Ratnici eSrbije - Martovska smotra

Day 2,683, 09:38 • Published in Serbia Serbia • by steppenwolf.


Beše to jedan vedar ali kišom okupan martovski dan, kakav samo u martu zna i da bude. Znate ono kada se preznojavate ispod zimske jakne, a gacate po barama ledene kiše koje padala samo sat vremena pre toga? E pa, takav dan beše i negde podno Jastrepca kada smo stigli na tu poljanu. Zvezda upekla, vlaga isparava, i čini vojnički gunj još težim za nošenje, a naši vojnici, mladi tići paravojne formacije Ratnici eSrbije, stajaše mirno čekajući obraćanje svog komandata.

Bernoldi junak vita stasa, stajao je pred njima kao neka stena, hrabar, odlučan da tog jutra zapapri čorbu neprijatelju koji je upravo prelazio reku ničim izazvan. Pored njega bio je i Žuća, neverovatno srećno iskeženi pas, koji je čekao svoju priliku da se pokaže.



-Slušaj ‘vamo! Znam ja da bi ste vi sada bili svojim kućama i igrali se nekih glupih online igrica gde klikom pucate na neprijatelje, ali ovo je prava stvar. Ovde se čeliči vaša volja i hrabrost- započe Bernoldi svoje obraćanje.

-Ali generale, mi se i jesmo registrovali na online igrici- začu se glas iz reda.

-Tišina tamo. ‘Ajde boga ti? Šta bi ste vi? Virtuelne tenkove da jašete a da vam neko kolače na doksat donosi? Dok sam ja komandant ima da skvasite te gunjeve što sam vam dao- nastavio je uznemireni Bernoldi.

-Znači imate dnevnu platu 8 dinara, plus 60 dinara kao bonus ako ste redovni. Na sve to ja vam bre doniram oružje. I još mi se nešto žalite…

-Nemamo hleba!!- začu se cijuk iz pozadine.

-Evo hleba, evo hleba, što ne kažeš da ti treba?, bio je besan Bernoldi, pa uze i poče da gađa vojnike njime. -Sve vam dajem pa vam evo i ‘leba, kad ste nezahvalni. Ima li to smisla?

-Nema gospodine komandante - začu se glas jednog krupnog momka kome se u očima videlo da će poginuti za ideju.

-Bravo Napucanko. Ti si od sada moj lični asistent. Deli hleb ljudima. - bio je izričit Bernoldi.



Vreme se naglo promenilo, i sada je pretila kiša već. Naš ekipa se sakrila ispod jednog ora’a, odakle je mirno posmatrala razvoj situacije.

-Osim svega ovoga, imate i nedeljne nagrade za najviše posečenih neprijateljskih glava. Prvi dobija 5 zlatnika, drugi tri, treći dva, a svi ostali u prvih deset po 200 dinara. Za kikiriki i kokice. Je l to jasno?

-Jasno komandante!!!, orilo se iz svih grla dok je kiša padala sve jače.

-Idemo junaci, za mnom na Rasinu da ne damo neprijatelju da pređe reku. - komandovao je konačno pokret.

Dok je vojska polako napuštala proplanak, kiša je neumitno padala, i stvarala blato. Posle nekoliko minuta, na livadi je ostao samo razbacan raskvašen hleb koji ostaje kao podsećanje da je baš ovde, na ovom mestu, stajala slavna vojska Ratnika eSrbije.