Сујета као фактор одређених кандидатура

Day 2,498, 14:25 • Published in Serbia Serbia • by Strahinjic III

Поздрав о-/

Уважена господо,
Господине преседавајући

Нисам имао у плану обраћати се у овом периоду јер ме је моје нормативно прегнуће навело на пут заслуженог одмора, где бих, како то народ лепо каже, напунио своје регулаторне батерије (то је онај лим где имаш "+" и "-", али овде се мисли на метафоричне батерије, батерије у том једном прегалачком смислу), међутим несрећне околности такорећи збивања натерала су ме да се вратим и обратим се јавности путем једног административног апела.
Наиме, одређене структуре су одлучиле истаћи своју амбицију за оправоснаживање функција које нам Устав намеће не само као нормативну обавезу, већ и извесно право, привилегију а у вези са уводним ставом око изборних функција и на тај начин надвиле извесну сену над наша досадашња регулаторна достигнућа у области одржавотворилачког консезуса који сам, нескромно ћу рећи, успео да остварим у овом друштву.
Наш кодификаторски посао налази се пред озбиљним изазовом и зато је сада потребно да будемо унифицирано нормирани и сложни као онда кад је Бранковић дошао на закуску код Лазара а овај га погледао и рекао "Ти си Јуда, браду бријеш на калифатски", чиме је демонстрирао, не само нормативну решеност на истребљењу блискоисточних рушилачких елемената у нашој порти, него и одређено самопоуздање искусног лафа, који, истини за вољу, можда седи и на клупи, али сви знају да се на њега може рачунати када су у питању регулативе султанових хатишерифа (то је било касније, у 19ом веку, али пошто су њему осекли главу он није умро заистински него само у цркви (где је сахрањен) и чија реч има неспориву нормативну тежину на овим просторима).





Јалове, усудићу се рећи- дисфункционалне провинцијалске структуре истичу своје право на наше административно интернет Дедиње, такорећи еДедиње, или еБели Двор (ту је живео карађорђевић и тито, али не на бријунима) и пошто ризикујем да будем оптужен за провинцијофобију, рећи ћу одмах: Ја заиста немам ништа против честитог српског сељака, узгајивача малина или, зашто не рећи, извесног крда прасади, али не оних јоркширских ланкастера или како се већ зову та протестантска говеда, но нашег пркосног, православног свињчета које своје помије не да а туђе не може приуштити.
Опростићете ми моје бахато руковање аграрним метафорама, у мени је борба између родољубне регулативе и асфалтског безобразлука.

Позивам вас да сви заједно ставимо мој прст на ваше чело и да размислите и дођете до закључка да сам свакако у праву јер да ствар није ургентна ја се не би ни обраћао, бићу нескроман па рећи да у мени постоји тај регулаторни аларм који се увек пали када лешинарске хорде ненормиране празнине и нихилизма атакују на све вредности за које сам се залагао а које сте здушно подржали у толико наврата да се то више не може ни избрајат на прсте једног папка.



У нади да ћеш се пробудити и одабрати непоколебљиви кодификаторски пут уместо тумарања по бесмислу неетичности

Остајем слуга Твој

Србијо


Страхињић III
(за пријатеље Ниџо)