Pišem ti pismo, Golijatu rumunski...

Day 1,412, 16:28 • Published in Serbia Serbia • by steVVEGI


Dugo nisam bio na erepu, nisam ulazio, nisam čitao, nisam pratio... Večeras sam konačno došao kući, odmah se prikačio na erep, da vidim šta ima novo.

Kosovo... teška tema... Mislio sam da mi pucketa, da me baš briga, neka rade šta hoće, šta im je volja. Niti igram ovu igru zbog neki imagionarnih granica, ne, ne svršavam kada vidim eSrbiju kako se prostire preko pola sveta, niti plačem kada je vidim porobljenu. Igram se, družim se sa ljudima koje sam upoznao preko ove igre. I nikada nisam pitao ko je od mojih prijatelja koje vere ili nacionalnosti, zašto bi to trebalo da me zanima?
Eto, subota veče, Novi Sad, nas petnestak erepublikanaca... Prvo bilijar, onda na tamburicu... Veselili smo se, da, jesmo se opili i baš nas briga. I uživali smo, svi do jednoga, čak i Lekler. XD
Ali... Kosovo... Moram da mu napišem pismo, ne vredi...



Čika Platone, vidim da želiš da uvedeš dve nove teritorije u ovu igru, prva je eAlbanija, i to mi se jako sviđa, nova država na ludom Balkanu, fali nam nešto tako, nismo zakrvljeni dovoljno... A i tebi fali, priznaj... Više će se novca sliti u tvoj buđelar. Ne, znam da neće ti novci otići na neke bolje servere, a i zašto bi? Meni bi odviše nedostajala kokoška...
Druga teritorija, e... to je već druga priča... Znaš, čika Platone, ja znam da si ti moćan i da će biti kako ti odlučiš. Možda to eKosovo ne bude deo moje zemlje, iako ono jeste deo moje zemlje, ali ko sam ja da to kažem? Običan, sitni igrač, koji ne troši svoje, teškom mukom, zarađene novce na ovu igru, bedno piskaralo, koje se više sprda, nego što ozbiljno igra... Niko i ništa, naspram tebe, o veliki Platone rumunski...
I ne želim ja da te ubeđujem da doneseš ovakvu ili onakvu odluku, ne želim ni moje sunarodnike da ubeđujem da rade ovo ili ono, kada ti doneseš odluku, želim samo da ti poručim nekoliko stvari...



Ne znam da li si čika Platone rumunski nekada bio gladan, uplašen, umoran, pospan toliko da te samo strah drži budnim, a zaspao bi iako ti kiša udara po šlemu kao blesava, a ti sediš u nekoj šumi, krijući se od aviona, od neprijatelja... Nisi doživeo...
Ne znam da li si, čika Platone, zbog jednog dela svoje države, nekoliko godina kasnije, izašao na ulicu, onog dana, kada je neka druga, malobrojnija, ali silna organizacija rešila da kaže da taj deo tvoje zemlje više nije tvoj, a u tebi se pomešali tuga i bes... I to samo zato što ništa ne možeš da učiniš, zato što si mali naspram te organizacije... A opet ponosan, hrabar... I to nisi doživeo.
Ja jesam doživeo sve to, Platone rumunski...
Ti čika Platone rumunski, nemaš tih problema u svojoj državi, tebi niko ne otima ni kamen jedan, ni drvo, niti kap rose sa tvoje teritorije. Tebi niko ne pali svetinje, ne hapsi sunarodnike, ne vadi organe, niti ubija decu... Ne razumeš ti to čika Platone, preveliki si zalogaj zagrizao, bolnu ranu dodirnuo, ali ja ti ne zameram... Jednostavno ne možeš da razumeš niti našu patnju, bol, niti da osetiš naš ponos, ti si srećan, ne znaš, niti želim da saznaš, za te probleme...

I ti si moćan u ovoj igri, otprilike kao i ona organizacija koja nam je u stvarnom životu odredila koja će sudbina biti sa našom zemljom, a ja sam i ovde mali naspram tebe, kao i u stvarnom životu naspram one organizacije, i nemam moć da promenim bilo šta. Osim da odem... A ne želim da odem, ne zbog tebe ili tvoje igre, to bi mi bio najmanji problem, već zbog onih prijatelja sa početka teksta... A želim, čak i ovako mali naspram tebe, da se borim, biću David, o Golijate rumunski, boriću se onako kako mogu... Onako kako se dogovorim sa svojim narodom, sa svojim prijateljima. Ne, nećeš nas posvađati, nećeš! Mi se svađamo samo zbog nas i naših idiotluka, ne zbog drugih, ponajmanje ćemo zbog tebe i tvoje kaše koju mešaš, videćeš, osetićeš...
I, znaš, ti tako moćan, možeš da odlučiš šta želiš, ali nećeš promeniti naše mišljenje, i nećeš nas poniziti. Možeš ti da obojiš eKosovo i nekom fensi, fluroscentnom bojom, pucketa nam, ono će za nas uvek biti narandžasto. I onda, kada je bilo sivo, ja sam ga gledao u narandžastoj boji. Možeš ti da uradiš šta želiš, ali svest srpsku promeniti nećeš, našu borbu, kao što neće moći da uradi ni ona organizacija iz stvarnog života... Borićemo se, jer većina nas, koji igramo ovu igru, samo za borbu u životu zna. Nikome od nas med i mleko teklo nije - nikada...
A ti Platone rumunski, radi šta ti je volja, jer tvoja volja od naše jača nije, ni veća, niti čistija. Tvoj motiv je novac, a naš motiv su ljudi koji su zbog tog parčeta zemlje, sa kojim se ti igraš u ovoj igri, plakali, borili se ili dali svoj život.
Borba protiv nas će ti biti duga i iscrpljujuća, a čak i ako nas pobediš - izgubićeš... Izgubićeš veliki deo jednog ponosnog i blesavog naroda, koji će posle borbe otići, jednom za svagda...
Pripazi Platone rumunski šta radiš...

S' poštovanjem vegi.vegi.



Borba počinje!

NE DAM, BRE!!!