Nekoliko reči o posrnulom carstvu...

Day 867, 06:14 • Published in Serbia Serbia • by Lunatic2903
Jednom davno, džinovska sila sa Karpata vladala je polovinom Novog Sveta, bez problema gazeći sve koji su joj se našli na putu. Neprijatelji su je se plašili, nemoćno i neuspešno joj se suprotstavljajući, dok su saveznici za nju izdvajali poslednje borbe i poslednje pare, time dokazujući svoju lojalnost. Hranili su se mrvicama koje su iza nje ostajale, ali je i to bilo više nego dovoljno za njihovu bezrezervnu poslušnost i podršku u ratnim pohodima. Iako je pod svoju kontrolu stavila skoro sve najznačajnije regije i sve potrebne resurse, to nikako nije bilo dovoljno, nastavila je osvajati. Ne zarad neke posebne potrebe ili zarad jače ekonomije – u pitanju je bila slava. Više od godinu dana kasnije, i dalje je zapamćena kao najveća sila jednog vremena, najveće carstvo koje je ova igra ikada videla – Velika Rumunija.





Grčevito pokušavajući da joj stane na put, grupa zemalja boraca za slobodu okupila ze pod zastavom globalnog društva zvanog PEACE sa samo jednim ciljem – da svoje zemlje sačuvaju od rumunske čizme. Kako je vreme prolazilo ove zemlje su jačale i sazrevale, a potreba da se na svaki mogući način odupru sveopštoj dominaciji jednog pravog carstva činila je da daju i više od svog maksimuma kako bi je porazili, što se i počelo sve češće događati. Malo po malo, PEACE je sve jače i upornije grabio deo po deo nekadašnje rumunske teritorije. Ispostavilo se da, iako nezamislivo i nesrazmerno jako u odnosu na ostatak sveta, ni veliko rumunsko carstvo nije moglo odoleti pritisku na dvostrukom frontu, evropskom i azijskom. Vremenom se polako osipalo, i nakon više meseci konstantnih pritisaka je konačno palo na kolena, polako se vraćajući u svoje originalne granice. Iako nikad nakon toga trenutka Rumunija nije osvojila više od 4-5 regija van svojih originalnih granica, ostalo je veliko poštovanje iz vremena kada je vladala svetom, poštovanje koje se svakako da primetiti kroz ove redove koje sam prethodno otkucao.
Iako je ostala svedena na svoje početne granice, Rumunija je dugo nakon toga ostala stub svog saveza, i dalje imajući bezrezervnu podršku I poštovanje svojih saveznika. Postala je legenda.



Međutim, vreme brzo prolazi, bar se tako čini kad je retrospektiva u pitanju. Mesec dana u igri je ekvivalent periodu od 4 godine stvarnog života, a vreme rumunske dominacije je prošlo pre skoro godinu dana. Oko 50 RL godina, vodeći se tom logikom. Stvari su se drastično izmenile. Tron su nasleđivale nove super-sile: Indonezija, Mađarska, Srbija, Poljska… No, čak i u vreme kad je Srbija Rumuniju dobijala u bitkama 1 na 1, žestoko smo strahovali od njihovog napada, pa smo i pored MPPova dizali visoke zidove u Južnoj I Istočnoj Srbiji, time jačajući granicu. Iako je I tada imala veliki respect svojih protivnika, negde u to vreme je polako izgubila podršku svojih saveznika. Zemlje u koje je imala veliko poverenje, zemlje koje su se nekada hranile njenim mrvicama, bezobrazno su joj okrenule leđa. Umesto da pruže pomoć posrnulom džinu, radije su se skoncentrisale u krugu novih super-sila, novih stubova svoga saveza, u prvom redu oko Poljske, Španije I SAD. Rumunija je ostala sama. Mit o nepobedivoj mašineriji brutalno je srušila Srbija, koja je rumunske armije višestruko potukla u borbama 1 na 1. EDEN je u to vreme radije pomagao Amerikancima koji su silovito pokušavali (još tada!) da osvoje regione Južne Afrike, nego da pomogne Rumuniji, koja ih je itekako zadužila, pre svega Amerikance, za čiju je slobodu dala velike pare i učestvovala sa ogromnim brojem borbi.



Danas je Rumunija na ivici, neprepoznatljivo slaba i potpuno skrajnuta. U epskoj borbi za Rhone-Alps, gde su se sve zemlje utrkivale koja će više doprineti svojoj strain, Rumunija praktično nije ni uzela učešća. Njena pomoć EDEN-u je bila dvostruko manja nego Litvanska pomoć Phoenix-u. Organizovali su sopstveni trening rat, i, osim u njemu, praktično su nevidljivi. Nestali sa mape sveta, iste one mape koja je pre godinu dana svojm velikim delom bila u boji rumunije – žuta. Iako je po snazi i dalje u rangu sa Španijom, SAD ili Rusijom, Rumunija polako umire. Najčitanije vesti retko prelaze 250 glasova, iako se u njihovom medijskom prostoru uvek ima šta zanimljivo pročitati. Do pre samo 2 meseca top vesti su imale po 700 glasova, a učinak u značajnim bitkama je retko bio ispod 700.000 damage-a. Zahvaljujući saveznicima koji su ih potisnuli u drugi plan i marginalizovali, Rumuni polako gube volju za igrom, cela zemlja se gasi i umire.

Uzevši u obzir jako dubok razdor unutar EDEN-a, uslovljen neslaganjima SAD i Španije/Poljske, problem Rumunije je još niže pao na listi EDEN-ovih prioriteta. Razlog zbog kojeg pišem ovaj članak je samo jedan – mislim da postoji šansa da se Rumunija približi Phoenixu. Svoj rivalitet sa Mađarima su “prerasli”, a mislim da je I obratna relacija sigurno tačna. Njihov rivalitet traje 2 godine, i mislim da su dovoljno sazreli da posle toliko borbi konačno počnu da rade zajedno. I jedni i drugi.



Mogao sam ispisati članak u Rumuniji na Engleskom, ali bi ga sigurno okarakterisali kao propagandu (na Engleskom, dolazi u nezgodno vreme od čoveka koji nije zvaničnik Srbije). Stoga, ovo se našlo u našem medijskom prostoru, i iskreno se nadam da će neko od koga ovakve stvari zavise primetiti članak. Mislim da nikom u Srbiji ne bi smetao savez balkanskih divova kakvi su Mađarska, Rumunija i Srbija. Vredelo bi potruditi se.


Pozdrav,
Lunatic2903