Nehajno ljubavno pismo

Day 2,912, 09:35 • Published in Serbia Serbia • by Kapetan Uks


Rekla je: Simpatičan si dečko,
ako te "dečkom" mogu nazvati,
konjino odrtavela,
matora.

A i to "simpatičan" možda nije iskreno...
Simpatičan mi je lokal koji prodaje italijanski sladoled;
Simpatičan onaj drug,
feminiziranih manira,
sa kojim uvek svašta nešto,
a nešto nikad ništa;
Simpatičan je kondukter
koji mi sam otkuca kartu.

Možda nisam mislila simpatičan,
možda si patetičan.

Nije bila naročito pismena.

Rekla je:
Dolazim za pet minuta,
skoknuću preko puta
da kupim piće i cigarete.

Tako je rekao i onaj čuveni ćaća iz priče,
koji je potom nestao i pojavio se 20 godina kasnije
u istom bade-mantilu i papučama,
k'o da se ništa nije desilo,
što je priča koju sam joj bezbroj puta pričao,
ali nikad nije bila
previše zainteresovana.

Nije bila naročito sujeverna.

Te noći, ispred mog stana,
poljubila je vrata.
Onda je prošla kroz izrezbareno drvo
i pretvorila se u brezu.

Nije nikad bila naročito stvarna.
Naterala me je da pročitam ovu "pesmu"
i izvučem skrivenu poruku
(iz prvih slova svakog reda).

Poruka je glasila:
Rakmas sf saskm mn; rd-sd t'kuk šap. Nt. Poin nii.
Nije imala naročito smisla,
kao ni život sam po sebi.