Знам да можемо

Day 1,092, 13:15 • Published in Serbia Philippines • by Nuclear Mrle1982






Мили моји,

Одмах на почетку желим да се захвалим свима који су донирали новац и овим путем вас обавештавам да смо успели! До данас је фирма у којој раде добровољци за минималац производила тенкове трећег квалитета, а од вечерас четвртог. То значи да ћемо у наредним данима правити залихе које ће задати још јаче ударце нашим непријатељима.

Поново вас позивам. Сваки човек који се пријави да ради у фирми повећава борбену готовост. Јуче и данас је подељено око 300 тенкова трећег квалитета, остало је још педесетак. Слободно се јављајте у коментарима тражите тенкове, ако вам не шаљем, значи да нема више.



Данас је као што знате обрисана Мађарска. Најважније је да схватите да ће следећи напад бити усмерен на нас. Апсолутно сам сигуран да нас неће окупирати, АЛИ

Ми морамо бити спремни да дамо свој максимум како би им спржили картице, морамо да запнемо до коске да им докажемо да нам не могу ништа!
Људи, хоћу да их натерамо да опет промене правила! И опет! Да сваки Румун и Хрват кад се улогује добије по 50 голда. Хоћу да постану толико патетични да се сами себи гаде. Скоро се десило да је њихов херој направио преко милион штете у једној борби. Хоћу да од сада праве по три милиона и да их ми победимо у последњој секунди борбе! Да им дамо тројку са целог терена, да им дамо гол из офсајда, руком у 97. минуту!

Знам да звучи нереално, знам да сам вам вероватно смешан, али исто тако знам да ако запнемо, да ће да пате!

Ако не успемо?

Играо сам скоро фудбал са неким клинцима, позвали ме... Себе бих описао као доброћудног дебељка. Људи, у трећем минуту сам сиктао, у шестом ми је требала боца са кисеоником. Они трче ко навијени. Дао сам свој максимум. Стајао у одбрани, уклизавао (наравно пазио да сам себи не поломим кичму), јурио колико сам могао. На крају су ми сви пришли и пружили руку. Осећао сам се одлично. Био сам најгори на терену, али сам дао свој максимум! Е то хоћу!

Знам да можемо. Јављајте се да радимо!