Велика историја Србаља - 2. део

Day 2,121, 11:21 Published in Serbia Serbia by zeppelin99

Поздрав драги читаоци.
У новом броју Топличке хронике настављамо фељтон о династији Немањића причом о Стефану Првовенчаном, најстаријем сину великог жупана Стефана Немање.

Династија Немањића
Стефан I Немањић (Стефан Првовенчани)



Српски велики жупан (1196-1217) и први краљ из династије Немањића (1217-122😎, средњи син Стефана Немање. Шест година пре доласка на престо ожењен је византијском принцезом Јевдокијом, што га и јесте одредило за наследника српског трона. Због тога једини од његових синова није добио удеону кнежевину.

Већ првих година власти жестоког противника добио је у најстаријем брату Вукану Немањићу, који је као удеони кнез, владао територијом Дукље, Далмације и Требиња, а понашао се безмало као самостални господар. Млађи брат, Растко Немањић, самостално се одрекао престола. Кад је Стефан отерао жену Јевдокију 1201. године, Вукан ју је дочекао са почастима и омогућио јој да достојанствено оде у Цариград. Стефан је овим чином уништио односе са Византијом, али се није плашио њихове одмазде, јер је Византија била у општем расулу.

Он је покушао да добије подршку папе Иноћентија II, коме се обратио са молбом да му пошаље краљевску круну, желећи да обезбеди међународно признање Србије. Долазак легата се није догодио, зато што мађарски краљ није дозволио овај чин заробивши легата. У овоме је имао удела и кнез Вукан који се поносио старом зетском титулом краља и кога је папа помињао као "светлог кнеза Дукље и Далмације". У лето 1202. Стефан је претрпео напад удружених снага Вукана и мађарског краља Емерика, те је протеран из државе, а тутулу великог жупана преузео је Вукан. Помоћ Стефану почео је да пружа босански бан Кулин, непријатељски настројен и према Вукану и према Емерику.

После продора бугарског цара Калојана и куманских одреда 1203, Стефан почиње да се учвршћује у пограничним деловима државе. Кад су крсташи 1204. освојили Цариград, браћа су одлучила да се помире пред опасношћу, те су борбе заустављене почетком 1205. године. Стефан је поново постао велики жупан, а Вукан је остао дукљански и далматински удеони кнез. Мир је учвршћен над моштима Стефана Немање, а у присуству најмлађег брата, архимандрита Саве у Студеници.

У периоду када су Византију заменила ситна латинска царства, а Млетачка постала главна сила источног Средоземља, Стефан се показао као храбар и вешт владар, припојивши 1208. године Ниш, Липљан, Мораву, Врање, Призрен, Горњи и Доњи Полог. Истовремено је успео да се одбрани иако је нападан са три стране. Сви победе је представљао као чуда светог Симеона, а радио је по уверењу да "најбоље чини за Србију". Спријатељио се са Млетачком Републиком, а сам се оженио унуком млетачког дужда Енрика Дандола, Аном Дандоло. Овога пута, подржан Млетачком, тражи други пут круну од Папе и крунише се 1217. године за краља, чиме постаје краљ свих српских земаља (изузев Босне, која је у то доба била самостална држава). 1219. године Сава је издејствовао аутокефалност српске цркве од византијског патријарха из Никеје, док је Стефан саградио своју задужбину, манастир Жичу и у њој основао прву српску архиепископију. У Жичи су крунисани сви владари до цара Душана. Последња опасност која му је претила био је епирски владар Теодор I Aнђеo, који је показивао тежњу да обнови Византију. Стефан је свог сина оженио ћерком Теодора, те је Радослав и фактички одређен за српског владара.



Искрено се надам да сте уживали у чланку.
Новине ће излазити уторком, а у следећем броју читајте о синовима Стефана Првовенчаног: Радославу, Владиславу и краљу Урошу I.
И за крај, наравно, лупите по који глас, претплату и узвик, да што више људи види!