Surova realnost koja verovatno i mene ceka za par godina...

Day 1,902, 04:03 • Published in Poland Serbia • by Otac Petra

‎''500 dinara za sat''

Čovjek se vratio s posla kasno, umoran i nervozan i nađe svog 5-godišnjeg sina kako ga čeka na vratima.
SIN: 'Tata, smem li te nešto pitati?'
OTAC: Da, naravno, reci, što je?
SIN: Tata, koliko zarađuješ na sat?'
OTAC: "To se tebe ne tiče. Zašto me to pitaš?"
SIN: "Samo sam želeo da znam. Molim te, reci mi, koliko zarađuješ na sat?"
OTAC: "Ako već moraš znati, zarađujem 500 dinara na sat."
SIN: Oh, dječak odgovori, spuštene glave.
SIN: "Tata, molim te, možeš li mi pozajmiti 250 dinara?"
Otac je bio besan. "Ako je jedini razlog što me pitaš da ti pozajmim 250 dinara taj da možeš kupiti nekakvu igračku ili sličnu besmislicu, tada
se okreni i idi u sobu i razmisli zašto si tako sebičan. Ja ne
radim svaki dan za takve dečije idiotarije!"

Dečak je tiho otišao u sobu i zatvorio vrata.
Čovjek je seo i postao još ljući zbog dječakovog pitanja. Kako se usuđuje pitati takva pitanja samo da bi dobio novac?!
Nakon nekih sat vremena, malo se smirio pa razmislio:
Možda mu je nešto stvarno trebalo za tih 250 dinara...Stvarno ne pita često za novac...

Čovjek je otišao u njegovu sobu i otvorio vrata.
"Jesi zaspao, sine?", upitao je.
'Ne, tata, budan sam" odgovori dečak.
'Razmišljao sam, možda sam bio prestrog prema tebi maloprije. Imao sam težak dan i
iskalio sam se na tebi. Evo ti 250 dinara koje si tražio.'
Dečak se uspravio, smešeći se.
"Oh, hvala ti, tata!", povikao je. Tada, posegnuvši ispod jastuka, izvukao je snop zgužvanih novčanica.

Kad je vidio da dječak već ima novac, opet se počeo ljutiti.
Dječak je polako izbrojao svoj novac i pogledao oca.
"Zašto si tražio još novca, ako ga već imaš?", planu otac
'Zato što nisam imao dovoljno, a sada imam.', odgovori dječak.
'Tata, sada imam 500 dinara. Mogu li kupiti sat tvoga vremena? Molim te, dođi sutra kući ranije. Želim večerati s tobom."
Otac je bio slomljen. Zagrlio je sina i molio ga za oprost.

Ovo je samo kratki podsetnik za sve vas koji naporno radite. Ne smemo dozvoliti da vreme prolazi mimo nas bez da provedemo neko vreme s ljudima koji nam puno znače, koji su bliski našem srcu. Seti se podeliti tih 500 dinara s nekime koga voliš.

Da umremo sutra, kompanije za koje radimo će nas lako zamijeniti. Ali porodica i prijateljima koji ostanu za nama nedostajaćemo do kraja života.