Чији су златни љиљани?

Day 2,573, 12:22 • Published in Bosnia and Herzegovina Serbia • by MacakMiki
Златни љиљан је чест симбол на аватарима неких играча еРепублика. Шта рећи о томе...

Многе су се птице у нашем кокошињцу китиле туђим перјем. Данас је прилика да се осврнемо на та крештања. Искључиво чињеницама.
Династија Котроманић је уз Немањиће једна од двије највеће и најпознатије српске средњовековне владарске породице. Сходно томе, грб Котроманића у српској средњовековној хералдици по важности одмах је уз грб Немањића. Котроманићи су за свој грб узели штит са љиљанима, који нису увек имали исти распоред на штиту, али су свакако главно обележје Котроманића.
Симболика љиљана има јаке везе са хришћанством, а љиљан или крин симболизује Богородицу. На простору целе средњовековне хришћанске Европе љиљан је био чест мотив на владарским и великашким грбовима. Што се тиче територија српских средњовековних држава, љиљан је био приказиван и на црквама, фрескама, новцу и гробовима, а све то указује на верску симболику љиљана или крина.
Један од најстаријих приказа крина код Срба, јесте на гробним плочама код манастира Превлака из IX-X века. Разумљиво, јер се хришћанство међу Србима ширило са Јадранске обале према унутрашњости, а са њим и мотив љиљана:



Знамо да је велики утицај на српску културу извршила Византија, а Срби су од ње усвојили и верске и државне симболе, па тако поред двоглавог орла, оцила, усвојили су и симбол љиљана. Тако на новцу краља Милутина имамо стилизован љиљан:



Такође, кринова круна из ћивота св. Симеона, датира се између 1350-1370:



Грб властеоске породице Бућа (Бућић) из Котора, која је давала протовестијаре (министре финансија) цару Душану, цару Урошу, кнегињи Милици, деспоту Стефану и краљу Твртку, такође има љиљан у грбу, као и боје жуту и плаву којима су најчешће заступљене на реконструкцијама грба Котроманића:



Треба додати да нису тачно познате боје грба Котроманића, тако поред жуто плаве, постоји и верзија са црвеним штитом, белом дијагоналном линијом и златним љиљанима:



Преко Рашке, Зете и Хума владари и властела средњовековне Босне преузели су симбол љиљана али и двоглавог орла, што јасно указује на везе са Немањићима. Пре него што ће се породица Котроманић уздићи до трона српског краљевства, њихов грб није садржавао љиљане а то се види и са печата бана Стефана II Котроманића на којем нема љиљана:



Љиљана нема ни на печату Твртка Котроманића док је још био бан:



Међутим, када се Твртко у манастиру Милешева 1377. године крунише за српског краља, на његовом печату видимо грб Котроманића с љиљанима и грб Немањића двоглавог орла:



Твртко је овим вероватно желео да истакне да је он легитимни наследник Немањића и њихове државе, додајући ту и свој грб и традицију босанске државе. Твртко је, дакле тиме истакао јединство две српске државе, Рашке и Босне, без обзира што је у договору са Лазаром и осталим српским великашима препустио већину територије источно од Дрине њима, као обласним господарима.
То јединство најбоље ће да се манифестује за време Косовске битке, када је Твртко, сматрајући да је његово краљевство нападнуто, послао на Косово свој одред под вођством Влатка Вуковића Косаче.
За разлику од стилског приказа на печату, Твртко је на свом златном динару приказао грб Котроманића са штитом пресеченог дијагоналном траком са круном:



Краљевски печат Котроманића неће се мењати ни за време Твртковог наследника, краља Стефана Дабише Котроманића. На његовом печату ће такође бити и грб Немањића – двоглави орао, и грб Котроманића – штит с љиљанима:



Последњи краљ из породице Котроманић, Стефан Томашевић Котроманић, користиће грб Стефана Остоје са криновом круном на штиту. Млетачки сликар Јакоп Белини на својој слици “Христос с донатором“ из 1460. године, преставио је Стефана Томашевића Котроманића са црвеном одеждом на којој су сликани златни љиљани:




Када све пажљиво сагледамо, видимо да су Котроманићи наследили Немањиће и то су видљиво истицали. Занимљиво је да босански банови немају на грбовима љиљане, него тек од проглашења Твртка I за краља, они се појављују као знамење Котроманића. Пошто се он крунисао за краља у Милешеви по православном обреду, јасно нам је и одакле су Котроманићи примили овај симбол.

Када све пажљиво сагледамо, видимо да су Котроманићи наследили Немањиће и то су видљиво истицали. Занимљиво је да босански банови немају на грбовима љиљане, него тек од проглашења Твртка I за краља, они се појављују као знамење Котроманића. Пошто се он крунисао за краља у Милешеви по православном обреду, јасно нам је и одакле су Котроманићи примили овај симбол.