Join the new world

Браћо и сестре,

пре више од 10 дана сам организовао такмичење у креативном писању уз подршку стручног жирија мог министарства, Министарства образовања. Одзив је био одличан , у односу на оно како сам се надао. Добили смо 11 радова,(које можете прочитати овде РАДОВИ ГДОК) било је доста лепих и тешко је било донети одлуку. Као победнички, изабрани су радови следећих играча:

-Grof Filip
-ArchAngel 70
-Darkness Is My Eternity

које ћу објавити истим редоследом.

---

-Grof Filip -

БУНЦАЊЕ РАЗУМА ШАПАТОМ СРЦА



Лаж- најодвратнија опасност за човеков душевни мир, и најубитачније оружје
против разума.



Када би лаж имала изглед, била би толико ружна да нико не би могао да је гледа.
Зато га и нема. Када би имала мирис нико не би дисао у њеној близини, а да има
укус онај ко је прогута дуго би повраћао. Да лаж може да се додирне била би
незамисливо непријатна, љигавија од нечег најљигавијег, храпавија од нечег
најхрапавијег, грубља и оштрија од свега грубог и оштрог... Када би лаж имала
звук , свако ко је чује оглувео би трајно од ње, уши би му биле крваве. То што
лаж нема облик не значи да облика нема, јер има их много... И то што нема укус,
па се лако изговара и гута, не чини је мање отровном. То што очи не виде лаж не
чини је мање опасном, а најмоћнија је управо онда када је видљива, али се пориче.
Лаж је нешто... нај... за шта не постоји најодвратнија реч.

Појам лажи је преширок да би стао у та три слова, а обзиром на суштину и њено
значење и једно слово јој је превише! Лаж је толико...... да не треба да
постоји, да не заслужује име!

Лаж уништава. Увек. И никад не спашава. Не постоји "добра лаж", ни
она "безазлена". Не! Прва асоцијација на безазлено, по мени, је дете.
А оно је нешто најчистије и једино такво-безазлено. Чим слаже, ни дете више
дете није. Ето колико је лаж опасна. И колику моћ има да мења и преображава...
увек у нешто лоше. Или барем лошије. Неки сматрају да деца не умеју да лажу. Ја
не сврставам машту и лаж у исту категорију. Деца знају... све. И више него
човек. Човек је одговоран за дете. Његова одговорност се у великој мери односи на
то да га научи да није добро лагати. Дете зна да је слагало чим лаж изговори.
Ако му се то прећутно опрости, оно учи да лаже без последица. А последице лажи
су огромне.

ИСТИНА ОСЛОБАЂА. Лаж је заробљеник сопственог имена, а сврха јој је да и остале
поробљава.

Лаж се брани лажима. А никад се одбранити не може. Узалудност је у њеном
корену, па ипак из тог корена израсте много. Некад и превише.

Лаж не заслужује да толико пишем о њој. Али, ја пишем истину.

Иако неретко не знам шта је истина, сада сам сигуран да знам шта је лаж.

Волео бих да будем имун на све што је лажно. Да никада не лажем, ни себе, ни
друге. Да никада не поверујем у лаж. И да је никад не видим, не додирнем, не
осетим јој ни мирис,ни укус, нити јој чујем звук... Икада више!



Ја верујем у свет без лажи.

Ја могу да га замислим. Али, истина је да не могу да га појмим, јер га немам у
искуству. Да би човек нешто заиста знао и познавао, а не само слутио, он то
мора доживети.

Волео бих да доживим потпуну истину. Да живим у њој, за њу!!



ИСТИНА ЈЕ УВЕК ТАМО ГДЕ ЈЕ ЉУБАВ. Лаж није никад.

Они који лажу да би сачували љубав, љубав нису ни имали.

Они који лажу да би је добили, у старту су је изгубили...

Они који лажу да прикрију љубав, они су несрећни.

У сваком смислу и случају лаж убија, уништава, разара...све што такне!

Дакле, циљ лажи је да уништи све(т), али не може , јер је истина њу уништила
пре, чим се појавила.. Тај моменат је био толико светао и спектакуларан да је
оставио вечан траг. Уништена лаж је наставила да гмиже и лебди по свету не би
ли се саставила, расла и порасла, увећала до неког свог усијања... Лаж је и
сама свесна истине, њоме импресионирана, опчињена...толико да и сама жели да
светлост буде. Опседнута таквом апсурдном идејом, лаж лаже се...

Она, међутим , може засијати, грејати ... На свом путу ка циљу, ( а њен циљ не
бира средства ) многе је завела, привукла, опекла! Неке је спалила чак! А,
нажалост, још увек засија ( она не може да светли ), привлачи и топи...тела
која јој крену у сусрет... Довољно је само кренути...и већ си на путу лажи,
путу за крај... Где год, са чим год, тим путем човек пође, ништа неће постићи,
ништа ће постати.

ИСТИНА ЧЕКА на сваком путу. Лаж пресреће.

Лаж је ускок на путу Истине.

Истина може да узбуди, али напослетку ( ако не одмах ) она смирује. Лаж
разбуктава све лоше емоције, па и гнев. Ко се гневи због истине тај је дубоко
огрезао у лаж. Своју или туђу. Узрок зла може бити лаж, али је дефинитивно
његова манифестација.



Лаж има много различитих имена. Она је у свачему. А синоним је ничему.



Лаж не може да траје. Иако може да потраје. Она у ствари не постоји, него краде
време. Зато је речено "ко лаже, тај и краде". Не мора нужно да значи
да лажов краде материјалне ствари ( од класичних лопова лажова је неупоредиво
више ). Лажов, лажима краде нешто вредније. Он краде од истине. Краде лажју
веру, наду, снове... мисли краде!

А мисао је све.

Мисао је лице Истине. Душе. Јер Истина мисли дарује. Лаж их трује. Мисао
постоји да би се открила лаж. Мисао је мач. Мисао треба да постане мишљење, а
мишљење као такво светлосно оружје за засецање и уништавање лажи. Истина не
уништава ништа , осим лажи.

Када би се човек рађао са мачем од исконског знања, свет би био место на коме и
не треба да се ратује. Ни речима, ни мислима, ни делима. Мач би, тада, служио
само као украс. Успомена. И симбол победе ... истинске:

Истине над лажи

Правде над њом

И ЉУБАВИ ИЗНАД СВЕГА!

---

ArchAngel 70



Erepublik Life



Tamo, daleko, daleko kraj mora

Tamo je seelo mooje, tamo je Fruska Gora!



Dje je more, ti me ljuto pitas?

Ne znam, bratac, ljudi kazu tako,

No nastavi samo da me citas,

Vi’s da rimu nije pravit lako!



More bilo, al’ nestalo potom,

Nigde lada, samo njive vrele,

Rastadoh se s’ starim e-zivotom,

Odo’ ja u USA, u - Cipele!



Ljudi moji, pokora i cuda,

Saka jada, USA sila, preti,

Al’ Cipele imaju bre m*da,

U vazduh ce sve tamo da leti!



Nigde pomoc, eSrbija majka

Na nas misli ko na sneg od lane,

Al’ ginemo, niko se ne vajka,

Za Srbiju krv ima da pa’ne.



Bilo svega, smem ti reci brale,

Hani lapo, Free je spijun pravi,

Dean vraca pare sto se krale,

Svi nas zbog teg lupaju po glavi.



Ja o tome i ne marim mnogo,

Vince cirkam, devojcice gledim,

Kad bi jednu samo smuvat mog’o,

Ni Big Bombe tad necu da stedim!



Kraj krajeva sad ce doci brzo,

Pesma ova smorila je jako.

Je*es pesmu kad psovati ne smem,

Nasa Pegi nama kaze tako.



No ti druze razmisli debelo,

Da se smaras, to vise ne vredi!

Dodji kod nas, ludo je, veselo,

Svaka snasa krisom na nas gledi.



Aj uzdravlje, da te sad ne lazem,

Ja ti ovo pisem malko pijan,

Al’ iz srca, po dusi ti kazem,

Malko zezam, a malko ozbiljan.

---

Darkness Is My Eternity




Опраштам ти





Опраштам ти све искрене речи и дела

Које сам за тебе од срца одвојио;

Опраштам ти и што никада нећу знати

Дал сам бар на трен ја твоје освојио.



Опраштам ти што сунце неће сјати,

И звезда што ми неће бити без твога лица;

Опраштам ти олујне дане без тебе,

И тмурна неба без белих птица.



Опраштам ти све дуге сате,

Све моје бесане и тешке ноћи;

Опраштам ти и што ми можда

Ти више у снове нећеш доћи.



Опраштам ти што си одувек искрена,

И што ми лажну наду макар ниси дала;

Опраштам ти чак и што ме ниси

Никад својим драгим звала.



Опраштам ти и то што постојиш,

И што смо се уопште у животу срели;

Опраштам ти, драга, што си дете,

Што ти срце не зна шта заправо жели.



Опраштам ти што нећемо шетати крај реке,

С руком у руци или загрљени;

Опраштам ти што су моји с тобом

Од кад знам за тебе, снови опијени.



Опраштам ти и све оне мале ситнице

За које не знаш да одиста марим;

Опраштам ти што са тобом и нашом децом

Нећу једног дана да остарим.



Опраштам ти што носиш лепоту анђела,

Све твоје што душу топе смехе;

Опраштам ти иако не тражиш,

Нехотице почињене према мени грехе.



Опраштам ти моја пуста маштања

О којима се у песми стидим зборити;

Опраштам ти што те нећу, драга,

До краја свог живота ко принцезу дворити.



Опраштам ти што у себи имаш

Медовину, ђурђевак, гром и амброзију;

Опраштам ти што у себи кријеш

Сву најлепшу моју поезију.



Опраштам ти кожу од свиле,

Пламене усне и нежне руке;

Опраштам ти што ти причам

На какве ме стављаш муке.



Опраштам ти што своја стопала

Никад нећеш одморити на мојим грудима.

Опраштам ти што сам блесан

И што се препуштам љубавним чудима.



Опраштам ти што у твојој коси

Нећу моћи ко човек д' одморим своје прсте;

Опраштам ти и што страже твога срца

Д’ уђем неће да ме пусте.



Опраштам ти што сам због тебе губитник,

И што ми песме чиниш тако малим;

Опраштам ти што ми не верујеш

Да се кроз песме с тобом ја не шалим.

Опраштам ти што те немам,

А ипак ћу те као да те имам губити;

Опраштам ти, ипак понајтеже,

Што те никад нећу како желим љубити.



Опраштам ти што те волим,

Иако ме нећеш имати за сапутника;

Опраштам ти јер си Богиња,

Па ти ништа не значи љубав једног смртника.



Опраштам ти и што ме пушташ да одем

Само уз речи што желе срећу;

А тебе молим - опрости што лажем

Јер ништа од овог ти опростити нећу

---

Аутори ова три рада ће бити награђени са 70,60 и 50 тенкића , док ће остали учесници добити по 10 тенкића као утешну награду , за уложени труд.

Надам се да сте уживали читајући победничке радове.



Хвала на пажњи ,