Kheshig: Ко верује у српске походе на Индију...
Sljivo
Ерепублик-ИНФО: Поштовани читаоци еРепублик инфо, имамо велику част да угостимо господина Кешига, српског патриоту, реалисту у политици, чији су чланци на тему митова у српској историји изазвали незампаћену пажњу. Моје име је Шљво Шљвановић .
Господине Кешиг да ли смо нешто пропустили у најави?
Kheshig : Да ли је овај опис о мени тачан оставићу читаоцима да процене. Нисам од оних који превише говоре о себи, то остављам другима. Хвала на позиву, са великим нестрпљењем сам ишчекивао овај интервју.
Ерепублик-ИНФО: Господине Кешиг, познати сте по врло отвореној и директној критици политичке ситуације у еСрбији. Да ли сматрате да је "политика низводно од културе", па да је зато потребно боље разумевање историје?
Kheshig : Свакако сматрам да је за разумевање данашњице потребно проучавање прошлости. Ништа се не дешава случајно и сваки догађај има свој узрок и последице. Онај ко добро познаје прошлост се неће изненадити неким догађајима који нам се дешавају јер је све то део великог историјског процеса. Нажалост, чини ми се да нисмо на добром путу, из много разлога.
Ерепублик-ИНФО: Који су преломни моменти у нашој прошлости који су нас одвели на стрампутицу [једначење по месту творбе]?
Kheshig : Сматрам да је слом на Марици 1371. једна од највећих прекретница наше историје. Друга је стварање Југославије, а трећи "реформе" које су спроводили комунисти. Осим тих, не видим да су још неки догађаји толико пресудно утицали на нашу историју.
Ерепублик-ИНФО: Доста сте писали о великим биткама. По чему је битка на Марици била пресуднија од рецимо, пораза код Стефанијане неколико деценија пре тога?(1344, цар, тада додуше само краљ, Стефан Урош Душан био жив, да подсетимо)
Kheshig : Пораз на Марици је био значајнији јер је моћ можда и најмоћнијег српског обласног господара била сломљена. Овај изненадни пораз је широм отворио врата турске експанзије дубоко у разједињене српске земље. Вукашин је можда био и највећа брана турским освајањима. Пораз на Косову 1389. је само тужна последица катастрофе на Марици, која се у сваком параметру може сматрати једним од највећих и најсудбоноснијих пораза у историји ратовања.
Ерепублик-ИНФО: Да ли су модерну Србију ипак више коштали порази у миру?
Kheshig : Занимљиво питање. За историју модерне Србије свакако да. Некако смо успели да у Првом светском рату нашег дипломату Миленка Веснића прима амерички председник Вилсон, док стотинак година касније наш премијер држи конференцију за медије на паркингу иза Беле куће. То нажалост није последица пораза на бојном пољу, већ пораза "за округлим столом", и мене лично ти порази више боле.
Ерепублик-ИНФО: У чему је узрок тих пораза?
Kheshig : Катастрофално вођење националне политике. Српско питање смо заменили југословенским и изгубили смо свој пут. Лако је бити генерал после битке, али заиста сматрам да су наши лидери морали много боље да се залажу за питање Српства.
Ерепублик-ИНФО: Због чега је Србија прихватила Југославију као своју политику? Да ли је елита земље стешњене између два царства имала "велике очи" у страху?
Kheshig : Идеја југословенства је постојала дуго, иако је за мене и даље мистерија зашто је превагнула идеја да се ствара Југославија уместо проширене Србије. Мада опет, питање је колико би стране силе прихватиле да се Србија прошири преко Дрине. Мој став је да су огромне жртве које смо поднели током Великог рата довеле до тога да смо прешли у дефанзиву што се тиче политике, и да смо хтели само да одржимо постојеће позиције, а у том тренутку одржавање позиције је било подржавање идеје Југославије.
Ерепублик-ИНФО: Југославије нема у стварности 27 година, у скраћеној верзији од осамостаљења Србије пре 12 година. Како Србија ослобођена терета бриге за Југославију данас да изађе из кризе? Шта је све потребно за национални програм у 21. веку?
Kheshig : Сматрам да је пре свега потребно зауставити срозавање националног идентитета у корист "европских вредности". Морамо да вратимо систем вредности и да поносно кажемо: "ми смо потомци хероја са Косова, Мишара, Колубаре и Кајмакчалана." Да негујемо дух српства и да почнемо да поново изграђујемо здраво друштво. Тек када изградимо здраву породицу и друштво, можемо се уздићи као народ.
За национални програм је потребна да будемо свесни ко смо и шта смо. Тренутно лутамо у томе, и сматрам да је једна од тужних последица све више присталица разних "школа алтернативне историје".
Ерепублик-ИНФО: Због чега има толико потребе за "алтернативном историјом"? Како се то одражава на стање у еСрбији и стање у нашој земљи ван овог сервера?
Kheshig : Револуције увек избијају у незадовољним друштвима, а српско друштво је један од њих. Као кривце за стање у ком се налазимо увек тражимо друге, и никад ми нисмо криви него је увек неко други. Из таквог става се и развија идеја да су "сви против нас", а одатле је лаган пут до "бечка школа нам писала историју". Један од основних разлога за тако нешто је неспособност друштва да критички посматра свет око себе. Као што већина народа слуша политичаре и потврдно клима главом, тако се и изјава "Херодот пише о Србима" или "постоји споменик на ћирилици из 2. века на Косову" узима здраво за готово. Непостојање критичког става у друштву је један од битних фактора деградације друштва, и "алтернативну историју" више видим као последицу него као узрок.
Ерепублик-ИНФО: Барем једна школа у нашој савременој историографији на неки начин оптужује наш менталитет за стање у коме се налазимо. Шта је пресудно утицало на наш политички менталитет? Чести порази у миру, корумпирана елита, закаснела модернизација, континуитет популизма, периферан положај на ободима сфера утицаја Хабсбуршке и Отоманске империје и Ватикана, наша опијеност Западом и одбацивање доброг из домаће традиције, опијеност Русијом или нешто друго?
Kheshig : Деградација менталитета је сложен процес и не може се показати прстом на један и рећи "због овога смо ту где јесмо". Одличне си разлоге навео, и сматрам да је комбинација свега наведеног довела до овога. Мој лични фаворит од овог наведеног је корумпирана елита, јер смо више сами себе зајадили него сви непријатељи заједно.
Ерепублик-ИНФО: Зашто је српска елита склона корупцији? Да ли наша елита у игри показује склоност ка корупцији из истих разлога?
Kheshig : Мислим да су све елите корумпиране и да ми нормално видимо искључиво нашу. Српске војводе су чак и у време Првог српског устанка грабили новац за себе, када је била борба за опстанак српског народа. Нажалост велика већина људи када осети да има моћ то користи за своје себичне потребе. Има и много поштених чланова елите који представљају предводнике народа у сваком смислу, али овом стању у ком се налазимо је кумовала пре свега корумпирана елита.
Ову игру играју живи људи и сасвим је нормално да се понашамо исто као и на улици, чак и горе јер овде нема реалних последица за такво деловање.
Ерепублик-ИНФО: Иако сте изнели доста невеселу слику, чини се да верујете у то да се ипак исплати борити се. Многи Ваши истомишљеници би Вас сада питали – „како како добити расправу о псеудо-историји у оквирима правила кафанске политике?“ Шта бисте им на основу Вашег сада већ богатог искуства рекли?
Kheshig : Наравно да се исплати борити се. Чак и ако не успемо, бар знамо да смо покушали. Жилав отпор је увек красио српски род и сматрам да је управо то оно што ће "провести нашу лађу кроз буру". Борба против псеудо-историје је заправо само један фронт у општој борби за очување националног идентитета. Победом на другим фронтовима ће и псеудо-историја замрети. Можда сам и субјективан у овом питању као наставник историје, али сматрам да је један од првих корака у тој борби враћање угледа и значаја институцији школе. Одатле треба да почнемо.
Ерепублик-ИНФО: Познат је цитат Виљушке из филма "Лепа села, лепо горе" о томе шта би се десило са Србима да се школовани питају. Да ли се школа икада ценила у нашој прошлости?
Kheshig : Не мислим на школовање елите, већ на школовање народа. Уз сво дужно поштовање, сматрам да у већини случајева, теже је манипулисати образованим човеком него некоме ко је једва завршио осам разреда основне, част изузецима. Образован човек има више шансе да препозна демагогију, и сматрам да је веома битно да код "политичке елите" препознамо шта је демагогија.
Лако је водити стадо оваца на клање. Уверен сам да образовање смањује шансе да будемо овце.
Ерепублик-ИНФО: Да ли сматрате да псеудо-историја треба онима који би да уништавањем поверења у школе од народа створе овце?
Kheshig : Верујем у то, јер ако неко верује у Александра Карановића и српске походе на Индију повероваће и да је просечна плата у Србији 500 евра.
Ерепублик-ИНФО: Да ли постоји аргумент који би био нека врста "глоговог коца" (silver bullet за дијаспору у енглеском говорном подручју) којим бисте у сучељавању покопали на пример Деретића?
Kheshig : Мислим да не постоји начин да се Деретић покопа. Као када играте шах са голубом - колико год да вучете праве потезе, голуб ће оборити фигуре, по*рати по шаховској табли и шепурити се тријумфално. Али контам да ниједан озбиљан историчар неће ући у дебату са Деретићем јер је то чисто губљење времена.
Ерепублик-ИНФО: Али савремене теме претпостављам да нису. Бавите се и другим светским ратом - како бисте у најкраћем описали улогу Тита, а како Драже Михајловића - ко је био херој, ко злочинац?
Kheshig : Шкакљиво питање. Обојица су хероји у очима својих присталица, и злочинци у очима противника. Пошто сматрам да је Тито својим одлукама директно утицао на "српско питање", и то углавном негативно, морам рећи да ми је Дража некако ближи од Тита.
Ерепублик-ИНФО: Били сте еКанађанин неко време. Како је играти Ерепублик зими када стално пролази онај с гртал'цом испред куће? По чему се канадска екипа разликује од наше у еСрбији?
Kheshig : Канађани су ме, сходно стереотипу о њима, веома топло дочекали. Непосредно пре тога сам активно учествовао у политици у еСрбији и из тог разлога сам отишао што даље. Према ономе што сам видео у њиховој малој зајединици, они за 3 месеца немају пљувачине по чланцима колико ми имамо у једном чланку. Питом неки сој. Или смо ми много дивљи.
Ерепублик-ИНФО: А Грци, били сте и код њих. Они су нам нешто и географски и по менталитету ближи. Да ли је оваква сцена српски или балкански специјалитет?
Kheshig : Отишао сам код Грка у време када је пало помирење и склапање савеза. Изузетно су ме примили, посебно када су сазнали да "верујем" да је Александар Велики био Хелен. Верујем да је ово "Балкански лонац", али да ми у хаосу на политичкој сцени ове игре доминирамо.
Ерепублик-ИНФО: У овом чланку сте жестоко напали СЗР због опозива Страхињића (https://www.erepublik.com/en/article/-1-2408461/1/20 Докле смо дошли??? - published by Kheshig on day 2,399). Касније сте показивали више симпатија за диктатуру него за демократију, због тога што је за диктатуру ударало мање странаца. У оба случаја напали сте српску елиту због инсистирања на одржавању демократских механизама игре. Како гледате на данашњу демократију која почива на споразуму Војног савета и екипе око ФА? Да ли је то коначан излазак из сталног „грађанског рата“? Да ли је тим споразумом спречено да се понове ратови сујета из прошлости?
Kheshig : Опозив Страхињића сам напао јер верујем да је дошао због личног анимозитета према њему а не због његовог политичког деловања. Ја сматрам да личне размирице не смеју стати на пут националних интереса, нити у еСрбији нити у Србији. Диктатуру сам видео као мање зло, јер се је демократија у једном тренутку дошла до тачке пуцања, а опозив председника који ништа лоше није урадио говори у прилог томе. Диктатура на крају испаде прелазни облик власти на неку врсту олигархије која сада влада. Једна од позитивних страна ове власти је да је власт стабилнија и да има мање пљувачине, али је последица и одумирање политичког живота. Време ће показати да ли је ово био добар потез, мада сматрам да игра одумире без обзира на дешавања унутар саме игре.
Ерепублик-ИНФО: Писали сте о највећим српским митовима ван игре. Који су највећи митови еСрбије?
Kheshig : Највећи мит је да смо способни да превазиђемо разлике зарад националних интереса, без обзира на овај договор ФА са диктаторима.
Ерепублик-ИНФО: Постоји ли неки други начин да се национални интерес у игри стави на прво место? Да ли има смисла превазилазити разлике или просто признати да треба одвојити жито од кукоља?
Kheshig : Ја да знам решење, бавио бих се политиком и покушао да га створим. Не кажем да власт увек ради у свом интересу, сада толико и не пратим, али смо некада имали толико лопова да је крађа постала нормална. С обзиром да је новац уз дипломатију стуб моћи државе, фазон "лева рука десни џеп" се директно коси са националним интересима. Ситуација је доста комплексна, и захтева дубоку анализу гомиле паметних људи, а и тада је питање да ли би се дошло до идеалног решења, пошто смо сада у таквој фази да идеално решење не постоји.
Ерепублик-ИНФО: Да ли имате неке савете за расправе о српској историји на славама?
Kheshig : "Па да" "аха" "јасно" "капирам" и климање главом.
Ерепублик-ИНФО: И чувено "ја море"
🙂
Kheshig : Ја море и у праву си. Избегли сте расправу, и сачували себи живце.
Ерепублик-ИНФО: Поштовани господине Кешиг, хвала Вам пуно на овом гостовању. Надамо се да ћете се још неки пут одазвати нашем позиву.
Kheshig : Хвала Вама на овом сјајном интервјуу, уживао сам у сваком моменту. Надам се и ја да ћу опет бити Ваш гост. Поздрав Вама и вашим читаоцима!
Comments
o/
Bravo za RL deo.
odličan članak
Не можеш себе називати историчарем седећи са својим дебелим дупетом на столици, читајући Радићева сабрана дела, Порфирогенита али и остале ауторе који на основу једне реченице коју истичу, доносити круцијалне закључке у стилу "верује се..." Видиш, ја им не верујем.
Ко су били Пелазги на чије се територије досељавају Хелени? Ко су били Трибали, Мези и друга Илирска племена. Ко су били Тимочани и кнез Борна, оснивач хрватске државе. Да ли је Тројански рат био рат између српских државица? Да ли се Троја налазила у Малој Азији, где је криминалац и белосветски хохштаплер Шлиман тврдио? Ко су били Хиперборејци и Панонски народи? У Анадолији у Турској није реткост да се наиђе на људе који знају српски језик и тврде да су од памтивека на овим просторима. То нису Срби које су Турци принудно расељавали и слали у Турску. Такви су Срби из шумадијског дела Београда који су се настанили у Истамбулу. Тамо постоји Београдска тврђава и Београдска шума. Куда су то пролазили Аргонаути у потрази за златним руном. Како су избили на Јадранско море? Да ли је то било у време једног од три велика потопа? За онога ко жели да се бави истраживањима много је тема. Да ли Хетити, наводно изумрли али и моћан народ који је за време фараона Рамзеса II био егал по снази са Египћанима имао неких подударности са Србима? И они су дошли из Анадолије. Зашто истичем Хетите? О Хетитима у 18. и 19. веку није било историјских извора иако се релативно често спомињу у Старом завету. Ондашњи историчари су намеравали да дискредитују библијски извештај и негирали постојање тог народа. Међутим, догматски критичари су не мало били изненађени када се дошло до доказа о постојању Хетита. Иако посрамљени и демантовани није забележена ни једна оставка на универзитетима (како ме ово асоцира на данашња времена).
Када вагаш Тита и Дражу износиш невероватну глупост: Дража ти је нешто симпатичнији?! О овом мање симпатичном много тога је написано због чега је антипатичан али и о овом другом нешто симпатичнијем постоје опречна мишљења, управо историчара. Оно што си ти и теби слични прихватили здраво за готово, јер тако сте учили у школи, да су исто четници и усташе, зарад братства и јединства. Усташе-клеро фашисти су имали монстуозне логоре смрти и многа друга стратишта за Србе, али и комунисти су имали Голи оток. Четници ниу имали концетрационе логоре и били су Ројалисти...
Заиста је много тема које могу да се изучавају ако се не прихвате "здраво за готово" - "тако смо учили у школи". Да ли је Вук Стефановић Караџић био први реформатор српског језика или то може бити Саво Мркаљ (овде залазимо у лингвистику). Археологија, историјографија, геологија, лингвистика су науке које могу много тога да нам открију. Али мултидисциплинарна истраживања готово да не постоје а много је и неслагања. Џаба су археолошка истраживања Ђорђа Јанковића која су оповргла неке историјске тврдње "Радићеваца".
За све оне који желе да пусте машти на вољу и да "копају" по литератури како би дошли до неких нових сазнања, покушао сам да утичем својим блогом https://lesakostic.blogspot.com/.
има ли скрипта за ово што си написао? Ко ће читати оволико
Знам да је теби као врлом историчару тешко да чита. Прочитао си оно што си морао у школи и доста читања. Па нећеш ваљда морати поново да учиш историју.
јасно.
Свако питање има и свој одговор, ма какво било питање, макар и најглупље. Овако како те овај јадничак Никола поаветовао испадаш глуп у друштву али и безобразан. Ако сам ја могао да прочитам неке твоје небулозе могао си и ти да прочиташ, верујем да тако мислиш, моје небулозе.
па да.
Ако ништа друго бар ове поштапалице напиши писмено.
Реченица почиње великим словом.
Пошто преписујеш, како ћеш да климаш главом?
у праву си.
Иди бегај.
Pa to sam mu i ja govorio. Čovek uporno negira Demastotena, kao i dinastiju Fong. Navodi samo one koji njemu idu na ruku.
U Mumbaju se nalaze slike srpskih ratnika koji ratuju protiv Indijaca koji jašu slonove i ko god je bio tamo mogao se uveriti u to. Pa sam kineski istoričar Fon Liu iz dinastije Fong je opisao prelazak serbske vojske preko reke Jang Ce.
Mi smo naslednici vinčanske kulture i kamen temeljac helenske civilizacije.
Када покушаваш да размишљаш својом главом, када дођеш до некакве истине или бар назнака истине, онда те испљују да си кретен, да то озбиљни људи не читају... Нормално, то чине незналице. Аутор овог текста није незналица али аутори оваквог "духовитог" коментара јесте. Својом "духовитошћу" надокнађује надомјестак свог незнања. А брка бабе и жабе. Ово се своди на оно што наш Вођа често понавља да смо ми мали. Бројчано да али не и по постигнућима у науци, култури, спорту... Ем смо мали, ма треба да будемо још мањи. То што наша историја практично почиње од Немањића није им чудно. Кажу стари Словени су били неписмени. Рецимо да је тако. Али зашто други писмени народи нису о периоду пре Немањића писали или су то чинили врло мало?
Istina to sam ja, reče Demastoten.
Ko je bio nepismen? Za početak otidji u Vinču pa se i sam uveri u pismenost vinčanske kulture. Postoji muzej sa izloženim eksponatima na kojima se jasno vide obrisi pisma.
Pročitao sam blog i samo delimično se slažem. Vidim da ti treba još znanja, ali ne sumnjam da ćes i to rešiti.
Претпостављам да си мислио на Демостена. Што се тиче Винчанског писма византолог Радић тврди да је то само скуп неких знакова и симбола, не и писмо. Чињеница је да није дешифровано. Што се тиче Хелена они баш никакве везе немају са Винчом и то су потпуно различита временска раздобља. Како си написао коментар то је обично спрдање. Још да си поред индијанаца и слонова написао и Марсовце па да буде све комплетирано.
У праву си да ми треба још знања и тога сам свестан. Сократу се приписује изрека: Scio me nihil scire (Знам да ништа не знам).
A gde mogu da se nadju memoari te dinastije Fong? Nisam uspeo ni po imenu ni po tom istoricaru da pronadjem. Vidim da se ljudi fataju toga, pa reko da vidim u cemu je fora?
Prepis se čuva u istorijskom arhivu Srbije. Zna to i Kheshig, ali se pravi blesav.
Nećeš nigde ni naći, jer se o tome ne priča, a razlog B-B škola istorije.
Vise me brine sto nista o toj dinastiji nisam nasao na internetu, a kada budem u BG bas cu da svratim u Istorijski Arhiv da pitam moze li se to dobiti na citanje/kopiranje....
Kheshig : "Па да" "аха" "јасно" "капирам" и климање главом.
https://youtu.be/KxtVu0P3z0c
Јеси ли тако паметан на баку ии на деку?
Uz duzno postovanje moj komentar je upucen na clanak i nema nikakve veze sa tobom , ocigledno ga i ne razumes kao sto i nisi duzan da razumes tako da ne vidim svrhu tvog pitanja upucenog meni. Interviju sigurno nije mesto za raspravku da je ovo neki autorski clanak pa da se bijes u komentarima ovako samo ispadas smesan. Niko ti ne brani da napravis interviju duel ili sta vec sa pa udrite dok se ne izlize tastatura . Imaj bar respekta za Sljivin rad
[removed]
Никакве примедбе немам на Шљивин рад, напротив. Поставио је добра питања која би требало да наведу саговорника на одређене одговоре. Али те одговоре није Шљиво осмишљавао него саговорник. Иначе Шљиво је често правио интервјуе са разним ликовима па и са мојојом маленкошћу. Приметио сам да после сваког иду честитке Шљиви а не саговорнику. Могао је да Шљиво осмисли најгенијалнија питања а ако су одговори неадекватни и лоши и интервју је лош и обрнуто.
Када се напише одличан интервју, као и увек, то значи да је Шљиво одабрао одличне саговорнике који су пре свега заслужни за квалитет самог интервјуа. Овим не желим да умањим Шљивин труд да осмисли питања. Иначе у новинарству интервју слови као најтежи облик новионарства и то Шљиво сјајно ради.
Сваки вид јавног оглашавања је подложан критици па тако и овај. Можда ти мислиш да ја испадам смешан а то је само зато што не познајеш основне постулате новинарства. Неколико година сам се бавио новинарством па су ми познати неки основни принципи.
Уз дужно поштовање јасно је коме је упућен твој коментар а како је Кхесхиг то употребио.
Одличан интервју, као и увек.
о7
dubok naklon Keshigu, uzivao sam citajuci njegove analize bitaka, kao sto vec zna 😃
intervju odlican 5
samo mala opaska - jebes slavu bez svadje o istoriji, politici, sportu i monoteizmu 😃
Prijem!
*
Има она народна:
"... као пијан плота."
Vrhunski odradjeno o/
Добар текст, хвала 🙂
Porfirogenit je kurac, isto kao svaBska istorija da smo sloveni. Srbi su Iliri!
Vuk Karadzic nije radio reformu vec jezuita Jernej Kopitar.
Vrlo elegantno sa onim opisom šahovske partije objašnjenja sva uzaludnost iole argumentovanog razgovora sa "pristalicama" Deretićeve "škole"... 🙂
Elem, u vezi nekih izrečenih ocena, u načelu se slažem osim što kao od jedan od prelomnih momenata ili perioda srpske istorije smatram i stupanje cara Dušana na presto i naglo teritorijalno širenje, to naglo širenje i njegova prerana smrt su itekako doprineli slomu koji je usledio, koliko god nama bilo nemilo priznati, kao država i tadašnje društvo, nismo imali kapacitet za to.
Još jedan, po meni itekako prelomni trenutak naše istorije je i martovski puč 1941 godine i u njegovoj pozadini ima itekako zanimljivih elemenata a posebno to, ko je u datom trenutku imao najveću korist od njega? Mi svakako ne.
Zanimljiv mi je i ovaj detalj,
" иако је за мене и даље мистерија зашто је превагнула идеја да се ствара Југославија уместо проширене Србије. Мада опет, питање је колико би стране силе прихватиле да се Србија прошири преко Дрине."
Po meni, tu su dva osnovna "krivca", sa jedne strane tadašnji regent Aleksandar i sa druge strane, Nikola Pašić.
Prvi je, prevashodno, želeo što veću državu a samim tim i da bude što veći kralj a drugi je, nažalost, ipak bio samo političar a ne državnik kao što ga mi slavimo, pa kao i svaki političar, gledao je samo da bude na vlasti i pri vlasti, bez obzira na cenu pa tako nije ni pokušao da spreči po svaku cenu stvaranje te nove države. A itekako je trebao.
Što se tiče pitanja, da li bi strane sile prihvatile da se Srbija proširi preko Drine, odgovor je dao i Londonski ugovor 1915 godine a takodje i 11-ta, od čuvenih 14. tačaka iz saopštenja tadašnjeg predsednika SAD, Vilsona 8.januara 1918 godine, "evakuacija Rumunije, Srbije i Crne Gore, i Srbiji osigurati slobodan i siguran prilaz moru".
U krajnjoj liniji, moja najveća zamerka Aleksandru i Pašiću jeste, što u datom trenutku nisu prvo omedjili Srbiju pa onda pravili neku uniju sa ostatkom, ako je več Aleksandar želeo neku što veću državu za sebe.
Ali sad, sve to prelazi u formu, šta bi bilo kad bi bilo a tu se moremo nagnjavati do mile volje 😉
I još jedna mala opaska, ali u vezi sa nekim aspektima tema kojih su se sagovornici dotakli...
Jedna naša itekako negativna karakteristika je slepo verovanje u neke naše istorijske istine i njihovo pretvaranje u mitove a onda u nekim prelomnim trenucima, ljudi koji nas u tim trenu vode, pod utiskom tih mitova i onog, "šta narod misli i kao, želi", ne postupaju vodjeni dugoročnim interesima već kratkoročnim, vrlo često i isključivo ličnim.
A vezano za te naše "istorijske istine" i mitove koje smo na njima izgradili, žalosna je činjenica da od prosečnog srbina nema boljeg znalca i svoje porodične i nacionalne i državne istorije a 99% njih, posebno ovih mladjih, ne zna ni da nabroji svoje pretke od trećeg kolena pa nadalje a kamoli da zna nešto više o nacionalnoj i državnoj istoriji...
Ili što je vrlo često slučaj, ili je još gore, ima neka površna znanja bez imalo razumevanja šta je iza njih u pozadini jer kao što je lepo i tačno izrečeno gore u razgovoru,
"Ништа се не дешава случајно и сваки догађај има свој узрок и последице."
A naša "elita"... 🙂
Pristalica sam onog stava, svaki narod ima elitu i vlast kakvu zaslužuje odnosno, ta elita i ta vlast proizilaze iz tog naroda.
A koliko smo realni prema nama, koliko realno cenimo naše karakteristike u svakom aspektu? 😉
Koliko možemo da priznamo sve naše mane, i pojedinačno i kolektivno?
Hajde da se eto složimo da smo svi, lično i naši najbili i najdraži posve ispravni i pošteni a da su samo tamo neki sa strane, neki drugi, komšije eventualno i neka dalja familija i rodbina "ovakvi i onakvi" a posebno vlast, "sve lopov do lopova, pokradoše sve živo"...
Koliko realno ljudi pokušava nešto, bilo šta da ukrade, hajde malo da zavirimo u komšijska dvorišta i kuće, pošto smo već ustanovili da smo mi lično, ispravni i pošteni!
Koliko ljudi u ovoj zemlji zakida na porezu na imovinu? Ili je ni ne prijavi ili ima prijavljenu staru kuću što mu od dede ostalo od 30-ak kvadrata a u medjuvremenu ozidao celo dvorište od 5 ari kojekakvim objektima?
Koliko njih ima divlji prikljuljučak na vodovodnu mrežu?
Koliko njih krade struju?
I da ne nabrajam dalje... Primera je bezbroj.
Nemojte samo neko da mi priča onu čuvenu floskulu,
"A što ne, što da dajem državi kad i ona meni ništa ne da..."
Neko kraducka, neko krade... koliko ko može da "za'vati"... 🙂
A onda u krajnjoj liniji, naši izabrani predstavnici su slika i prilika nas samih... koliko nas ima ispravnih i poštenih, toliko i njih.