Join the new world

o7

o9

o7

q7

07

o/

Odlčno, ipak stavi priču u kontekst Francuske revolucije, Napoleona, Heterije, Srba u Šutskoru, Mustafa paše i Pazvanoglua. Priča je čarobna i veća nego što slutiš. Obradovao si me ovim tekstom.

Odlican savet,to su da kazem dogadjaji i likovi koji nikad u potpunosti nece biti ispricani. Kad god uhvatim malo vise slobodnog vremena bice po jedna prica.
Hvala pozdrav

Ћирилица !

U potpunosti podrzavam. Ali nisam u mogucnosti na svi uredjajima da menjam, vecinu pisanja i posecivanja eRepa obavljam na poslu,ako razumes sta hocu reci.🙂
Pozdrav o7

http://www.preslovljavanje.com/

*
http://www.cirilica.org/

Uvek me je zanimalo da li je prica oko Napoleona izmisljena ili stvarna>?

Tesko je oceniti,al moje misljenje da je vecina price opravdano (po meni) nasminkana. Svi smo mi skloni po malo dodati to je valjda normalno 🙂

A opet, slobodu Srbiji nije donio Karadjordje kroz bitke, vec Milos Obrenovic ljubeci rukave turskom sultanu. Isti taj Milos je glavni podstrekac za kumoubistvo, koje pocini Vujica i ubi Karadjordja, u mjestu koje se danas zove Radovanje....

*
Карађорђе је Србији донео слободу - само та слобода није потрајала.

Иначе, што се тиче рукава турског султана - мислим да си превидео Други српски устанак.

Mozda je glavni razlog sto drugi ustanak nije dozivio sudbinu prvog bas u tom ljubljenju skuta i ubijanja sopstvenih junaka i slanja njihovih glava u zobnicama sultanu na dar.

Karađorđe je imao ogromnu zaslugu za dizanje ustanka ali je imao i ogroman greh u propasti ustanka. Zapravo kad je počeo rat između Rusije i Napoleona Rusi su bili prisiljeni da obustave nešrijateljstva sa Portom ali Karađorđe nije prihvatio njihovo insistiranje da se uključi u te mirovne pregovore. Ta mana sujete prvi je veliki greh, drugi je to što je on lično, bez suda, u napadima besa ubijao ljude za najmanju sitnicu. Recimo glasnika koji donese lošu vest, vojnike ili oficire koji se zavade oko nečega, ljude koji su mu iz bilo kog razloga stali na put. Poznato je da je taj surovi i krvavi diktator ubio preko 200 ljudi, pretežno srpskih vođa, da bi sebi obezbedio poziciju neprikosnovene vlasti, a ostali su se bukvalno skrivali od njega. Ubio je i svog oca, brata i očuha. Treći, po meni najveći greh, kad je prihvatio da vodi ustanak on a ne Glavaš obećao je da će se u slučaju sloma ustanka lično predati Turcima. Jer zakon je bio ako se vođa ustanka preda da se narod ne tlači. Kad je došlo do proboja na Zasavici Karađorđe je uputio proglas narodu i vojvodama da se bore do poslednjeg, a onda iste noći sa svojom porodicom, vladom i državnom kasom pobegao u Austro Ugarsku. Ostali su i branili pobunu protiv odmetnutih dahija Miloš i Glavaš i neki drugi knezovi. Surovost odmazde na narodu zbog njegovog bekstva bila je nezamisliva. Ipak imao je neku harizmu. Kad je Skopljak odlučio da bez sultanove dozvole ubije Glavaša, Molera i Cukića Miloš je pozvao Karađorđa da se vrati i stane na čelo ustanka i vrati državnu blagajnu što Karađorđe nije hteo. Onda kad je posle početne pobede Miloš uspeo da primora sultana da pomiluje sve druge vojvode i da smeni Skopljaka i dovede Marašliju Karađorđe se tada poalavio na vlast i rešio da se vrati da digne treći ustanak. Zasedala je Vlada i odlučeno je da nije vreme za ustanak, obavešten je Karađorđe o tome ali je gladan vlasti i potpaljen od Heterije on odlučio da pređe Dunav i dođe kod Vujice.

To je bila strašna greška jer su od dolaska Karađorđa u Vlašku Marašljijni špijuni pratili njegovo kretanje. Narod nije bio spreman za novu pobunu a garnizoni u Srbiji bili su pojačani. U tom času Vlada (sovjet) je donela odluku da se Karađorđe mora ubiti zbog neposlušnosti. Strašna odluka, još strašnije posledice, ali nimalo neobična jer su ti ljudi dobro znali sa kakvim krvolokom imaju posla. Marašlija je bio poznat po svojim ranijim surovim obračunima sa pobunama. Ipak Marašlija nije bio zadovoljan što mu je udovoljeno ubistvom Karađorđa, spremao je masovnu likvidaciju celog Sovjeta i Miloša. Miloš je posle toga prestao da se pojavljuje kod Marašlije i delovao je direktno preko Porte sve do janjičarske pobune u samom Carigradu koja je bila presudna da nakon 20 godina diplomatije Miloš i pomenuti Vujica dobiju široku aitonomiju, da se Turci povuku iz svih gradova osim onih koji pišu na spomeniku knezu Mihajlu i da Miloš postane knez a Sovjet prava Vlada. Pandan NATO bazama u Evropi. Strašna je naša istorija ali apsolutno je neistina da je Miloš bio kukavica, ubica i gnjida a Karađorđe dobrica, hrabrica i poštenjačina.

*
Да поновим - Карађорђе је Србији донео слободу, али она није потрајала јер је изгубио подршку Русије, због Наполеоновог похода на Москву.

Иначе, ни Милош Обреновић није донео слободу Србији. Он је својим устанком успео да заустави турски терор и да се избори за извесну самоуправу. Слобода је добијена тек после победе Русије над Турском, Једренским миром 1828. године. Дакле не преко рукава турског султана - него силом руског оружја.

Што се Карађорђеве смрти тиче, ту није било великог избора. Зар је измученој и попаљеној Србији био потребан још један устанак-рат 1817. године ? И то са неизвесним исходом. Занимљиво је да, с обзиром да нам се историја понавља, може да се повуче паралела и са новијим временом.

http://www.youtube.com/watch?v=PPLnQYqu8wg

@HANDERFIL
Mogu ti reći kao neko ko se ozbiljnije bavi istorijom, da nije baš takav slučaj. Ne može se samo posmatrati neki deo istorije iz jednog ugla. Miloš je bio apsolutni vladar i to stoji, svu valst je stavio u svoje ruke imao je ženu, ali i nekoliko ljubavnica. Nije Miloš bio bezgrešan, ali je bio mudar i bistar političar, vispren i brzo je razmišljao. Uspeo je da se snađe i potkupljivanjem pregovorima i organizovanjem svađe među Turcima, uspeo da dobije autonomiju, a kasnije iz toga je išla dalja politička borba za nezavisnost Srbije. Istina je da je Miloš ubijao Srbe koji su se bunili protiv Turaka, ali moraš to staviti u kontekst i ako uspeš da shvatiš zašto je to uradio, i u kakvoj se situaciji tada nalazio, verujem da ćeš imati potpuno drugu i širu sliku o Miloševom doprinosu u srpskoj borbi za nezavisnost. Ne želim da ti namećem bilo kakvo mišljenje, ali je istorija takva da je moraš posmatrati bez emocija i pokušati da sa neutralne tačke gledišta sagledaš situaciju. To ćeš najbolje uraditi ukoliko posmatraš datu temu iz svih uglova. Na primer iz ugla Miloša, recimo pročitaš neko knjigu o njemu,a onda isto tako o Karađorđu i pokušaš da dobiješ jednu pravu sliku. Međutim nisu dovoljne samo dve knjige, već nekoliko dobrih naučnoh kjniga koje se baziraju na izvorima, ali to je neka druga priča. 🙂 Sve najbolje

Istoriju pisu pobjednici, a to kako je Milos ubijao svoje i da li je to bilo neophodno ili ne, jednostavno pravim paralelu sa borbama koje su Crnogorci vodili protiv istog neprijatelja, al se kod njih takve stvari nijesu desavale.
Istorija svakako jeste kompleksna, jer mnoge stvari precuti, druge uljepsa i upravo sagledavanjem iz vise nezavisnih izvora se moze stvoriti jasnija predstava.

Љубили сз+у кнезови и пре скуте, али је Карађорђе учинио да се Турци плаше народног бунта, а Милош је то користио.

Свака част и све похвале. 🙂

Било би још упечатљивије да је писано ћирилицом... ово није злонамерно.

Све најлепше и само тако настави.

Bravo.