Join the new world

Ličnosti i događaji u ovoj priči su preuzeti iz stvarnog života, a onda uobličeni fikcijom. Imena koja koristim nemaju veze sa stvarnim osobama. Napisano je kao kontrapunkt inspirisano tekstom Kowalskog Sponzoruša RL kako bi osvetlilo aspekt koji u njegovom konzumerističkom pogledu nije iznesen. Ni jedna od ličnosti nema veze sa Kowalskim i eRepublikom, niti imaju veze sa mojim životom iako ih lično poznajem. Tekst ću pisati u prvom licu zbog pripovedačkog stila.



Crna Danka

Rodila sam se pre 50 godina kao ćerka prostitutke iz jednog malog grada. Otac mi je bio opštinski funkcioner i kad je majka zatrudnela nije želeo da narušava svoj brak i ugled kopiletom pa je majci obezbedio stanarsko pravo u jednoj prizemnoj kući sa više soba u blizini Železničke Stanice u Beogradu i zaštitu milicije. Majka je tu napravila bordel. U našoj kući živelo je i radilo još šest devojaka. Stalno su dolazili muškarci, a ja sam krišom virila u sobu iako mi je majka branila. Neki su kad me primete bili ljubazni, dali bi mi para za čokoladu pa bih otišla. Drugi su se prosto pravili da me ne vide, a bilo je i dosta onih koji bi otišli uz mnogo psovki. Tada me je majka tukla što sam oterala mušteriju.

Kad sam bila mala jako sam mucala. Posle kad sam pošla u školu slali su me kod logopeda i naučila sam da pevam kad se zamucam. Svi u školi su znali da mi je majka madam, ali socijalni radnici nikad nisu pitali za mene. Bila sam čista i uredna i vrlo lepa. A ocene, ma ne pitaj, hahaha, ko da su ocene bile bitne.



Sa 13 godina znala sam da se ljubim, sa 14 sam imala divne grudi i znala sam sve o manipulaciji, ali nisam imala dečka. Niko nije hteo Danku. Sasvim iznenada u junu te godine majka me je odvela u Dalmaciju. Tamo su dolazili stranci turisti i majka je postala moja madam. Našla je nekog ljigavog matorog Švabu koji je želeo devicu. Još se sećam njegovog kiselkastog mirisa šećeraša. Bilo mi je neprijatno, želela sam da pobegnem, ali nisam smela. Posle su se ređali drugi, nekad stari i nemoćni, nekad mladi i lepi. Najviše sam volela američke mornare. Oni su pričali o svojim devojkama, bili su fini. Bojala sam se staraca. Ne samo da su bili ružni, zatvorim oči i nema razlike, nego su izmišljali kako sam ja kriva što sam im ubila volju, šamarali su me i grubo postupali dok me gledaju onim krvavim očima. Iživljavali su na meni sve što nisu smeli na svojim ženama.

Majka je dve godine uzimala sve pare od mene. Onda kad sam napunila 16 upoznala sam jednog makroa koji me je odveo u Holandiju. Od tada sa majkom nisam razgovarala. Nisam joj više davala novac.

U Holandiji mi je bilo lepo, imala sam para, lepo sam se oblačila i negovala. Mogla sam da odbijem mušteriju ili uzmem par dana odmora. Imali smo i obezbeđenje ako neko postane nasilan dovoljno je bilo da stisnem skriveno dugme i momci bi došli da reše sve. Ali muškarci su mi postali odvratni. Kad vidim nekog već sam mogla da pretpostavim i koliko para će dati i kako miriše i kakve će posebne želje imati.

Nisam htela da pijem kao mama, počela sam da duvam, posle sam prešla na hors. Kako je lepo bilo utonuti u bezbrižni oblak bez osećanja i misli koje gruvaju u lobanju.

Sa 26 već više nisam bila mlada i sveža, broj mušterija se smanjio i zarada sa njim. Tada je stigla vest da je mama umrla. Napila se jednog dana, izašla na sneg i stalo joj je srce. Tako sam se vratila za Beograd i preuzela njen posao. Preturajući po majčinoj dokumentaciji našla sam očevu sliku, ime i adresu i neki me đavo naterao da mu pišem. Umesto odgovora došla su trojica jedne noći i pretukli su me.

Nastavila sam da radim ono što sam znala. U moj život polako je ušao Dragan, penzionisani policajac koji je izbegao iz Krajine. Nekad bi se napio, pevao one krajiške pesme pa postao nasilan, ali u principu je bio dobar prema meni i čuva devojke iz bordela od siledžija. Ja sam se lečila od zavisnosti, ali nekad sam padala u iskušenje pa me zaključavao u sobu i ne bi me puštao danima dok se glad ne smiri. Nisam volela muškarce, ni jednog, ali Dragana sam zavolela. A onda su ga 1999. reaktivirali i poslali na Kosovo. Samo mi je jednog dana stigao telegram da je poginuo. Nekoliko dana kasnije bomba je udarila u zgradu SUPa u mojoj ulici. Od siline udara popucali su prozori, devojke i ja smo izletele iz kuće sa najosnovnijim stvarima. Zidovi su od eksplozije popucali, krov je počeo da se ruši, a požar je uskoro zahvatio i moju kuću. Čula sam vatrogasca koji je često dolazio kod nas kako komentariše da je baš dobro što je izgoreo i taj smrdljivi bordel.

Ujutro sam otpratila devojke na voz, svaku njenoj kući. Srećom ponela sam sav novac sa sobom kad smo izlazili pa sam im podelila mnogo više nego što su imale u kasi. Onda sam otišla kod dilera, ona kuća sa gvozdenom kapijom preko puta štajge, znaš. Uzela sam hors, ušla u svoju poluspaljenu sobu i overila se da završim ovu 35 godina dugu agoniju. Novac za sahranu i oproštajno pismo ukrao je tehničar iz hitne, jedan momak koji je takođe dolazio kod mene. Muškarci...



Crvena Boba

Rodila sam se u Kosovu Polju. Ćale je radio u Obiliću na održavanju turbina, a keva u knjigovodstvu. Nas dvoje dece dizale su babe. Moji su podigli lepu kuću, opremili nameštajem i tehnikom, a onda je ćale poginuo u saobraćajnoj nesreći baš u vreme kad je trebalo da pođem na studije u Beograd. Brat je kao mlađi dobio penziju, kako je kod nas običaj na njega je i preneta kuća. Nije mi tada izgledalo čudno zašto treba da se odreknem svog dela nasledstva, tako je kod nas običaj, sin nasleđuje sve i sin se brine o majci, a ćerke se udaju i odu.

Na polasku za Beograd majka me pozvala na razgovor, pričala je o stvarima koje brinu valjda svakog roditelja kad dete odlazi daleko. Na kraju rekla mi je kako će mi slati trećinu od ukupnih primanja, njene plate i bratovljeve penzije i da budem obazriva kako trošim novac, s kim se viđam, gde izlazim i da dobro učim jer nema para za izgubljene godine.

Iznajmila sam sobu na Novom Beogradu i prva tri meseca sam bila uplašena, ozbiljna i odlučna da se držim svih majčinih saveta, ali posle nekog vremena upoznala sam kolege i koleginice iz Beograda i drugih gradova, počela sam da izlazim na splavove, da zabušavam sa kolokvijumima, viđala sam se sa jednim preslatkim tipom koji je važio za opasnog momka ali meni je to bilo nebitno kad sednem iza njega na motor i projurimo novobeogradskim bulevarima. Umesto da učim bila sam svuda od teretane do frizerke, od manikira do spa centra. Beograd je za mene, devojku iz provincije, bio otkrovenje.

I tako prođe prva godina, ja dam 7 ispita, nemam uslov za drugu, mama proguta knedlu ali nastavi da šalje pare. Nekako se dovučem do uslova za drugu godinu. Nije da nisam mogla da učim, samo mi je sve drugo bilo na pameti. Posle tri godine u Beogradu ja sam očistila prvu i dala tri ispita sa druge godine. Odem na raspust kući, odvezao me Dule na motoru da je celo Polje gledalo. Ja sam uvek volela da sam doterana i lepa, ali došla sam još dodatno sređena, a kod kuće majka u staroj suknji, brat u turskoj trenerci, tv polupokvaren, kola pokvarena već mesecima, nema se za popravku. Oko kuće umesto cveća bašta. Bilo me je sramota kad sam uvela Duleta, srećom on je otišao dalje da poseti Gazimestan pa se vratio sutra po mene i otišli smo na more u Crnu Goru.



Tamo u Budvi Dule se spanđao sa nekom fufom, ja mu napravila scenu a on me pred celim društvom istukao i šutnuo me ko krpu, pa sam se vratila za Beograd vozom. Samo kad sam živu glavu izvukla. A u poštanskom sandučetu pismo od brata. Kaže “ti si nas obrukala, trošiš mnogo novca, a mi živimo sirotinjski, nisam ti ja majka da mi to radiš. Ne znam koliko ti majka može poslati, ali penziju više nećeš videti, a ni u kuću da mi više nisi došla” i još mnogo teških reči. Sve mi se smrklo. Kad ko za inat eto ti gazdarice da uzme kiriju i račune, a ja potrošila sve na moru. Krenem da se vadim a ona mi onako s nokta: Imaš 5 dana da skupiš pare ili ću da ti naplatim od kapare a ti se seli od 1. Pozovem mamu da mi pošalje para, a ona kaže nema do plate ništa. Pozajmila sam neke pare da namirim kiriju. Počnem da tražim posao, nađem jednu firmu kojoj je trebala sekretarica. Plata nikakva, a gazda neki ljigavac koji samo baca seksističke komentare i pokušava da me odvuče u krevet. Kad je video da ne ide otpustio me pre isteka meseca, nije mi ni platu isplatio. Nađem drugi posao, sve fensi sa velikim plazma ekranom, kožne fotelje. Posla nije bilo baš mnogo. Gazda, mlađi čovek, se ponaša pristojno, ali me začudilo što po ceo dan on i neki njegovi drugari igraju igrice na toj plazmi. Ne rade ništa. Kad jednog dana javi se gazda da mora hitno na put i neće dolaziti nekoliko dana. Tog dana ga je zvalo nekoliko stranaka, pa sutra opet, treći dan već su bili nervozni. Četvrti dan oko podne dođu tri tipa da ga traže. Smrzla sam se kad sam ih videla. Objasnim ljubazno kako gazda nije tu, a oni počeše da viču i prete da ga odmah nađem jer im duguje novac. Mobilni mu isključen, fiksni koji je ostavio nepostojeći broj. Ovi tipovi se iznervirali, počeli da mi prete. Na kraju jedan od njih izvadi pištolj na sto. Srećom drugi me uzeo u zaštitu i rekao mi da idem svojoj kući, da nikom ništa ne pričam, a oni će se namiriti iz stvari u firmi.

Naravno ni tu nisam dobila platu pa sam morala da se preselim u sobu u Sremčici. Zaposlila sam se u pekari, zapostavila studije, moj svet se srušio. Tako je prošla još jedna godina, a onda sam srela druga iz onih ludih i bezbrižnih vremena. Rekao mi je da radi u jednom finom baru, da im uvek trebaju devojke za rad i da se lepo doteram i dođem na razgovor. Prvi put posle toliko vremena otišla sam na manikir, obukla se lepo i svratila kod Mire da me isfenira. Došla sam u bar namirisana i skockana, drug mi je rekao da sačekam gazdu da će doći kasnije, a ja sam sa novcem loše stajala pa sam uzela piće koje je ostavila jedna devojka na šanku i pravila se da je moje. Pored mene je seo sredovečan gospodin, ne baš privlačan, ali je na njemu sve bilo skupo od sata do cipela. Počeli smo priču, ponudio mi je piće i prešli smo u separe. Moje čulo za funjare i prevarante koje se izoštrilo tokom prethodnih godina začuđujuće povoljno je reagovalo na njega. Počeo je da se nabacuje i pozvao me na večeru. Bila sam užasno gladna i znala sam da će me posle toga pozvati u sobu, ali već sam bila toliko umorna od svega da mi je ta ideja da izađem sa njim prijala. Ujutro me je probudio, namirio račun, dao mi jednu kovertu sa kuponima za spa centar, masažu i salon lepote u hotelu i novčanicom kao pola moje plate u pekari “da ima za taksi” i predložio da se ponovo vidimo.



Sledeći put tokom večere pričao mi je o svojoj ženi i ćerki koje voli ali mu treba promena, ja njemu o mukama sa novcem, poslom i studijama. Predložio je da iznajmi stan u gradu i da se ja uselim u taj stan. Dolazio je po dva puta nedeljno, kupovao mi lepe poklone i ostavljao dosta novca za život, a ja sam se trudila da mu bude prijatno i zabavno. Ispunjavala sam njegove želje i kad mi nije prijalo. Nekad mi se povraćalo kad znam da će doći ali sam znala da je alternativa još mnogo gora. Znala sam da to neće trajati zauvek ali sam sad mogla da se vratim studijama sa novim elanom. Odgovaralo mi je što je želeo diskreciju jer ni ja nisam želela da me viđaju sa njim po gradu.

Među profesorima bio je jedan matorac pred penziju poznat na fakultetu po tome da se nabacuje studentkinjama. Potrudila sam se da me primeti i prihvatila njegovo nabacivanje. Viđali smo se povremeno kod njega kući, a za uzvrat on je meni mnogo pomogao na studijama. Čak mi je obezbedio da dobijem nekoliko seminara i stipendiju za postdiplomske.

Nije mi bilo teško sa dva matorca u isto vreme, oni su više želeli nego što su mogli, a ja sam napravila raspored da se viđamo u različite dane. Kad sam diplomirala primetila sam da se onaj biznismen polako udaljava pa smo se razišli kulturno i sporazumno, a ja sam počela da izlazim sa još moćnijim poslovnim čovekom. Predamnom su se otvarala vrata poslovnog sveta, angažovao me je kao konsultanta, vodio na simpozijume, dok mi je profa pomogao da dobijem asistenturu, a posle i docenturu. I tako korak po korak jedan ode drugi bolji dođe. Za profu sam se udala kad je imao 74 godine i kad su mu otkrili rak. Gledala sam ga dok je tri godine propadao, išli smo po lekarima, operacijama i zračenjima. Ostavio mi je stan i vikendicu i dosta novca. Deca me ne zanimaju, u svojim pedesetim sam među najmoćnijim ženama Balkana i izgledam sjajno.

Sad se viđam sa jednim studentom, sladak je ko šećer. Vodila sam ga u Tunis. Iz skromne je porodice ali je vrlo pametan i često se setim svojih studentskih godina gledajući ga kako spava. Brata sam videla na majčinoj sahrani. Nešto je hteo da pričamo. Sad bi on da izvuče neku korist od sestre za svoju decu. Ma ćao, ne držiš mi pažnju. Imam ja još dosta života da proživim, sve ono što u mladosti nisam, a kad dođe vreme ostaviću sve nekom ko tada bude uz mene.




Plava Danka

Danka!!! Kakav je to otac koji dozvoli pijanom kumu da ćerki da ime Danka po pesmi Tome Zdravkovića. Mada bolje da se zapitam kakav je to otac uopšte. Kako neko može da bude takav, da napusti ćerku zato što ne voli više ženu. A i ona guska ponosna je pa neće da traži alimentaciju. Ehhh “divno vreme” koje svi pamte po dobrom standardu ja sam zapamtila po nemaštini. I ta sramota da sam uzimala užinu i ručak na ime onog ko je taj dan izostao, a tetkice su valjda to shvatile ali su se pravile da ne znaju. Negde sam pročitala ako nekog voliš to ne znači da se uvek slažeš sa njegovim odlukama. Volim i majku i oca ali tako bi ih oboje postrojila i očitala im sve. Sad pod stare dane me zivkaju, pitaju za unučad koja imaju sve, a mene se ćale godinama nije setio da pozove za rođendan i Novu Godinu. Kako da pusti guju iz novčanika da mi kupi poklon, oči bi mu izvadila ona druga žena. Beskičmenjak, sluzavi puž golać, fuj!

Acu sam upoznala sasvim slučajno kao studentkinja. Dolazila sam u pauzama nastave u kafić da učim jer je u biblioteci uvek bila gužva. Konobar, moj drug iz srednje, nije nikad pravio pitanje što ne naručim ništa. Često me častio kafom sa mnogo mleka ponosan što mi studije dobro idu. I tako jednog dana odem u toalet, a kad sam se vratila za mojim stolom sedi sredovečni gospodin, pije kafu. Izvinjavao mi se što nije primetio moje stvari, a drugog slobodnog stola nema, mada znajući ga samo se napravio lud da bi seo za sto. Ali opet ja nisam ni pila kafu pa nisam smela da se ljutim. Da se iskupi poručio je i meni kafu i parče torte, počeli smo da pričamo. Tad je već godinama radio u Švajcarskoj, došao je poslom, koristi da obiđe roditelje i prijatelje kad je već tu, pa mu je brat rekao da će se naći baš u tom kafiću kad završi nastavu. I stvarno uskoro nam se za stolom pridružio jedan asistent sa mog fakulteta, a ja sam morala nazad na nastavu.

To popodne srela sam Acu na fakultetu, dobro brat mu tu radi. Sutra je baš u vreme pauze u nastavi bio u onom kafiću. Pozvao me je na ručak u susedni restoran i tako reč po reč meni su njegove godine prestale da smetaju, a njemu su se moje baš dopadale. Tih dana dolazio je kolima po mene i izlazili smo na fina mesta. Obukao me od glave do pete što se kaže. Saznala sam da se nije ženio nikad, da je imao neku dugu vezu, ali da je odlaskom u Švajcarsku ta veza propala. Da se posvetio uspehu u poslu i tako su mu proletele godine, a sad hvata poslednji voz. Želi da se oženi finom devojkom koja će mu biti dobra žena, a njegovoj deci dobra majka. Dve nedelje odmora su proletele i kad je polazio obećao je da će pisati. Mislila sam da se šali ali zaista dobijala sam od njega pismo svaki dan. Pitao me jel imam pasoš, da li bi ga posetila kad diplomiram. A onda jednog dana pismo nije stiglo. Pa ni sledećeg. Pomislila sam da je upoznao neku drugu. Kako sam se samo iznenadila kad se trećeg dana pojavio sa buketom i prstenom.



Mama se uspaničila, tata je odjednom počeo da brine, a ja sam znala da sa psihologijom ovde mogu samo da se zakopam u Lazi i vremenom postanem ista ko pacijenti. Pristala sam na veridbu i uskoro sam putovala sa njim za Švajcarsku. Te godine obišli smo pola Evrope, videla sam sasvim drugačiji život u Ženevi. Onda smo se venčali pa se rodila Maja. Aci je sve bilo mnogo zabavno ali nije imao vremena da posveti bebi, pa je mama dolazila da mi pomogne. Posle Maje rodila se i Gabi a ja sam primetila da je Aci dosadno da bude sa malom decom. Počeo je da se viđa sa nekom ženom, osećala sam njen miris na njemu i u kolima. Nije više bio zainteresovan za mene onako kao pre.

U prvom trenutku sam premrla od straha i besa. Htela sam da mu razlupam glavudžu, da napravim skandal pred kolegama za čije je mišljenje toliko mario, a onda sam konačno imala neku korist od svoje diplome. Umesto da ja napravim scenu i sa dvoje dece odem iz ovog raja u pakao raspušteničkog života kao moja majka unajmila sam detektiva da sazna sve o onoj drugoj. Saznala sam da ona ima muža kog nema nameru da ostavi, Aca je bio ventil za nju kao i ona za njega. Pa kad je tako odlučila sam da i ja imam pravo na ventil. Počela sam da odlazim sa devojčicama na plivanje, skijanje, jahanje. Počela sam i da pravim crni fond i da tražim skupe poklone. Ta žena nije dugo bila zanimljiva ali se pojavila druga, pa treća i svaka od njih meni je donela vredan poklon: auto, vikendicu, apartman na moru, nakit. Detektiv je zaradio svaku paru koju sam mu plaćala hiljadu puta.

Posle sedam godina braka pojavila se ta devojka, lepa ko slika, mlada i bezobzirna, bez muža i obaveza. Aca je poludeo za njom. Nije bila kao ostale da ih izgustira za 3-4 meseca. Tri i sedam godina su kritične za brak pa sam odlučila da se tu nešto ozbiljno mora uraditi. Otišla sam u Srbiju sa decom, a detektiv je dobio zadatak da se otrese one male napasti. Našao je nekog Albanca koji im je u restoranu napravio užasnu scenu sa slikama inflagranti, ucenama, pretnjama. A za to vreme ja sam u Beogradu srela Dekija, svoju staru ljubav i malo sam se rekreirala sa njim, bez obaveza.

Kad sam se vratila u Ženevu Aca je bio van sebe od straha. Krao je poštu bojeći se onih ucenjivačkih slika, promenio brojeve telefona, mazio me svaki dan i nije dugo prošlo a ja sam osetila znake trudnoće. Na ultrazvuku mi rekoše šest nedelja. Odmah sam znala da je dečak, sin kog je Aca tako želeo, dekijevo dete. Lekar je shvatio da treba da bude diskretan oko pominjanja nedelja trudnoće, a Aca je sina prihvatio kao najveću radost u životu. Vodi ga svuda sa sobom, vidi u njemu naslednika. Aca misli da je sin rupice na obrazima nasledio od njegove bake. Preselili smo se u veću kuću, poklonio mi je pošto sam mu rodila sina. Račun u banci mi je lep veliki i počela sam da radim u jednoj advertajzing firmi.

Aca i dalje ponekad nađe neku, ali se naučio pameti pa ne uleće u veze sa devojkama, samo udate žene. A ja se i dalje pravim da ne primećujem ništa. Ako to njega čini srećnim zaslužio je jer i on mene i moju decu čini srećnim.