Мишљење ко ... Сви га имају

Day 1,097, 10:15 • Published in Serbia Philippines • by Nuclear Mrle1982






За ових годину дана колико играм еРеп сам покушао да се бавим свим активностима које игра пружа. Водио сам 7 фирми у једном тренутку, био ебогат, диктирао цене на тржишту... Ратовао сам са Јуришницима, устајао у пола ноћи да бих ударао против свих овоземаљских противника. Игром случаја живим са ћалетом који нимало није био одушевљен чињеницом да његов двадесетосмогодишњи син седи у пола 6 ујутру за компом и кликће бесно гунђајући на "зид"... Већ сам видео како зове чике које би ми донеле белу кошуљу са дуууугачким рукавима и одвеле ме у непознатом правцу.



Срећом, или на жалост, сажалио се па није звао.

Онда сам хтео да будем новинар, ето имам бога оца претплата, верујем углавном због подела оружја и хлеба, не због дубокоумних чланака. Сада сам политичар. У два сазива конгреса сам прошао, кандидујем се и трећи пут сад за који дан, па ако неко хоће нек гласа за мене. Нема потребе да правим неку кандидатуру јер онај ко ме готиви и верује ми гласаће за мене, онај ко мисли да сам смарач неће и крај приче. Дакле, сада сам и министар, заједно са coolinbunom , ето и то сам пробао, мислим да нам добро иде...



Зашто све ово пишем? Ову игру схватам озбиљно (зашто ћале опет узима телефон у руке???) не зато што немам приватни живот, већ зато што сам таква особа. Јбг, ја пре него што почнем да играм тетрис прво прочитам упутства на свим језицима које разумем... Такав сам, ако нешто узмем да радим, радићу га како треба или га нећу радити уопште.

Оно што сам себи обећао када сам улазио у политику је било да нећу постати џукела и чим неко примети да се мењам да ћу под хитно да урадим нешто. Добио сам први жути картон. Данас сам неадекватно одреаговао на коментаре у разним новинама везано за кашњење наређења у новинама војске. (У исто време, наставак приче ће дати појашњење добром делу грађана који не капирају фору.) Наиме, још за време кампање пред изборе за председника еСрбије Zaeban Covek је у својим новинама написао да ће направити анкету коју ће сви главнокомандујући у војним и паравојним јединицама попунити како би се знао тачан број људи на које може да се рачуна, штета коју могу да направе... Неким људима из тренутне опозиције је то урнебесно смешно, а моја грешка је што ту врсту хумора нисам разумео ни први пут, а сада после 15 дана понављања исте сам исхитрено одреаговао и јавно се извињавам због тога. Мој је проблем што фору не разумем, а мишљење ко дупе... сви га имају. Нема потребе да се због еполитике крвим са било ким. Пре неки дан сам издао чланак у коме сам исказао своје мишљење везано за број паравојних јединица код нас. Мислим да их је превише и први пут сам у новинама имао више негативних него позитивних коментара. Драго ми је да је расправа била цивилизована, а шта сам оно рекао за мишљења? Тако је и са политиком...

Мени је међутим жао што је нашем друштву већи гушт да некога оцрни, да му нађу грешку и ману, него да да свој допринос побољшању ситуације. Пре ће људи седети и молити Бога да овај други погреши, него да му помогне. Када ово кажем мислим на велики проценат људи, без обзира на политичку припадност и то је тужно. Вековима код нас: Нек комшији крава буде ко чивава није пошалица већ искрено мишљење људи. Док тако буде...



Осврнуо бих се на причу око Бугара. Нема разлога да сада спамујемо њихове новине, да их вређамо. Они су били обрисани два пута да би наш савез извео оно што је замислио, пролазили смо кроз њихову територију кад год смо желели, били су верни савезници. Штета што су проблеме из стварног живота пребацили овде, али шта да се ради... Свако креира свој пут којим ће да иде...



Искрено ми је криво што нисам компијутерски маг, имам идеју за две сјајне анкете које НЕ УМЕМ да направим. Прва се тиче моје идеје да дам награду за најсмешнији чланак до сада написам у еРепу. Ви би требали да дате линкове по вама смешних чланака, онда вам ја дам да гласате и изаберемо најсмешнији, а добитник добије нешто - али не уме дудук...
Друга се тиче добровољних акција, хуманитарних, назовите их како хоћете. Занима ме да ли сте некада учествовали у некој, зашто нисте ако нисте, коме верујете, коме не... Можда ме неко научи да победим то незнање када су анкете у питању, па и покренем та два пројекта.



Фирма у којој раде добровољци је до сада направила нешто преко 100 тенкова четвртог квалитета што је по мени мало када се узме у обзир број људи који те исте тенкове траже када почне фрка. Јесте да се ради за минималац, али свако може да одвоји мало времена за то... Тужно је што морам да молим људе да раде, јер верујте да се истих 15 људи пријављује. Овим путем бих похвалио председника скупштине који је организовао конгресмене и они су радили. Хвала пуно!



За крај - по мени најсмешнији чланак човека коме се едивим - давно је написан, али није касно да прочитате Нее ми за ме, но ми за бабу непоновљивог Фиба!

Хвала на пажњи!