Join the new world

Моја прва анализа из серијала „Како сломити...?“ је била посвећена управо овој држави. Морам признати да је тај први чланак а касније и сам серијал доживео успех који нисам очекивао. Али од тада се доста ствари променило, тако да ово није преписивање тог првог чланка, већ сасвим нешто ново. Надам се да ће те уживати! 🙂



Као што сам напомињао у претходним чланцима, сваку велику ратну машинерију покреће снажна економија. А свака снажна економија у овој игри почива на ресурсима. Што више ресурса једна држава контролише, то се више производи и продаје. И на тај начин се пуни државна каса кроз порезе. Многи се одлучују да сломе моћ непријатељске државе тако што јој освоје све регије и оставе без конгреса за наредни месец. То успева код слабијих држава, али велики дивови не падају тако лако. Зато њима прво треба уништити економију остављајући их без ресурса и држећи их у константним сукобима док њихова моћ не опадне. Моја анализа се заснива управо на томе и представља први корак у остваривању такве стратегије.



Турска тренутно има 8 118 активних играча са Турским држављанством. Тренутно Турска нема природног непријатеља. Турска има потписаних 23 МПП. Контролише 21 регију. Престоница Турске смештена је у регији Mediterranean Coast of Turkey. Под окупацијом држи део Ирана (Northwestern Iran, Southwestern Iran, Hormozgan, Semnan и South Khorasan), део Саудијске Арабије (Tabuk, Al Riyadh, Ha'il и Eastern Province), део Уједињених Арапских Емирата (Abu Dhabi, Dubai и Umm al Quwain) и део Египта (Lower Egypt и Western Desert). Поседује 9 од 10 ресурса. Турска има бонус од 100% на производњу хране и бонус од 80% на производњу оружја. Оригиналне регије Турске поседују ресурсе стоке, воћа, јелена (дивљачи) и шалитре. Додатне ресурсе односно рибу, жито, гвожђе, алуминијум и нафту добија контролом окупираних регија.



Стратешко-економски важне регије Турске су Northwestern Iran, Hormozgan, Tabuk, Umm al Quwain и Black Sea Coast of Turkey. Регија Northwestern Iran (Иран) нема економски значај али њеним падом се пресеца једина веза између оригиналних Турских регија и регија у Ирану, Уједињеним Арапским Емиратима и Саудијској Арабији. Односно њеним падом Турска губи ресурсе рибе, жита, алуминијума и гвожђа. Регија Hormozgan (Иран) је једина регија која Турској даје ресурс рибе, и њеним губитком би поред рибе Турци такође остали без жита, алуминијума и гвожђа. Јер ова регија такође представља једину везу између престонице и окупираних регија у Уједињеним Арапским Емиратима и Саудијској Арабији. Регија Tabuk (Саудијска Арабија) је једина регија која Турској даје ресурс алуминијума. Регија Umm al Quwain (Уједињени Арапски Емирати) је једина регија која Турској даје ресурс алуминијума. Регија Black Sea Coast of Turkey је једина регија која Турској даје ресурс јелена (дивљачи).



Такође важно је напоменути да се Турска граничи са Бугарском, Србијом и Пољском, односно са државама које имају потенцијала да је угрозе.

Постоји неколико начина да се сломи Турска и остави без додатних ресурса, али ја ћу овде представити по мени најефикаснији. На располагању су устанци у Египту, Саудијској Арабији, Уједињеним Арапским Емиратима и Ирану. Као и директни напади од стране Бугарске, Србије и Пољске. Дакле, постоји много простора за маневрисање, али је такође важно напоменути да ови устанци и напади буду синхронизовани, односно истовремени како би се развукла Турска штета и повећала шанса за њихов успех. Устанци би требали бити подигнути од стране нашег савеза и главни терет би носиле војске савеза, али постоји могућност да на страни устаника ударају и држављани Египта и Уједињених Арапских Емирата и допринесу успеху истих.



Операција „Персијски залив“



Што се тиче Иранског устанка он може бити организован у регији Northwestern Iran или Southwestern Iran. Падом било које од ове две регије Турска губи ресурсе ресурсе рибе, жита, алуминијума и гвожђа. Уколико би Српски напад на регију Lower Egypt био успешан, тада би Турци поред наведених ресурса остали и без нафте. Емиратски устанак је потребно организовати у регији Umm al Quwain, јер је ово једина регија која Турској даје ресурс гвожђа. Како је ово некадашња Српска колонија уколико још има наших људи са Емиратским држављанством, нормално је очекивати њихову помоћ 🙂. Саудијски устанак је потребно организовати у регији Eastern Province јер би се на тај начин створила могућност одсецања Турске од окупираних регија у Саудијској Арабији и губитка ресурса жита и алуминијума. Овим устанцима се Турској задаје најјачи ударац, али на жалост успех устанака би искључиво зависио од ангажовања вјске нашег савеза, а не од самих окупираних држава.



Операција „Црвено море“



Србија би требала да нападне Турску у регији Lower Egypt. Падом ове регије Турци би изгубили везу са Египатским колонијама. Уз успех већ наведених операција, односно пада регије Northwestern Iran или Southwestern Iran, поред осталих изгубили би и ресурс нафте. Који се поред регија Southwestern Iran и Abu Dhabi налази још и у регији Western Desert. Такође потребно је подигнути устанак у регији Western Desert, и овај устанак би служио за одвлачење Турске штете са осталих борби. Јер по мени више шанси за успех има Српски напад него Египатски устанак. Овде би могли да очекујемо помоћ малобројних Египатских играча који су раније били у сукобу са Турском и који би свакако желели да се ослободе. Бугарска која је продрла до обала Црвеног мора би требала да нападне Турску регију Tabuk. Ово је једина регија која Турцима даје ресурс алуминијума, тако да можемо очекивати јак отпор Турака. Односно расипање њихове штете, пошто би по мени приоритет биле борбе описане у Персијском заливу.



Операција „Црно море“



Овде би се кратко и јасно радило о Пољском нападу из регије Taurida у оригиналну Турску регију Black Sea Coast of Turkey. Губитком ове регије Турска губи ресурс јелена (дивљачи), тако да и овде можемо очекивати јак Турски отпор. Чак можда због бојазни од Пољског продора, Турци би се више посветили одбрани ове регије него осталих. Тиме би се повећала шанса за успех осталих операција и остављање Турске без ресурса рибе, жита, гвожђа, алуминијума и нафте.



Истовременим организовањем описаних напада и устанака, Турску штету би смо поделили на велики број борби готово једнаких приоритета. Тада њихова штета више не би била толико велика, а ми би смо имали могућност да их војно потпуно поразимо и протерамо из колонија. Као и да их скратимо за чак шест ресурса и тиме задамо и најважнији уадрац... ударац Турској економији.





Овом приликом бих желео да укажем на једну грешку коју сам уочио током израде овог чланка. Наиме на мапи еСвета ће те уочити да се регија Black Sea Coast of Turkey граничи са оригиналним Турским регијама Marmara, Central Anatolia и Eastern Anatolia. Али на eRepublik Region, регија Black Sea Coast of Turkey поред наведених, граничи још и са оригиналном Турском регијом Aegean Coast of Turkey.



Још једном бих желео да се захвалим играчу Nerazuman Lavirint који ми је израдио нове сепараторе и банер. Уколико вам се његов рад свиђа као и мени слободно му се обратите. По трећи пут хвала!!! 🙂



Онима који су их можда пропустили, препоручио бих моје претходне чланке:

„Како сломити Турску?“
„Како сломити Америку?“
„Како сломити Тајван?“ чланак који је преведен на Кинески језик [風雨飄搖報]轉譯自SB玩家的戰略分析─如何摧毀台灣
„Како сломити Француску?“
„Како сломити Грчку?“
„Како сломити Кипар?“
„Како сломити Немачку?“
„Како сломити Србију?“
„Како сломити Пољску?“
„ Како сломити Мађарску?/Hogyan kell megtörni a Magyarországot?“



Уколико вам се чланак свидео слободно ударите VOTE и SHOUT : )

За SHOUT:

Како сломити Турску V2?
http://www.erepublik.com/en/article/-v2-1-2171625/1/20

Ваш