Join the new world

Нека у будућности буде много
више заслужних и знаменитих
синова српских који се такмиче за
племенито првенство права на
захвалност свога народа. Да би се
то остварило, нека своје владаре
кроз историју Срби боље упознају
и нека им опросте...

ВЛАСТИМИР
(850-862)

Међу српским племенима, која су се у првој половини VII века населила на Балканском Полуострву, најбоље је било развијено, и физички и морално и интелектуално оно племе које је населило крајеве око горњег тока Таре, Пиве, Лима и Дрине. То је племе носило специфично српски назив, који је током времена онда прешао на сва српска племена. У том српском племену било је највише снаге и живота, у том се племену прво родила мисао о слободи и независном државном животу. Српска су племена, још од свога доласка на Балканско Полуострво, имала неку врсту своје племенске аутономије, и њима су, под византијском врховном влашћу, управљали њихови племенски главари. Народ је сам бирао своје племенске главаре, али се та власт код појединих племена често дуго времена задржавала у једној породици, и прелазила је с оца на сина. Тако је и главним српским племеном, још од његовог доласка у нову отаџбину, владала једна
породица, уживајући аутономна права под византијском врховном влашћу.

Пред средину IX века био је његов старешина вешти и енергични Властимир, син Просигојев. Он је постао трговац и оснивач прве српске државе. Византија је у то доба била у веома тешком положају. Иконоборство и ратови са Бугарском и Сараценима ослабили су и растројили државу сасвим, и изнутра и споља. Међутим, народи у самој држави, чак и они, који су, као Срби, имали нека аутономна права, тешко су подносили притисак државне власти, насиље и самовољу државних чиновника. Стога је Властимир лако нашао одзива у целом свом племену, када га је позвао на оружје, да протера византијске чиновнике, да се ослободи византијске власти и да оснује своју независну државу. Тако је средином IX века у горњем току Лима, Таре, Пиве и Дрине, устанком против Византије, основана прва српска држава.

Властимир је, одмах после успелог устанка, радио на томе да своју власт утврди и прошири. Удао је своју кћер за сина травунског жупана, и тако је дипломатским путем добио и Травунију под своју власт. Могло се очекивати да ће оснивање српске државе, настале устанком против Византије, изазвати реакцију пре свега са њене стране. Али, Византија је била у тај мах сувише слаба да предузме ма шта против нове српске државе.

Стога су Бугари одмах напали на Властимира. Борба је била дуга и
крвава. Три године нападали су Бугари на малу српску државу, али су српски горштаци онда први пут бранили своју нову тековину, и бранили су је храбро и издржљиво. Сви бугарски покушаји били су одбијени,а српска држава и српска слобода биле су спасене.

Властимирова је заслуга не само што је подигао прву српску државу, што је проширио њене границе и организовао је, него што је ту државу и очувао, и то у тешкој борби против једног снажног непријатеља.