Why Worry?

Day 2,163, 01:24 • Published in Thailand Serbia • by Kapetan Uks

Dan stodvajicideveti u Tajlandu (mis'im, NA Tajlandu). Trandže još nisu primetile da sam jednopolan...

Primetio sam jednu stvar:
Nećemo se lagati - sve što se dešava u Igrici zavisi isključivo od eSrbije i bližeg kao i daljeg eBalkana (primjerice, ako kažemo da je igra propala, prvenstveno mislimo na kvalitet igranja u našem okruženju - možda se eŠvajcarci ludo zabavljaju?). Ali nisam to primetio, već nešto drugo.
Kad je počela sveopšta kuknjava na Igricu? Lično, datirao bih taj porast nezadovoljstva na period resetovanja mrtvog. On je kaošatro napustio igru i zatim voskrsao pod potpuno nedostojnim imenom. Od tad stvari nisu iste. Ljudi stalno vanjkaju, napuštaju Igru, menjaju imena a zajednički imenitelj je prikrivena puzajuća dosada.

Budući da sam dete svog vremena, ljetimično amerikanizovan i zadojen novim vrednostima modernog, brzog i odsečnog sveta, neću ići preduboko u detalje već ću ga proglasiti jednostavno zlim! Na kraju krajeva, kako god se zvao, mrtvi je bio i takav je i ostao, a ako nas filmska umetnost uči bilo čemu, onda je to sledeće: "Što je mrtvo, to je zlo".

Naravno, greota bi bila pored Vegija da proglasim bilo koga drugog za ono krajnje, iskonsko, (pa'i sad!) ultimativno zlo, a još veća nepravda prema Nosonji bi bila da dopustim da neko drugi zauzme mesto mog arhi-neprijatelja. Stoga sam rešio sledeće: ako sam ja Džejms Bond (a složili smo se da jesam), ako je Vegi moj Dr. No, onda će mrtvi biti jedna od onih bondovih devojaka-negativaca: smrtonosna, opaka, ali na kraju savladiva.

Dapače, smrt je jedna stvar, ali biti mrtav nešto sasvim levo (mis'im, drugo). Na kraju krajeva, recimo, ja odlučujem da uskratim sebi život i ko me može odvratiti od toga? Kakav pravosnažan argument postoji?
Sama smrt po sebi, putovanje različito od bilo čega drugog, u stvari različito i u odnosu na sebe. Transcendiranje, odvajanje, tai neki povratak u neslućeno. Što bi rekli naši, What's not to like? (Šta ima da ti se ne svidi?, prim. aut.)
Onog trenutka kada biram neku levu stvarnost umesto one koja mi je data, tojest umesto one koju određuje trenutno stanje mog celokupnog bića, ja zapravo biram smrt. Ali pazi!!! Ja nisam od tog trenutka mrtav - ja sam samo prošao kroz smrt i započeo neki drugi, manje ili više poznat, ciklus bitisanja koji se i dalje kreće. Dakle...

P.S. - Dobri moj...