Прво у серији

Day 1,197, 11:23 Published in Serbia Bulgaria by Illusive Serb

Десиће се... И наставиће да се дешава, изнова и изнова.. Мора да се деси...
Субота вече. Лепо вече. Људи уживају у масним сендвичима. Али ја сам гладан за нечим другим... Док други уживају у пријатном друштву, предтори се спремају за следећи плен. Наредна два дана пратио сам и ја свој плен. Проучавао његову рутину...
Господин „Дезерт Хамстер“. Јавна личност. Још и бивши председник. Мораћу да будем додатно опрезан.
Зашто господин Хамстер заслужује моју пажњу? Да ли одговара коду? Наравно, шта више то није тајна. Али јавност је допустила да прође некажњено. Правда мора бити задовољена. Не, крађа није довољна да би неко задовољио код, али поред свих муљажа, индиректно је одговоран за смрт мноштво деце.. еБеба...

Открио сам место где је отклонио тела еБеба.. Удаљено место од људи. Врло одговарајуће да баш на овом месту наместим собу смрти.
Целофан и лепљива трака, незаобилазни алати успешног лова и експедитивности уклањања доказа.
Правило број један: „Недозволи да будеш ухваћен“...

Налазим се испред средишта странке СЗР. Скривен на задњем седишту Хамстеровог аута. Чекам да се заврши састанак. То му је рутина. После састанка иде у бар код моста да „отпусти вентиле“... Сам...

-Важи, видимо се сутра. Рече Хамстер излазећи из зграде. Отвара врата, улази, и пали мотор. Време је за напад.
*Аааагггх ККкккгггхахаааАА*
-Не врпољи се. Жица је добро затегнута око твог врата, зато слушај добро шта ти причам...
-*Гггхха*,Шта хоћеш?
-Вози...

Дошли смо испред напуштеног објекта где нас чека припремљена соба смрти. Улазимо унутра.
-Не, не..
-Да! Зжасно зар не! Један дечак се толико распао да сам морао да га вадим у деловима.
-Не, немој..
-Погледај их или тако ми Бога исећи ћу ти капке!
-Охх Боже.. Али не разумеш. Покушао сам али нисам могао да се одупрем..
-О разумем ја добро. Јер видиш, ни ја не могу да се одупрем. Али еБебе? Не. Никад не бих могао. Не као ти. Никад, икад, децу.
-Али зашто?
-Имам стандарде.
И како сам то рекао убризгао сам му ињекцију, ипак је лакше радити кад су у несвести...

Не знам шта ми се десило али шта год је било оставило је огромну празнину изнутра. Након убиства, код је задовољен, али и ја такође.. Засад...
Мрачни путник никад неће бити у потпуности задовољан...



Изрека дана: „Ко се љути, ув*лим му крути...“