Join the new world

...i pored toga sto je bila po karakteru seljacka, Srpska ustanicka vojska nije bila bez iskustva. Prve ustanicke jedinice su cinile narodne staresine i vidjeni ljudi sa sela oko kojih se potom okuplja narodna vojska vecinom sacinjena od seljaka obicnih zemljoradnika,hajduka i velikog broja dobrovoljaca iz Austrije koji su imali vojnicko iskustvo.



Svakim danom broj ustanika je rastao,narod je bio zeljan slobode i nije pitao za cenu. Ostavljali su svoja ognjista i prikljucivali se Ustanku u nadi da ce njihova deca bolje ziveti i slobodnije disati! Precizni podaci se tacno ne znaju ali smatra se da je na pocetku ustanka u aprilu 1804. godine bilo 25 000 ustanika! Imajuci u uvid da je na tim prostorima u tom periodu zivelo samo 250 000 Srba. Slobodno na sve to mozemo dodati bez interneta i mobilnih telefona kroz par dana svaki 10. Srbin je cuo za Ustanak i uzeo oruzije u ruke, krenuo putem slobode!

Sa porastom vojske dolazi do organizacije,hajducke cete i seljacki odredi prerastaju u Miliciju (narodna vojska) koja je bila dobro organizovana i rasporedjena po teritorijalnom principu. Na celu vojske je bio Vozd Karadjordje a pod njim Vojvode koje su imale komandu nad nekoliko nahija. U borbama sela su predvodile Buljubase. Izdrzavanje vojske je u potpunosti padalo na teret vojnika koji su bili u obavezi da sebi obezbede odecu i hranu. Sela su imala veoma dobru organizaciju,znalo se ko cuva selo, ko proizvodi hranu, ko sije odecu, ko cuva i krije decu u slucaju napada. Oruzije ustanika je ispocetka bilo krajnje raznorodno od vatrenog oruzija koji je bilo dodeljivano najiskusnijim vojnicima pa do koplja i vila.



Rame uz rame nasli su se starci od po 60 leta sa mladicima koji jos uvek nisu znali sta je zivot...ali zajednickim naporima,celicnom voljom, i neizbeznim gubicima,poceli su da ispisuju buducnost nase Srbije!