Join the new world

English version- Serbian bellow


Almost everything that you can see, hear or read about Kosovo and Metohia in western media, is one big lie. In order to get an objective perspective about all what is going on in Serbia and around Kosovo problem, for the reader, it would be normal to acknowdlege some basic numbers and facts about that region.

---

In all western documents Kosovo and Metohija (short Kosmet or K&M) is explicitly being called Kosovo cause it’s allegedly easier and shorter to spell. So we get newly declared called just Kosovo, while Metohija gets thrown out from the name. True reason for that is that “Metohis” on old Greek language means monastery estate. How can Albanians prove that it was their’s since the begining of time, when they, as muslims, don’t have monateries but mosques, although Kosovo is plateau, and Metohija is significantly lower in elevation, and they are clearly geographically and climatically different.


There never was more than 1,2 milion Albanians living on Kosovo, not today, not ever, and often naive writings that there were 2 or even 2.5 milion of them are nothing but an Albanian propaganda. There are 7 cities on K&M, but there are rather smaller towns. Priština (around 180 thousand residents), Mitrovica (85k), Peć (75k), Prizren(65k), Gnjilane (50k), Đakovica and Uroševac (45k). All these towns and numbers include areas around them as township, as it is the number of citizens of municipalities, where are included nationalities other than Serbian too. These are estimated numbers from year 1999, (before bombing), cause Albanians, in order to give false image about their ethnic representation on Kosmet, obstructed state censuses since 1971.y. up until today. Until deportation and NATO bombing 1999, beside Albanians, there were living 320 thousand Serbs, 45k of Gypsies, 27k of Muslims, 12k of Turks, and 7k were the rest. 38% of the Priština town population were Serbs.

If we add geographic data to this, that K&M has the total area of 10.686 km2 and that one third of it is mountain area unsuitable for life, and that it is two times smaller area size than Vojvodina (that has 1.8milion inhabitants), we get to the question Where they packed that 2 milion Albanians? In latest election lists there were 1.18 Albanians signed in as Kosmet residents, where is a vast number of those that came from Albania after NATO takeover. Allegedly there is 820 thousand of albanian children in K&M. How many schools do you need to have for that children, and Priština has 6 elementary and 4 high schools. Their classes are not organised in groups of 200, but in 30 as in Belgrade or everywhere else.

---

Albanian numbers are not so naive as you may think. In order to get constitutional rights in Macedonia, they needed to make up 25% of population. There are 15-17% Albanians in Macedonia, but some western censuses „tuned up“ that number to 26,3%



How Albanians do that? Since they have old ID cards of SFR Yugoslavia, when census i being made or some other forms of elections in Macedonia, half of Kosmet and southern Serbia goes there to vote. When something similar is going on in Kosmet, all Albanians are now going to Kosmet to vote. Purpose of this all is to present their population as totaly dominant in numbers, what allegedly gives them right to certain teritories. In registry on Albanian citizens as Yugoslav citizens, on Kosmet there is 930 thousand signed in and that is their real number, that can be increased for no more than 100 thousand, by those that were inhabitants of Albania and migrated from it after Second World War, and that aren’t signed in our citizens registry until today. But talking about milions is very wrong and pure propaganda that Albanians use to send a totaly distorted picture to the world, about their representation on Balkans.

When a non-informed reader acknowdlege all this, necessary imposed question is why state administration doesn’t make official report and insist on true data? That is trully complex problem. IF the state did only the things it was obliged to, today there wouldn’t exist any problem with Kosmet. Communist Yugoslavia imposed two provinces on Serbia, Vojvodina and K&M in order to artificially balance 6 republics, cause without this, Serbia would be 2-12 times larger than all the other republics. As there were around 74% of Serbs in SFR Yugoslavia, new nations were created immediately after war 1945. That is how is created Macedonian nation, although they were Southern Serbs from geographical area of Macedonia, and Montenigrin nation, although some of its rulers declared themselves as Serbs, even in periods of independent country. 1965 muslim nation was created, although it is clear that those are Serbs who in time of Ottoman rule on Balkans, under all kinds of pressures accepted Islam. There was even immediate law act after 1945 war, that return of exiled Serbs on Kosmet is forbidden, in order to make demographic picture of Kosmet changed, and acceptable for one province. Before Second World War there were only 32% of non-Serb population on K&M!

So Tito (of unknown origin), Kardelj (Slovenian) and Bakarić (Croat) balanced sizes of republics and even nations, and all in spirit of alledged Yugoslavenism (that never really got going), and „brotherhood and unity“ but exclusively at the expense of Serbs. In a similar way, the borders were drawn, again at he expense of Serbs, so one third of Serbs were left in other republics. This kind of border making was justified by saying that borders have no real meaning, they are just for administrative purposes. When that “brotherhood” Yugoslavia started to fall apart, borders made at the expense of Serbs like administrative, become state borders under pressures from West, so Serbs were left shattered in a number of newly formed sstates. If we want to make a picture of Tito’s Yugoslavia complete, we are obliged to mention year 1948, when there was a brake-up between Tito and Stalin, so Yugoslavia was turned to USA and West, and that way it becomes CIA fort used for bringing down the Varsav Pact. In order to carry out this political turn-around, the political platform “Informbureau” was created, or arresting around 12.000 explicitly Serb and Montenigrin personnel that were in favor of cooperation with SSSR. They were deported to “Goli otok” (an island in Adriatic sea), the most notorious prison ever made. That way, most prominent Serb personel were eliminated from party, government and army, so ruling structure was left with obedient Serbs, whose main task was battle against any kind of Serbian domination.

This Serbian leadership relocated around 180 thousand Albanians from Albania to K&M in period 1945-1956, at the order of communist party, and Albanians were quickly “educated”. You can imagine what kind of education was that, when only in 4-5 years Albanian personnel was elected, that went from semi-literate to academic personnel. CAY (Savez Komunista Jugoslavije -Communist Alliance of Yugoslavia) needed this education, cause literaly there were no Albanians with academic knowdlege after Second World War, and it was needed to put them on some of most responsible jobs in province. This uncritic favorizing of Albanians culminated in 1967, when Tito held speech in Split, after which there was a massive replacement of Serb personel on K&M with Albanian one, wheter they were executives in companies or some highest state functions. From that year on, Albanias took complete rule on K&M, and Serbs move away from in rapid fashion. The ratio for job distribution was made, 4:1, and 7:1 later on, which means 7 Albanians needed to get job before one Serb does. This antiserb communist campaign gets its final seal with new SFRY Constitution in 1974 where republics become states, and where both SerbiSerbian provinces were equalised with republics. All this lead to decade of Serbian exile, and it is estimated that in period from year 1955-1985, around 360 thousand Serbs migrated away from K&M.


Mother with kids on agricultural duty
This photo symbolizes the position of Serbs on K&M, and it was taken in village Prekale near Srbica in year 1984.

---

The serious problems for Serbs on K&M started early since 1967, in order to grow into exile and constant aggression and molestion in seventies by albanians, often followed with murder of Serbs. Caracteristic example of Albanian brutality from 1979. is case when Đorđe Martinović from Gnjilane area was working in his field, and Albanians put beer bottlein his rectum and than smashed it in pieces in his abdomen. In village Samoreža near Vučitrn, Danilo Milinić was killed on 3rd June 1982., at the doorstep of his house, in front of eyes of his parents. Killer was his Albanian neighbor who wanted to take away his nice lot, and killed him just like that, Danilo was the father of three kids. By court data, in period from 1970-1985 there were more than 2200 filed reports of aggression and murders that had Serb victims in 92% of the case. Thousand of judicial appeals were sent by Serbs to the highest state authoroties, descibing their unbearable situation on K&M, and they were never answered. Yugoslav and Serbian administration turn a blind eye to all of this, and most persistant Serbs stay on K&M hoping that Tito will die soon (he was over 80yrs old), and that things will get sorted afterwards. Serbian dissapointment was vast when after death of Tito (1980.) still nothing started to change. And that unlaterance and unbearable condition inspired massive protests of Serbs from K&M (later called „People event“) that will bring Milosevic in front focus as a leader of all Serbs.


In whole post-war period since 1954. K&M was manly living from grants from all republics, mostly Serbia (57😵. Economy doesn’t work inspite of all investments, cause leading postitions were held by incapable Albanians, that destroy what grants helped to be built, wheter with their ignorance, wheter intentionally. Maybe the best example of Albanian ignorance and idleness is problem with electic power, that doesn’t exist today on K&M. In Obilić near Pristina, two thermal-poweplants were built, „Kosovo A“ (5 blocks) with maximum installed power 745MW and „Kosovo B“ (2 blocks) 640MW. Although Serbia was in sanctions almost 10 years, and operating readiness of plants was not good enough, until the exile of Serbs in the year of 1999., almost all blocks worked with average coefficient of the utilization of 62%. Today that same plants, in which west invested bilions of dollars, doesn’t work with even 15% installed power, so K&M is importing electric power on regular basis from Serbia and Bulgaria. They have 1385MW of power, and 170 bilion tons of coal, at 5-15m under surface, and they can’t even produce 400MW of power that will suffice K&M needs, yet they import el.power from Serbia and Bulgaria.

Except few sections and three mines of „Trepča“ all that has left of industry on Kosmet was built and done from „Fond for undeveloped“ (grants) in which whole SFRY invested, but today, that industry is sold by western taycoons (and we know taycoons cherish property as it is sacred), while Serbia is still refunding international credit that K&M got. And besides state of the art companies and technlogies, only few of them worked succesfully, except those that were managed by Serbs. Albanians didn’t know how, neither wanted to succesfully manage companies, cause on Kosmet „main economic activity“ was smuggling. Smuggling of everything, especially drugs, weapons and forbidden supstances.

Not because Albanians have special affinity to those dirty jobs, but cause numerous and large albanian families can only be supported by those highly-profitable „jobs“. Workers wage, no matter how good it was, it wasn’t good enough for Albanian to support large family, so they gone for smuggling profession, even drugs. Besides that, in jobs where lots of cash deals are made, with no banking or other guarantee, huge reliability is needed between partners, and you must admit trust is highest among brothers. So numerous families made chain of smuggling, where one of the brothers buys goods, second transports it, third moves it accross the border, forth process it, fifth sells it. Understanding that Albanians live in large communities, there is no stealinig among brothers, as they all live under same roof, all money earned from smuggling is given to father, and he then distributes it where is needed across all family member. That is the way collectives were created, that were in advantage over normal Serbian/European (4 member) families, that worked in agriculture, or any kind of private bussines, all to the very security of family. If family is basic cell of society, than govenment should protect that normal european family at least in terms of security. That was necessary cause one aarea was populated by two groupations different in civilization and cultural way. As that state/govenment protection was absent for Serbs, and completely opposite relationship was seen during Tito political rule, Albanian minority supressed Serbian majority. That was the way that led us to the state present today on Kosmet...
And all that happened from 90’s until now is more-less well known...
Thx for translation from Serbian to English, by Le0nldas
[Serbian]
Серијал РЛ т.


Готово све што се у западним медијима о Косову и Метохији може видети, чути или прочитати је једна велика лаж. Да би читалац могао да стекне објективну слику о свим данашњим догађањима у Србији и око Космета било би нормално да се бар укратко упозна са неким важним бројкама и осталим подацима везаним за то подручје.

---

У свим материјалима на западу Косово и Метохија (скраћено Космет или КиМ) се искључиво назива Косово јер је наводно лакше и краће. Тако се и новопроглашена држава назива само Косово, док је Метохија из назива избачена. Прави разлог је у томе што „Метохис“ на старогрчком значи манастирски посед. Како да Шиптари докажу да је то одувек било њихово када они као муслимани немају манастире већ џамије, иако је Косово висораван а Метохија знатно нижи део који се географски и климатски јасно разликују.



На Космету никада па ни данас није живело више од 1,2 милиона Шиптара и сва, често и наивна, писања да их на Космету има 2 или чак 2,5 милиона су обична шиптарска пропаганда. На КиМ има 7 градова, пре би се рекло градића. Приштина (око 180 хиљада становника), Митровица (85), Пећ (75), Призрен (65), Гњилане (50), Ђаковица (50). и Урошевац (45). Сви ови градови су у ствари са околином јер се ради о укупном броју становника општина, где су укључене и остале националности. То су процењени подаци из 1999 (пре бомбардовања), јер су Шиптари да би могли да лажно приказују своју етничку заступљеност на Космету бојкотовали и опструирали све државне пописе од 1971. године до данас. На Космету је до протеривања после НАТО бомбардовања 1999 поред Шиптара живело и Срба (320 хиљада), плус Роми (45), Муслимани (27), Турака (12), остали (7), а у самој Приштини од укупног броја становништва 38% су чинили Срби.

Ако овоме додамо да је укупна површина КиМ 10.686 км2 те да је једна трећина планинско подручје непогодно за живот, а по површини је више од два пута мање од равничарске Војводине (1,8 милиона становника), поставља се питање где су упаковали тих 2 милиона Шиптара. У задњим бирачким списковима Шиптара је на Космету уписано 1,18 милиона грађана где су и сви новодошли из Албаније после доласка НАТО-а. Испада да на Космету има 820 хиљада шиптарске деце. Колико то школа треба имати за толику децу а у Приштини их има укупно 6 основних и 4 средње. Њихова одељења нису по 200 ученика већ по 30-так као и у Београду.

---

Шиптарске игре бројкама нису тако безазлене како се може помислити. Да би у Македонији добили право да буду конститутивни део државе требало је да их је више од 25%. У Македонији Шиптара има између 15 и 17% али су неким западним „пописима“ накарикали 26,3%.


Како то Шиптари раде. Пошто имају (старе личне карте СФР Југославије) када је попис или се гласа у Македонији пола Космета и Југа Србије иде тамо на гласање. Када се нешто слично догађа на Космету сви Шиптари иду и гласају на Космет. Циљ свега овога је да прикажу своју популацију као бројчано апсолутно доминантну што им наводно даје право на одређене територије. У књиге држављана Шиптара као Југословенских држављана на Космету је уписано око 930 хиљада и то је и њихова реална бројка, која се може увећати за највише 100 хиљада, оних који су поле Другог светског рата насељавани из Албаније а који нису ни до данас уписани у књиге наших држављана. Али говорити о милионима је крајње нетачно и чиста пропаганда којом Шиптари свету шаље потпуно искривљену слику о њиховој заступљености на Балкану.

Када, у детаље неупућени читалац, све ово прочита неминовно се намеће питање зашто све то држава званично не објави и инсистира на тачним подацима? То је право али комплексно питање. Да је држава одрађивала само оно на шта је била обавезна, ми данас и не би имали проблем Космета. Комунистичка Југославија је Србији наметнула две покрајине Војводину и КиМ како би вештачки избалансирала 6 република јер би у противном Србија била од 2-12 пута већа од свих осталих република. Пошто је у СФРЈ живело око 74% Срба одмах после рата 1945 створене су и нове нације. Тако је створена Македонска нација иако се ради о Јужним Србима са географског простора Македоније, као и Црногорска нација иако су се сви њени владари и у периодима самосталне државе изјашњавали као Срби са простора Црне горе. 1965 је створена чак и муслиманска нација мада је јасно да су то Срби који су у време Турске владавине на Балкану под разним облицима притиска примили Ислам. Чак је одмах после рата 1945 донет и закон о забрани повратка свих прогнаних Срба на Космет како би се демографска слика Космета што пре изменила и стекла „право“ да буде покрајина. Иначе пре Другог светског рата на КиМ је живело око 32% несрпског живља.


Тако су Тито (нејасног порекла), Кардељ (Словенац) и Бакарић (Хрват) избалансирали величине република па и нација, а све у духу наводног Југословенства (које никада није заживело), и „братства и јединства“ али искључиво на штету Срба. По сличним критеријумима повучене су и републичке границе опет на штету Срба, па је једна трећина Срба остала у другим републикама. Овакве међу-републичке границе повучене су уз образложење да оне и нису битне јер су само административне. Када се та „братска“ Југославија почела распадати, те на штету Срба исцртане административне границе, под притиском Запада претворене су у државне, па су једино Срби остали расути у више новоформираних држава. Да би слика о Титовој Југославији била комплетна треба обавезно споменути и 1948 када долази до разлаза између Тита и Стаљина па се Југославија окреће Америци и западу, те тако постаје експозитура ЦИА усмерена ка рушењу Варшавског пакта. Да би се овај политички заокрет могао спровести долази до политичке платформе зване „Информбиро“, односно хапшења око 12.000 готово искључиво српских и црногорских кадрова који су били за сарадњу са СССР-ом. Они су сви депортовани на „Голи оток“ (острво у Јадранском мору), најозлоглашенији затвор који је икада формиран. На тај начин се из партије, власти и војске елиминишу сви најистакнутији српски кадрови па у структурама власти остају само послушни Срби, чији је основни задатак борба противу било каве српске доминације.


Овакво српско руководство у периоду 1945-1956 по налогу партије на Космет насељава из Албаније око 180.000 Албанаца и Шиптаре убрзано „школује“. Каво је то школовање било може се замислити када су за само четири-пет година одабрани шиптарски кадрови, од полуписмених постајали факултетски образовани. Ово школовање је СКЈ (Савез комуниста Југославије) било неопходно јер после Другог светског рата и буквално ни један Шиптар није имао факултетско образовање, а требало их је поставити на најодговориније функције у покрајини. Ово некритичко фаворизовање Шиптара кулминира 1967 Титовим говором у Сплиту, после кога на Космету долази до масовне смене српских кадрова од шефова, директора предузећа па до највиших државних функција. Од те године Шиптари преузимају комплетну власт на Космету а Срби се њега убрзано исељавају. Установљава се и кључ при запошљавању, прво 4:1 а касније 7:1 што подразумева да се на посао морају примити 7 Шиптара па тек 1 Србин. Ова антисрпска комунистичка кампања добија свој коначни печат доношењем новог устава СФРЈ 1974. године где републике постају државе, али по коме се и обе српске покрајине фактички изједначавају са републикама. Све ово доводи до деценијског исељавања Срба па се процењује да се у периоду од 1955 до 1985 са КиМ иселило око 360 хиљада Срба.

Мајка са децом у пољским радовима
Ова фотографија најсимболичније говори о положају Срба на КиМ а снимљена је у селу Прекале код Србице 1984. године

---

Већ од 1967 за Србе на КиМ почињу озбиљни проблеми да би средином седамдесетих ти проблеми прерасли у прогон уз сталне шиптарске нападе и малтретирање све до честих убиства Срба. Карактеристичан пример шиптарског зверства из 1979. је и случај када су Ђорђу Мартиновићу из околине Гњилана док је радио у пољу Шиптари набили пивску флашу у анални канал и онда је у утроби сломили. У селу Самодрежа код Вучитрна 03. јун 1982. убијен је Данило Милинчић на прагу своје куће и пред очима мајке. Убица је био комшија Шиптар који је желео да узме њихово лепо имање, и из чиста мира је на прагу куће Милинчића убио Данила - оца троје десе. По судским истрагама у периоду од 1970 до 1985 било је преко 2.200 предмета напада батинања и убистава у којима су у 92% случајева жртве били Срби. На хиљаде жалби Срби упућују највишим држаним руководствима земље, описујући своју неподношљиву ситуацију на КиМ, које остају без одговора. На све ово и српско и југословенско руководство жмури, али најупорнији Срби ипак опстају надајући се да ће Тито скоро умрети (већ је превалио осамдесету) па да ће ствари почети да се решавају. Српско разочарење је било огромно када се и после смрти Тита (1980. године) ништа није почело да мења. Управо та неизмењеност неподношљивог стања покреће Србе са КиМ у масовне протесте (касније названо „Догађање народа) што ће у први план избацити Милошевића као лидера свих Срба.


У целом послератном периоду од 1954. КиМ углавном живи од дотација свих република, али највише Србије (57😵. Привреда и поред огромног улагања не функционише јер су на руководећим местима нестручни Шиптари који што незнањем што намерно уништавају и оно сто је дотацијама изграђено. Можда је најбољи пример Шиптарског незнања и нерада ситуација са струјом, које данас на космету нема. У Обилићу крај Приштине саграђене су две термо електране „Косово А“ са (5 блокова) укупне инсталиране снаге 745Мњ и „Косово Б“ (2 блока) 640Мњ. Иако је Србија била у санкцијама скоро 10 година па је и одржавање погонске спремности електрана било недовољно, до одласка Срба 1999 готово сви блокови су радили са просечним степеном искоришћења од 62%. Данас те исте електране у које је запад уложио скоро пола милијарди $ не раде ни са 15% инсталиране снаге па КиМ редовно увози струју из Србије и Бугарске. На располагању им је 1.385Мњ и око 170 милијарди тона угља на свега 5-15 метара дубине али Шиптари нису у стању да произведу ни око 400Мњ колико би за потребе КиМ било довољно већ струју увозе из Србије и Бугарске.


Осим неколико погона и три рудника „Трепче“ све остало што је од индустрије на Космету изграђено урађено је из „Фонда за неразвијене“ (дотације) у који је улагала цела СФРЈ али ту индустрију данас западни гаулајтери (код којих је власништво светиња) распродају, док Србија још увек редовно отплаћује међународне кредите које КиМ добило. И поред најсавременијих фабрика и технологије ретко која од њих је успешно радила осим оних ретких где су руководиоци били Срби. Шиптари нити су знали нити хтели да фабрике успешно послују, јер је на Космету „основна привредна делатност“ био шверц. Шверц свега, а посебно дроге, оружја и забрањених материја.

Не зато што Шиптари имају посебне афинитете за те прљаве послове, већ зато што се бројне шиптарске породице могу исхранити само тим високо-профитабилним „пословима“. Радничка плата ма како била добра, недовољна је да неки Шиптар може да исхрани врло бројну породицу и они су онда прибегавали ризичним „пословима“ шверца, па и дроге. Осим тога тамо где се послује кешом, без банкарских и других гаранција неопходно је изузетно поверење међу партнерима, а међу браћом је поверење ипак највеће. Тако су бројне породице правиле ланце за шверц, где један од браће купује робу, други вози тећи то пребацује преко границе, четврти прерађује а пети продаје. Собзиром да Шиптари живе у бројним заједницама, међу браћом нема поткрадања јер сви живе у истој породици и сав, из тог шверца, зарађени новац предају оцу који онда сходно потребама то дели на целу породицу. Тко су стваране мале задруге које су у односу на нормални четворочлану српску (европску) породицу биле у великој предности, од рада у пољу, било каквог приватног бизниса, па све до саме безбедности породице. Ако је породица основна ћелија друштва, онда је држава била обавезна да бар у домену безбедности заштити ту нормалну европску породицу. То је било неопходно јер су на једном простору живеле две цивилизацијски и културолошки потпуно различите групације. Пошто те државне заштите Срба није било, већ под Титовим политиком сасвим супротно, шиптарска мањина је потискивала српску већину. То је био пут којим се дошло до данашњег стања на Космету...
A све што се дешавало 90'их до сада је мање више познато..

---

......(\_/)
......( '_')
..../""""""""""""\======░ ▒▓▓█D
/"""""""""""""""""""\
\_@_@_@_@_@_/


Подела опреме

Делим по 3 к6 тенка, остави коментар ако ти треба опрема, и линк профила,ради брже поделе!

Нема услова