[МЕС] - Нова пореска политика

Day 2,778, 16:48 Published in Serbia Serbia by Ministarstvo ekonomije Srbije


Причу о порезима немогуће је отворити без сагледавања контекста релативно нове прерасподеле ресурса и нових чињеница које ја та промена донела. Нажалост, ми константну пореску политику немамо, што у коначници кошта државу, а самим тим и све њене грађане.

Новом прерасподелом ресурса, Србија је задржала одлично економско окружење уз могућност релативно лагане одбране економских понуса. Међутим, чињеница која је занемарена у неким ранијим месецима је да то више није само Србија, већ и још пар озбиљних држава, које неминовно настоје да развијају повољан економски амбијент и привуку економске профиле чиме у коначници јачају своју геостратешку позицију кроз велике приливе новца у државне трезоре.

Можемо закључити да постоји бар пет параметра која помажу развој економије и привлаче бројне економске профиле и то:
1. Максималан број бонуса (ресурса) за производњу
2. Стабилност тј. безбедност ресурса
3. Могућности добијања пасоша
4. Повољна пореска политика
5. Други извори прилива (чести ратови, TP бонуси и сл.)



Осврћући се на Србију, са жаљењем можемо констатовати да су прављене грешке, у бар 3 од 5 наведених параметара. Разлог је пре свега незнање, а донекле и старе бахате навике да ми једини имамо ресурсе, без додира са реалности у којој су се околности много промениле.

Даље у тексту упоредно ћемо анализирати економске параметре (бонусе, порезе, царине и цене) економија есвета и Србије.



У датој табели видимо да Србија има најнижи могући порез на рад (WТ) који износи 3%. Оно што јесте забрињавајуће је други параметар по којем се рачуна порез, а то је просечна плата. Видимо да је она у Мађарској највиша, а њу следе Турска и Пољска, док се Србија налази тек на 4 позицији. Зашто је параметар просечне плате важан са становишта државе и шта нам он показује? Једноставном рачуницом, уколико обе државе имају исти порез, нпр. 4%, Мађарска ће приходовати 7,1 % више по јединици опорезивања. Из овог разлога, држава може додатно повећати своје приходе кроз добру политику креирања велике понуде послова и подизања просечне плате.
С обзиром да смо пре чувене економске стабилизације имали једнаку просечну плату, можемо закључити да су те мере донеле дугорочну штету држави Србији.
Занимљив је податак да Турци преко минималне плате покушавају повећати просечну плату, што им и успева с обзиром на стање ресурса.



У другој табели, дате су висине ПДВ-а и царина на готове производе. Занимљиво је видети да су неке државе либерализовале тржиште спуштањем царина чиме су повећале приливе у трезор и постигле најнижу цену готових производа на тржишту, али овим потезом додатно загушиле и преоптеретиле тржиште.



У последњој табели дате су цене готових производа на тржиштима наведених држава. Видимо да Србија ни ту није лидер, а цена тенка је скоро највиша (код Мађара је са истим ПДВ-ом најнижа).



Оно шта се може закључити је да су неки велики послодавци Србију заменили Мађарском (донекле Румунијом) као последицом екстремних подизања пореза на рад (WТ) и до 7% (у то време је Мађарска снизила WТ на 4😵. Поред овога одређени утицај на одлив имало је и привремено губљење ресурса.
Процес враћања економских профила свакако би требало да буде циљ у будућем периоду у складу са горе наведених 5 параметара.

Полазећи од доказане претпоставке да новац значи доминацију на бојном пољу, и сагледавајући трошкове државе, може се закључити следеће:

- Очување ресурса је могућа уз постојеће порезе тј. WТ до 3%, што је и доказано у пракси у претходном периоду.
- Озбиљније кампање Србија (која нема велике купце голда) могуће је да води уз већи порез на рад (WТ). Ово такође не гарантује константне могућности вођења епских ратова, али свакако омогућава да Србија планира, води и добија кампање против најјачих противника. Наравно, због конкурентности других економија, могућности за повећање пореза су лимитиране. Подизање пореза изнад "конкурентских" неминовно производи дугорочно негативне ефекте.



На основу свега наведеног, у складу са потребама Министарства Одбране, Министарство Економије предложиће Конгресу повећање пореза на рад (WТ) са 3% на 4%. Овом мером, Србија и даље наставља да буде најповољнија дестинација (уз Мађарску) тј. земља са најнижим порезом на рад.

Очекивана повећања пореза омогућиће наставак започетих војних акција, без негативних ефеката и одлива економских профила. Како држава највећи део новца од пореза враћа појединцима кроз борбено наређење (CO) на ову меру не треба гледати као на удар на џепове грађана, већ пре као на прилику за додатну активност и могућност зараде кроз праћење наређења и ударање по приоритетима.
Уједно, Министарство Економије позива све заинтересоване да се у коментарима чланка продискутују ПДВ, минималне плате и царине, како би се стекао додатан увид у тренутно стање и смер у којем би евентуалне корекције ових параметара требало да иду.



Такође, мишљења смо да се треба продискутовати о државним средствима која су депонована на организацији Гарде. Ова средства су првобитно намењена спречавању пуча у Србији, што је чини се нереална претња, па би се можда могло размишљати да се намена прошири на одбрану ресурса (по могућности постојећих 1,2М валуте и допуни додатним средствима), чија је стабилност неопходна и са становишта државе и са становишта сваког њеног грађанина.

[ИЗМЕНА]

Додајемо везу до књиге финансија, у заглављу књиге можете наћи везе до извештаја Министарства одбране и Министарства образовања.
Књига финансија

[ИЗМЕНА]


Министарство економије Србије