Join the new world

Помаже Бог, браћо и сестре!

Одлучих и ја да се кандидујем за председника наше е-отаџбине, са великом жељом и вољом да постигнем обострано корисно решење и за диктаторску и за демокрстску страну.
Један од разлога зашто сам се баш ја кандидовао испред своје коалиције је тај да је намера да се уведе нова крв, да се активирају млађи играчи и да заједно осмислимо неко решење и погурамо нашу земљу напред.

За оне који ме не знају: ја сам дугогодишњи члан Српске народне одбране, више пута сам биран за председника своје странке, био сам и члан е-скупштине у неколико сазива и члан Централне отаџбинске управе.



Сада ћу да кажем неколико речи о програму који би покушали да спроведемо ако нас поново изаберете. Прво питање које се намеће је шта после обарања диктатуре. Легално изабрани председник и његов тим ће доћи на власт, али како спречити поновно увођење исте? Сви заједно треба да размислимо на који начин би обезбедили функционисање стабилног система који би спречио поновно подизање пуча. То питање свакако је једно од важнијих питања којим ће се позабавити како СНО, тако и наши партнери из СПЛ-а, са којима већ више од пола године разговарамо на тему успостављања функционалног система после обарања диктатуре.

Свакако би требало ову дискусију проширити како бисмо заједничким снагама унапредили живот. Она се може развити у неколико праваца, али СНО, и ја као кандидат испред странке, сматрамо да треба увести неки правилник (устав, смернице, закон) који би имао за циљ да образложи под којим условима би било једино могуће успостављање диктатуре. Да би се ово спровело у дело, потребна је подршка како свих странака, тако и војних јединица, које би заправо биле гарант поштовања овог правилника, јер само оне имају моћ да уведу диктатуру. Свакако моћ овога је фиктивна јер је једина гаранција његовог поштовања договор између људи који чине нашу заједницу. Други правац јесте и формирање нових тела која би била значајна испомоћ председничкој власти, али и њен контролор. Али и ту се јавља проблем, јер би и та тела имала само фиктивну моћ која би почивала на договору, а не би постојао начин да се прекршилац казни. Али опет наглашавам, верујем да је моћ договор свих релевантних фактора у Србији и да би заједничким снагама успели да договоримо најбољу ствар.



Трећа опција била би власт заснивати на механизмима које игра нуди, односно задржати се на институцијама председника и конгреса. Али, потребна је промена начина избора кандидата за председника и посланике. На основу ширег консензуса би требало да се на та места бирају искључиво особе које имају жељу, знање и искуство да унапреде живот у Србији. Да се скупштини врати систем који је постојао пре више од пет година, када су се посланици састајали на чету и активно дискутовали о свим дешавањима у земљи и свету и доносили одлуке које су биле обавезујуће за председника. То би успело да поврати део изгубљеног поверења у председника и скупштину.

Ја не тврдим да сам идеалан кандидат за председника, постоје много компетентнији људи од мене који не желе да се експонирају и управо ова моја кандидатура је позив за њих да се активно врате у заједницу како бисмо заједничким снагама успели да решимо све проблеме који нас притискају. Моја идеја јесте да се покрене дискусија која би довела до решења проблема.



Желим да додам само да бих, уколико дођем поново на власт, а диктатура падне, учинио неке ствари које би покренуле наше друштво из мртвила. Оно што планирам је:
– усмеравање играча на чет-канале кроз поновно увођење организованих удара војске и подела за припаднике нижих дивизија, а посебан акценат би се ставио на развој авијације код е-беба, како би успеле да парирају старијим играчима и како би се повећала њихова битност у биткама;
– позив да војним ударима присуствује добила би свака јединица, без обзира на своју инфраструктуру, број војника, позицију на недељној ранг-листи, а свако би био третиран једнако, односно – иста би правила важила за све;
– рад би на свим нивоима био транспарентан, што подразумева детаљне извештаје о постављеном СО-у, као и о сваком одржаном војном удару, уз подробне податке о сваком уложеном динару;
– питања спољне и освајачке политике решавала би се у ходу, у зависности од конкретне ситуације са којом бисмо се суочили;
– не постоји било каква могућност улагања у профиле појединаца – пакеташа, бомбаша и осталих којекаквих назовиформација.



Што би конкретно по министарствима овако изгледало:

Осим уобичајених задужења Министарства одбране, која се односе на активно праћење свих фронтова и припрему тактике, посебна би се пажња посветила сарадњи са новоуспостављеним тзв. демократским војним саветом, као и повећању војних потенцијала свих продемократских војних јединица.

Задужења гувернера била би да даје јасне финансијске извештаје бар два пута недељно у јавним чланцима, док би они свакодневно били доступни парламентарним странкама. Бавио би се анализирањем могућности смањења пореза, исплативости обртања новца преко оргова, кретањима на тржишту. Напомињем да је гувернер једини који би поред председника имао приступ Народној банци, тако да би то била особа од мог највишег поверења.

Рад Министарства информисања и Министарства образовања базирао би се на ажурном објављивању чланака – бар два пута недељно. Доста је туторијала неопходно написати, с обзиром на то да се од увођења диктатуре јавило доста тема које до сада нису обрађене, а због чега нови играчи трпе, јер нема ниједан адекватно урађен водич за промене које су настале у игри последњих година.

Министарство здравља преузима улогу подела средстава за тренинг е-бебама; доноси нове критеријуме за поделе како би се спречиле злоупотребе, односно – мора се спречити рефундирање мултијима и изграђеним налозима. Колико год да се новца одваја на те поделе, бесмислено је новац трошити на мултије и људе који одавно имају изграђене центре за тренинг и потписане уговоре.

Министарство унутрашњих послова радиће на борби против мултија – системско пријављивање сумњивих налога, запошљавање играча са младим налозима у тзв. државним фирмама у циљу провере активности истих (под државним фирмама се мисли на приватне фирме чланова МУП или владе, у којима би играчи радили за плату коју би финансирала влада). Такође, Министарство ради на предлагању низа конгресних правила чија би употреба довела до спречавања саботажа у конгресу. Не постоји механизам којим би се странке морале обавезати на поштовање тих правила, али постепеним увођењем истих бар ћемо стећи спознају тога шта се сматра легитимним демократским деловањем, а шта је саботажа.



Посебну пажњу посветили бисмо дијаспори, оснивањем засебног министарства – сматрамо да је тако нешто неопходно с обзиром на огроман број Срба који живе у дијаспори. Матица мора настојати да увек буде од помоћи тим људима, као и да њихове вође раде у интересу матице. Посебан акценат ставио би се на помоћ Србима у БиХ, а поводом успостаљања диктатуре у тој држави, затим на помоћ преосталим Србима у САД да остваре своја права као и сви други њихови грађани, па онда: анализирати стање Срба у Аустрији, који свако мало траже помоћ од државе; успоставити што боље односе са Србима у Јапану и Канади…

Сви чланови Владе јавности би били доступни на наменски отвореном чет-каналу, чиме се свакоме пружа прилика да постави питање, изложи савет, критика или предлог.


Хвала свима што сте пажљиво ишчитали ово, а противкандидатима на изборима желим доста среће и све вас позивам на аргументовану дискусију у коментарима.

С надом у боље сутра,
Војo Делија,
кандидат СНО за председника