Годишњица српског царства

Day 2,704, 08:53 Published in Serbia Serbia by Necinho


На данашњи дан пре 669 година, на Васкрс, српски краљ Стефан Урош IV Душан Немањић крунисан је за цара Срба, Грка и Арбанаса. На крунисању у Скопљу 1346. године, истовремено је проглашена Српска патријаршија са првим српским патријархом Јоаникијем.

Био је то период највећег економског, војног, политичког и културног успона српске феудалне државе, која је територијално била већа него икад - сем земаља раније српске краљевине, обухватала је Мачву, Захумље, садашњу Албанију, Епир, Тесалију, Акарнанију, Етолију и сву Македонију до Христопоља (Кавала), изузев Солуна.

Царство којим је владао Душан Силни представљало је највећу српску државу. Осим што се Србија ширила све до Пиреја на југ, спремала се и за најезду Османлија. Прерана смрт 1355. спречила је цара Душана да створи државу која би заменила Ромејско (Византијско) царство, ослабљено турском најездом, чију је опасност цар Душан најбоље осетио, те покушао да са земљама Запада организује заједничку одбрану, што је осујећено, највише због суревњивости угарских краљева.



Држава је почивала на начелу законитости - према Душановом законику, усвојеном 1349. и допуњеном 1354. - закон је јачи и од супротне воље владара. Душанов законик био је од велике важности за феудалну Србију. Представљао је спој модерности и традиције, угледао се на византијско право, као што се и српска архитектура цркви и манастира угледала на византијску. Био је од велике важности јер је био претеча данашње уставности - нико није био изнад закона.

Законик је наставио свој живот дуго након Душанове смрти. Сигурно се примењивао за време Душановог наследника, цара Уроша. Није познато да ли је имао примену током последњих деценија српске средњовековне државе. Са коначним падом српске средњовековне државе под турску власт сузило се подручје на коме су се могле применити одредбе Законика. Простора за његову примену било је у малим аутономним областима под млетачком влашћу као што су Грбаљ и Паштровићи. О практичном значају сведочи постојање три рукописа из овог подручја, али и језичко и терминолошко прилагођавање актуелним приликама.