STRAŠNE PRIČE ZA LAKU NOĆ !

Day 2,467, 06:33 • Published in Serbia Serbia • by CHRISTIANE.F
STRAŠNE PRIČE ZA LAKU NOĆ !

U mračno selo stigosmo mi
Na svo ludilo što nas čeka nismo bili spremni
Očajnički od kiše tražismo spas.....
Kada začusmo iz daleka glas...

* Dođite ovde, treba vam utočište. Od kiše ja ću vam pružiti sklonište*

Čudna nam je odjednom tolika ljubaznost bila
Ali samo ona od kiše bi nas skrila.....

Sigurni u sebe ušli smo u kuću.................................

Bilo je hladno iako gorela je peć, za gostoprimstvo zahvalismo se domaćinima već...
Kad odjednom žena reče * srećno * * ko dođe ovde on ostaje večno *

I dalje nesvesni šta sve to znači
Bili smo mladi i od svega jači,

*Seoski doktor dolazi na večeru* domaćica reče ......
Izgledala je opet prepuna sreće.....

Uplaših se u trenutku njenog polgeda tada, sigurna u sebe više nisam bila ..... Mada !???
Da smirim sebe rekoh daj Chris to je samo tvoj ludi mozak ...............
Možda bi i tebi trebao Prozak...........

Na večeru je došao doktor i prijatelja par, primetih im u očima neki ludački žar,
Tada mi bi jasno da treba da bežim, nas prijatelje počeh, ja tiho da *režim *

* Šta ti je Chriss * * Pa to su dobri ljudi, sedi jedi i mirna sad budi *
U jednom trenutku čovek pogleda me meko, bežite reče deco jer stradaće neko......

Smrznuta od straha.... Od stola ustah tad
Prijateljima rekoh
* Mi krećemo sad *

Pogledaše me čudno..... A domaćica reče

* gde će te, kiša je i palo je veče *
*ostaćete ovde u konaku mom , ovde se spava mirnim snom *



Bilo mi je jasno da nemamo gde, sakriti svoj strah to je bilo sve.

To što pred ponoć pobegoše svi gosti uteralo mi je još veći strah u kosti.
Pojavi se i domaćin, ružnoga lica * Na spavanje* veli
Baš tad oglasi se ptica........

Za domaćino svi krenusmo tiho u koloni,
Prijatelji moji već uplašeni i oni......

U staroj kući na prvom spratu, sretosmo tada i njegovog tatu.
Ka pas za nama išao je i šenuo......
Domaćin reče * On je malo skrenuo *
Tada je krenuo kao pas da me liže,
Prijatelji i ja skupismo se bliže.


Smestiše nas u sobe....onako po dvoje
A zidovi vlažni oronule boje.............................
PROBUDIH se iz more u jednome trenu
Jer mračni zidovi, bacali su senu
A u snu već videh mrtvu sliku njenu

Paranoja to je, pomislih u sebi, kad videh da je nema......shvatih ovo nije san
Pronađi brzo druge mora svanuti dan..
Trčeći brzo, uleteh u sobu.... U ruci je držala ona njenu nogu......
Odvajala kosti i vadila creva domaćica nam draga i njena svekrva



Sve vreme pevušile su neku pesmu groznu ...... STADOH i
Uplašeno upitah * Što sam još živa *
Dobila sam odgovor * Ti si za to kriva *

U tom trenutku nasrnu na mene senka te uklete žene.....
Oteh se svom snagom , potražiću spas
Al iza sebe začuh domaćina glas.....
Pogleda praznog , mrmljao je tiho........
Videvši ga takvog p’očeh padati u trans al on viknu * BEŽI *
*U noći je spas *

Kad njegovo krvavo telo palo je ...... Ja mirno vratih se u sobu

Nešto mi je šaptalo da pobeći ne mogu



Christiane.f