Решења су испред нас, само се ми правимо да их не видимо. Ми смо успавани дебељко који кука, а зна да може да изађе напоље да трчи, ли то једноставно игнорише и наставља да кука над својом судбином.

Размишљао сам да покренем акцију донирања на неки орг, или чак НБС. Верујем да би то повратило мало онај осећај који сам ја имао када сам почињао да играм, па кад се објави извештај како је тог дана уплаћено толико и толико пара, а ми сви цветамо. Ако ме сећање добро служи, план је био да се једна плата одвоји за еСрбију. Велика већина играча се тада одазвала, а сумњам да би опет то био случај. Изгубили смо поверење сами у себе, изгубили смо поверење у заједницу. Не би нас опоравило тих десетак хиљада динара, али би са друге стране довело до повећања задовољства код свих оних који су донирали и који ће донирати у будућности. То не треба да буде политички чин, то треба да буде акција коју ће сви подржати и помоћи колико ко може. Наравно, сада би најчешћи одговор био: Зашто да донирам, да би то неко после покрао. Зато би тим новцем требала да управља група људи којима сви верују, ако такви уопште постоје још.



После много времена, ми немомо циљ. Наши циљеви су увек били сјајни, тешки, али достижни. Ослобођење, територијално ширење, Лиаонинг, одбране, Тексас... Неки су били резонски, неки не, али сада немамо никакав. Сада нам је циљ да имамо Конгрес на крају месеца. Ок, није ти то лоше, обзиром на ситуацију.

Постоји још много ствари о којима може да се пише, постоји пар предлога и идеја, о томе неки други пут, кад се те идеје искристалишу. Хвала.