Mala podela hleba i igara (uz sabrane misli poslednjeg pingvina medju esrbima)

Day 3,975, 13:05 • Published in Serbia Serbia • by kowalski_afc

Dame i gospodo,
Braco i sestre,
Drugarice i drugovi,

Zivot je cudo. A mi pokusavamo da zivimo to cudo. Poslednjih nekoliko nedelja, sve me tera da uzmem pero u ruke i napisem par redova, a sve vremena nemam. Te jedna tema, te druga, te treca. Vise se i ne secam sta sam prvo hteo da napisem… Pa cu probati onako, iz glave, necu cak ni proveravati tekst na greske (grammar nazi ce se oduseviti!)



Prica o starim stvarima

Ovde gde zivim, imamo mozda malo cudan obicaj. Kad sam se preselio, bilo mi je cudno da vidim stare stvari u hodniku zgrade, odmah pored ulaza u zgradu, kako stoje. Nekad potpuno ok, nekad potuno izrabljene. Ponekad stare (i ne toliko stare) knjige, obuce, odeca… Ponekad 5.25 diskete (ej, ko se toga jos seca???), ponekad citava kolekcija CDova. I jos mi je cudnije kad vidim da to sve nestaje iz hodnika. I to u roku od 5 – 10 minuta.

Kad nesto ne znam – ja pitam… I rekose mi: mi ostavljamo stvari koje nam ne trebaju tu, pored ulaza. Mozda ce nekome zatrebati.



Imao sam neke stare patike. Mala rupa na vrhu se pojavila, ja vec kupio nove… Secam ih se kao da ih drzim u ruci trenutno. Reebok, Zigzag, sivo zelene. I ostavim ih ja tako pored ulaza… Izasao, zapalio cigaretu, vracam se posle 5 minuta… Patika vec nema. Niko nije izlazio iz zgrade, morao bi da prodje pored mene. Znaci, neko ih je uzeo.

Prodjose meseci. Ulazim u lift i zamalo da pritisnem dugme da zatvorim vrata – vidim prvog komsiju. Deda od 82 godine, bivsi oficir, nosilac medalje “Lenjingradska blokada”… Bivsi pilot. Sadasnji pensioner. Zaustavljam se, cekam da udje u lift, on mi se zahvaljuje. Ja slucajno spustam pogled i pocinjem da se smeskam. Moje stare patike 🙂

Ne, nije on bio (Bog da mu dusu prosti) neko ko nije mogao da sebi priusti nove patike. Jednostavno, uzeo je ove moje, stare, jer ovde ne gledaju da budu ulickani. Ovde gledaju da im je udobno. A pare koje je ustedeo – vrlo verovatno je kupio po igracku svojim unucima.



Onda sam poceo i ja da obracam paznju na stvari koje su razni ljudi tamo ostavljali. Pocevsi od cipela, odece, ormana, stolica, polica… Raznih albuma sa slicicama, markama. Novih ili starih knjiga. I priznajem. Jednom sam i ja uzeo polovnu knjigu odatle. Zaboravio sam kuci knjigu koju sam citao, mrzelo me da se penjem opet do stana, video da je neko ostavio knjige… Prisao i izabrao jednu knjigu Maria Puza. Procitao sam je za par dana i posle sam je vratio na isto mesto. Do sledeceg jutra ju je vec neko drugi uzeo. Nadam se da je uzivao u njoj kao i ja.

Ista prica je sa igrackama. Decijom odecom. Kolicima za decu. Prvo mi je bilo cudno, a onda sam shvatio da nema niceg cudnog. Ljudi se jednostavno pomazu.

Prvo mi je bilo cudno kad smo zena i ja uzeli celu kesu za smece punu decije odece. Jos cudnije mi je bilo kad je to placeno sa dve Milka cokolade od 100 grama. A poceo sam da se krstim i levom i desnom kad sam otvorio kesu. Na nekim zimskim jaknama je jos bila etiketa iz prodavnice. Neke igracke su bile upakovane u fabricko pakovanje. Neke izlizane pantalone su kvarile prosek, ali… Izabrano je nekoliko stvari koje su moja deca lepo nosila nekoliko godina.

Tu istu kesu smo “dopunili” svojim stvarima koje nam nisu trebale i “prodali” je za… Dve cokolade 🙂

Covek koje je dosao da je uzme je bio na najnovijem Mercedecu CLA. Zena sa malim detetom je sedela na zadnjem sedistu. Nas dvojica smo popusili po cigaretu, popricali o vremenu, izvrsili razmenu “cokolade za kesu sa decijim stvarima” i razisli se kao stari poznanici.



Ne, nije stvar u tome da li mi ili oni ili neko drugi ima ili nema para za te stvari. Pomazemo jedni drugima. Nepoznatim ljudima. Koje nikada u zivotu vise necemo sresti.

I nikoga nije sramota. Cak sam uhvatio sam sebe da mi je drago kad uradim tako neko “dobro” delo.



Fudbalska tema

“Tadic je rekao i da poznaje licno igraC]ce Crne Gore, ali da za njega nema tenzija pred ovaj duel, jer smatra da su Srbija i Crna Gora ista drzava.”

Pa dobro, malo preterano, slazem se. Vise, nazalost, nismo ista drzava. Ali smo isti narod. I to kazem kao Crnogorac koji se rodio i odrastao u Srbiji. I koji se predstavlja Srbinom u Crnoj Gori. I koji svuda (osim u Srbiji) kazem da sam Srbin. U Srbiji sam – Crnogorac.

Zasto ovo kazem?

Srbija i Crna Gora jesu dve razlicite drzave. Ali je uvek Crna Gora bila “druga drzava Srba”. To sto smo odvojeni – za mene nema nikakvu ulogu. Mi jesmo jedan narod. U dve drzave. Mi smo kao rodjena braca koja zive u kucama jedna pored druge.



Dolecem u Tivat. Gledam pasoske inspektore kako propustaju putnike sa nekoliko letova. U masi putnika, dajem svoj pasos i pasose moje zene i klinaca policajcu. Moj, crveni srpski i jos tri crvena “ne srpska” pasosa. Gledam na policajsku znacku gde pise (ime i prezime namerno promenjeno) Amir Ibrahimovic.
Policajac dize pogled i smeje se: Dobrodosao! Pa sto ti i ovi ostali nemaju nase pasose?

Smeje se od uva do uva, covek, pricamo o tome da moji pricaju na srpskom, on mi objasnjava koliko se sta promenilo… Skenira one pasose, smeje se, pita me da li znam ljude tamo. Pozeli nam srecan odmor i cim prodjemo – skida osmeh sa lica dok docekuje druge turiste.



Bas je pre neki dan bila borba, cini mi se, Mekgregora sa nekim rusom. Cak mu ni ime ne znam. Citao sam razne komentare – i vecina je bila: to nije rus, to je musliman.

Covek je Dagestanac. On Rusiju smatra svojom zemljom. Nema veze nikakva vera, nema veze gde je odrastao, nema veze sto je ruski najverovatnije ucio tek u skoli. Covek se oseca Dagestancem i Rusom.

Kao sto je na primer, Belorusi osecaju – Rusima. Kao sto Rusi pricaju da je Belorusija njihova druga drzava.

Nije bitno sto su trenutno odvojeni – pricaju jedni za druge da su braca.

Kao sto su Rusi 50 i vise godina pricali da Krim pripada Rusiji.

A mi se odricemo sopstvenog brata posle malo vise od 10 godina…



A da, podela.
Po pravilima ovih admina je da moram da napisem nesto vezano za erepublik. Pa ok, ko je procitao tekst i ko nije prokljucao neka napise u komentaru: Kowalski je ziv. Imam nekih 200 – 300 q7 tenkova i nesto hrane da podelim, pa cu poslati dok ima u skladistu.

Poslednji pingvin medju eSrbima
Kowalski_afc