Na jučerašnji dan

Day 2,685, 08:13 • Published in Serbia Serbia • by Arx96

27. marta 1941. srpski patriotizam je nasamaren od strane hladne britanske proračunosti. Još jednom u istoriji smo se našli između dva nakovnja i iako odluka nije bila bez posledica izabrali smo pravu stranu.



Kao ovaj brka sa motorom krenuli smo pravom stranom puta iako će nedugo kasnije tim putem prolaziti opet naši stari "prijatelji". (Ili ko će drugi da udari na Srbina nego Švaba.)

27. marta 1999. je oboren nevidljivi F-117A. Međutim, kad je pao u Buđanovcima, bio je vrlo vidljiv, a pilot je imao prilike da pobliže upozna lepote Srbije na koju su sejali "demokratiju". Verovatno je video da ova zemlja već dobro rađa, i da osim voća, povrća, rađa i duše. Izlišno je reći da se duša bombama ne uništava i da je nevidljivi delom ostao u muzeju, delom je bio rasprodat a možda je nekom našem seljaku poslužio za neku normalniju svrhu, motor za potapanje kupusa, krilo za svinjac...



Ne bih da tupim, umesto toga ću kopirati par strofa pesme "El Kondor pada" od Mićka Ljubičića.

Indexovo pozoriste - El kondor pada

Ja vozim stelth-a 117-a,
Nevidljivog,
Taj ponos nato-a,
I gadjam bombama,
Po Srbima.

Al' jedne noći primećen sam ja,
Iznenada,
Uz pomoć radara,
Il' nečeg drugoga,
Jebem li ga.

Znam samo da me neko rosno zajeb'o,
Kao ne radi,
Taj pvo.
More, kad puče nesto odozdo,
I razvali mi,
Kvačilo,
Nevidljivo,
Stelth-ovo.

Šta me snađe, plakao sam ja,
Dok padao sam,
Dole prema njivama,
Prepunih seljaka,
Sa vilama.

Olešiće me četa ratara,
Kad me u'vate,
Negde usred atara,
Zbog onog svetskog žandara,
Onog, onog klintona.

Al' srećom, evakuisan sam ja,
Sa 32,

Helikoptera.
E sad, što Srbi dole gledaju u mog,
Bombardera,
Nevidljivog - šta da radimo,
Srušenog, slomljenog,
I pokojnog.

More, samo da sam znao ja za to,
Da još im radi,
Taj pvo.
Ma niko živ me ne bi nater'o,
Da ratujem za,
Neko tamo Kosovo,
Jer nisam siguran,
Ni gde je to.

Ne, ja stvarno ljudi nisam siguran,
I ne znam gde je to.
Gled'o sam tamo neke mape,
Ali znam samo da je tamo daleko.
I nek' sad ide malo tamo onaj što je mene,
Tamo poslao.
Ja se dole ne bih više,
Zadržavao.
Radije bih se vratio,
U svoj kolorado.

A 28. marta 2015. opet pada kiša i bunar preliva, ova misija mi stoji sa leve strane već duže vremena i ako napišete bilo šta u komentarima bio bih vam zahvalan a svakom naravno vraćam komentar. Izvinjavam se zbog kratkog teksta, nemam inspiracije (pada kiša, opet).

P.S. Jedno pitanje na kraju, da li neko zna šta je to resetovanje determinacije?