Join the new world

Ostavila me je da čekam u parku, kučka... Znala je da ne volim golubove, da je vreme zaista užasno i da neće prijati mojoj reumi, a ipak, ostavila me je tamo na milost i nemilost vozovima, mašinovođama, huliganima i peračima ulica.

Naravno da nismo razmenjivali SMS-ove - to je tako bezlično, reči u uniformisanom fontu isprekidane emotikonima; čak ni tri tačke ne mogu ostaviti ono neizrečeno pitanje da visi u vazduhu kao što to može razgovor uživo. Imam, doduše, drugara koji stavlja po šest, sedam uzastopnih tačaka. Šta tek misliti o tome? Više liče na neke digitalne pegice nego na interpunkciju...

Seta koja me prati širi se i deformiše kao radikalni islamizam. Počeo sam u nekom trenutku da shvatam kako je cela ta priča apsurdna, nerealna - nije čovek flaša dobre koviljske rakije koja je sjajna sve vreme dok traje, a kad se isprazni i poslednja čašica bude (slučajno) razbijena, nastavlja se dalje sa blagim mamurlukom. Čovek je, bre, česmovača! Biće neki put bistra, hladna i osvežavajuća, neki put malo muljevita, može da stvori i pesak u bubregu ali je uvek tu, prokletnica, teče i teče, svakodnevno, dok ne dođe restrikcija. Onda se majstor Radiša seti da pošalje ekipu da zameni cev, a ujedno mu ne bude teško i da proveri filtere i odjednom poteče neka nova česmovača, bistra, hladna i osvežavajuća.



More je bilo bistro, toplo i osvežavajuće; stajala si usred plaže, k'o najljepši cvet...
Bikini je, naravno, pucao na tebi iako si pazila da ne izgledaš previše izazovno zbog gomile staraca nudista koji su se kočoperili sa svojom usahlom, drhturavom kožom, tu na oko pedesetak metara od nas. Nikakve to blage veze nije imalo sa vozovima, kišom, ili sa mojom setom koja je sada već bujala poput vere u nauku prosečnog gledaoca Nešnl Džiografika. Meni si možda izgledala kao bomba, ali sam umeo da te deaktiviram.

Naspram tebe stajao sam sam (promena akcenta se podrazumeva, ofkors), nogu ukopanih u pesak da bi me malo peklo i da ne bih mogao da pobegnem tako lako. Bilo je trenutaka kada smo pričali; odnosila si se prema mom mumlanju upravo kako treba - kao da je neko nerazumljivo sranje koje ne nosi stvarnu težinu u stvarnom svetu. Ispravno, devojko, ispravno. Na kraju krajeva, ja sam želeo da se prožmemo, ti si želela da igramo odbojku u vodi. "Ako si na plaži," umela bi da kažeš, "ponašaj se kao na jebenoj plaži!". Normalno, bila si dobra u toj odbojci kao što bi bila dobra i u tom prožimanju - ja sam bio prilično loš u oba...



Dijalog

- Smešan si, eto tako. Čovek koji tvrdi da voli miris cveća, ali ne može očima da ga vidi.

- Ništa ti nije bilo smešno pre neko veče...

- Izvini, nisam shvatila. Da li je trebalo da mi bude smešno?

dramska pauza

- Opet pričaš u šiframa i upetljanim tokovima...

- Pokušavam da se našalim. Znaš, čudo je kako jedan tako duhovit momak ume da bude toliko - suv!

- Ne razumem...
- Prestani da mi buljiš u sise!!!
- Izvini...

sklanjam pogled sa grudi na butine, kao da će to popraviti stvar

- Krenuo sam da kažem, ne razumem na osnovu čega me osuđuješ; a osećam da me osuđuješ, jer ta neka pritajena gorčina u tvom glasu pecka pomalo, kao da sam okrznuo koprivu...

- ...šetajući se kroz polje ječma. Postaješ predvidiv.

- Možda me samo bolje čitaš sad? Jer, ipak...
- "Jer, jer, jer"! Šta ćeš ikad ikome objasniti ponavljajući jedan zavisni veznik?! Nisi ti Egziperi.
- Jebiga, nisam baš ni Bobić-Mojsilović, priznaćeš...

- Dakle, smeta ti gorčina?

- Ne želim da kažem da mi smeta...

- Naravno. Ti nikad ne želiš da kažeš stvari do kraja - kod tebe je sve drama sa tri tačke na kraju!

- Za mene je i čovek drama sa te tri tačke...

- Ne lupetaj, čovek je, bre, česmovača. Dođi, pomozi mi da skinem gornji deo.

- A starci?! Jbt, vidiš kako gledaju, već su im oči ispale...

- Pusti starce. Možeš biti česmovača ili voda iz kazančeta - na kraju je svejedno, ali ipak moraš da se odlučiš.

skidam joj gornji deo polako ali nezainteresovano, kao najbolji gej prijatelj; u daljini jedan dekica se hvata za grudi i pada na vreo pesak

- Eee, jak si mi ti Q! Skidali su mi i ranije grudnjak, ali nikad tako neodlučno. Šta bi sa onim pričama od pre neko veče, junačino?

- Ja ne želim...
- To si već rekao! Isto tako si govorio i da želiš!
- Ja ne znam šta želim...

- Ne laži! Najgore je što lažeš samo mene. Bar da nas oboje lažeš, bilo bi lakše - ionako loše to radiš!

- Loše ti skidam brus ili loše lažem?

- Kasno je sad za dvosmislene šale, znaš!

prolazi prodavac krofni; kupio sam dve za 8€, majku im...



Završna igra

Da li je išta moglo da bude drugačije? Da li je mogao da dođe do drugog zaključka osim da ne voli? Ne voli on tačke, pegice, grudnjake, lame, more, golubove, kišu, vozove, starce, S/M, vezivanje, bizar, kepece i istorijske. Pričao je - samo jednom - sam sa sobom o tome: kako je priroda đavolji sluga i Božiji anđeo, a ljubav, kao krajnji izraz svega što je prirodno, ljubav ubija.
Drugačije je to bilo (bar njemu, nesretniku) kad se dvoje ljudi vole. To je bila ona ljubav između umirućih, dve bledeće senke koje se prepliću dok iznad njih svanjiva poslednja zora čiji će zraci, prirodno, izbrisati svaki njihov trag ali će negde, na drugom kraju grada, roditi nove senke. I to je OK, prolaznost voli prolaznost i ništa se zaista ne menja. To nije ništa strašno, samo ga treba izbegavati.

Ali ona opštija ljubav - voleti slobodno, bez dodeljivanja imena onome što se voli - to je najviši domet čoveka kao bića. E, to, brale, ubija. Život, kako je rekao tom prilikom, nije da se voli. Život je da dođe i prođe, da ostavi posledice ili ne ostavi - život se trpi, samo se rakija voli.

Takav je to čovek da je brzo odagnao sve te misli i nastavio da udara protiv Čilea. A svi znamo kako je protekla ta bitka... Znamo (ili bar možemo pretpostaviti) i to da se na kraju samo ironično nasmešio, dokupio bonžite i spucao sve iz skladišta na nebitnu bitku u kojoj nije imao šanse za medalju.

Kako vam se sviđa divajder? Kraden je, naravno.
Do neke naredne prilike,
ljubi vas a u stvari potajno mrzi,
Q

P.S. - ne tugujte za Šurdom, njegovo - bilo si!

Za šaut, ko je lu😛

Vruć vetar
http://www.erepublik.com/en/article/-2461388/1/20