Join the new world

Ти верујеш у Бога.

Na osnovu čega si to zaključio?

То стоји у тексту 😃

Ja tu informaciju nemam... 😃

Ne veruješ?

Imam ja svoju ideju o svemu tome... 🙂

Ах, па - небитно како "то" детерминишеш.
То је, негде, у ствари, оно што ти тражиш.
Зато ти ништа "овде" ни не одговара, не заиста.
Чак и када мислиш да тражиш несавршенство, ти тражиш да буде савршено у својој несавршености. Савршено у складу са твојом перцепцијом онога што теби треба, а проблем је у томе што ни сама ниси себи кристално јасна шта је тачно то што би хтела. Али некако осећаш да када би наишла да би знала да је то- то. Тражиш један део себе.

Marcuse jbt to je predobro! I članak je super!

Da, tražim jedan deo sebe... Ali nesavršenstvo nisam skockala ni u jedan šablon, i znam tačno šta je ono što tražim. Potreban mi je onaj neki KLIK u glavi (okidač iliti hemija), a ono što u startu očekujem je samo iskrenost. Sve ostalo bi trebalo da dolazi samo po sebi, a nesavršenstvo može biti kombinacija bilo čega. Začudio bi se šta sam sve u stanju da prihvatim kao činjenicu ili osobinu dok je osoba iskrena prema meni... 🙂

Искреност?
Па, срећо- већи прохтев ниси могла имати.
Ипак, и та искреност, само је део једне целине коју тражиш. Мислим, оно, тако сам те некако скапирао.
Но, да се не прсрвм више овде, поента је да некако контам да те разумем, и мени некако недостају ти "трипови" у којима си ти у задње време.

Skontala sam da si me skapirao... Što se tiče tripa, i sama sam bolesno iskrena, tako da ne tražim više od onoga što nudim... A i ta mi je iskrenost donela mnooogo dobre prijatelje, one prave. Nema veće nagrade od toga! 😉

Да, само што ти не тражиш пријатеље.
То већ имаш.
И то што тражиш- хоћеш да буде некако узвишено.
Та искреност, узвишена искреност, знаш...и тако то... нема тога Сабинче.
Она три мајмуна су закон. Жмури, не питај да не чујеш што не желиш и не причај да не кажеш неком што не жели чути. Шта искреност доноси? И ти твоји пријатељи, знаш и сама да нису баш увек, али увек, били искрени баш у свему са тобом. Искреност не постоји, као ни љубав, а да је трајно, као ни лепота мимо нечије перцепције о њој. Тражиш шарену лажу. Некако негде то и добијеш јбг, и нормално да ниси задовољна. Јер то што ти тражиш- има само негде горе, зато сам Бога и споменуо. И једном ћеш наћи особу у којој ћеш видети све те неке ствари које желиш да пронађеш у неком, неком ко ће бити садржитељ тих узвишених људских особина, и тај неко ћете највише и повредити јер- опет ти кажем, то не постоји.
Попут честица у квантној физици које су честице само онда када их посматрамо, у одређеном временском интервалу, небитна је дужина истог, поента је да то није константа- већ нешто што је коначно. А када их престанемо посматрати постају таласи.
Па и то твоје. Биће онолико постојано док ти будеш веровала у то у неког, а први пут када будеш проверавала, пре или касније, сјбћш се 🙂
Зашто ти ово причам? Па знам по себи. Све је супер док се фолирам, док се не сморим. Ал то не може довека јбг. Нико не може да се фолира довека, па неће ни тебе фолирати. И онда ћеш скапирати, скапираћеш то пре или касније, да све то о чему мислиш, чему тежиш, што желиш, да је немогуће. Не постоји. А буди искрена- ни ти ниси увек, баш увек искрена. Никада то и ниси била, ни према коме.
На концу, пре или касније, и сама си увек неког издала. То нам је у природи. Када престанеш тражити узвишено наћићеш неко задовољство у ономе што имаш или што ћеш тек прихватити као такво. Или то, или ћеш пронаћи Бога.

Savršeno jasno! Ja i dalje ne vidim da sam u potražnji nečeg uzvišenog, osim možda emocije, koja mi nije nepoznata. A ko mi je kriv što mi se desi retko i na prvi pogled ili mi se ne desi uopšte - pa, valjda ja... Međutim, možda je baš to ono što vidim da ne vidim... 🙂
E, sad... da bih nastavila da se objašnjavam, sada bi bilo potrebno da počnem da iznosim činjenice na osnovu kojih šta od gore rečenog izlažem, što definitivno više nije za komentar u novinama...

Марцусе, оде у дуалну природу свјетлости.... брттттт... D

www.youtube.com/watch?v=N-fviJnVslc muzicki komentar

Moze! 🙂

v+s

pre vikenda (subota-nedelja) ide petak .. a petak je ..
xDDD

Ccc... 😛

Ovako razmišljam kada nemam šta da radim a napušio sam se vutrice.

Ali ja od tako koječega konzumiram samo kafu i čaj, ovo je moje normalno stanje! 😃

Рекао бих, да си усамљена!

Потражи сродну душу, није свијет тако црно-бијел, нађе се и по која нијанса сиве! 😉

П.С. Знају "коњине" бити и сентименталне! 😉

Znaju, ali to je strana koju uglavnom i na žalost dobiju one koje traže nešto sasvim drugo... 🙂

Очекујеш немогуће! 😉

Znam! 😉

v

http://prntscr.com/5j3fis

I opet se ne spasu... 😛

😘

😘**

Mislim da sam našao Anastazisu ženu!

...shvatiću to kao kompliment... .)

Kompliment...Da sam na tvom mestu ja bih se uvredio!!hahahah

...ali nisi na mom mestu! 🙂

Sreca tvoja pa nisam...Bilo bi to onda vec mnogo zamrseno i komplikovano...hahaha

Shvati kako oćeš, sutra se piše državna naredba za svadbu, bićete obavešteni o protokolu!

Anastazis, aj vidi pa pokvari i ovu mladu, ja stvarno onda dižem ruke 😃

I pop je reko da neće više da dolazi kolko smo puta veselje otkazali 😉

Onda se ženi sam sa sobom i onim tvojim šarenim međedima

Ali... ja imam eMuža (ako se nije predimislio o eStatusu u međuvremenu)... 😛

On uvek može da se oklikzne o e-stepenice 😃

covek nije dato bice, poput zivotina, vec zadato bice. znaci pas se rodi kao pas a mi sebe treba da izgradimo u ljude. kako se nasa pojmanja zivota, sveta i ljudskosti menjaju tako i mi menjamo, tacnije, u skladu sa tim stvaramo sebe kao coveka. mnogo "muka" kojih imas nastaju bas iz toga, a kada smo usamljeni, vise se prepustamo svom unutrasnjem nego spoljasnjem svetu pa vise zakljucujemo i sve sto vise saznajemo, kapiramo da sve manje znamo. paradoksalno, ali je tako. zato je za sve bitnije odluke u zivotu potreban, kako ameri rekli, leap of faith. trenutak kada vise analize i kalkulacije ne pomazu a moramo da odlucimo. tu je prazan prostor gde nam se zivoti korenito menjaju a imamo uticaj samo zeljom i voljom, bez garancija za pozitivan rezultat. taj trenutak zovu usud, sudbina, karma... a u stvari nema veze sa tim. ima veze sa nasom samosvescu i spremnoscu da prihvatimo sami sebe onakvim kakvim jesmo i da se u skladu sa tim nosimo sa zivotom.
ps. iskrenost moze da bude i linija manjeg otpora. nije nuzno da je dobra. 😉

O ovom ps-u ću još da razmislim, prihvatam i to kao mogućnost (ali dok ne ne dokažem u glavi...)... 😃

hm, draga moja u citavoj prici zivota najbitnije je da znas sta neces a sta hoces to ces menjati sa svakim novim dostignucem, saznanjem i padom. Pokusaj sebi da kazes necu to i to... a sve ostalo dolazi samo po sebi

Imam i na spisku onoga što neću par "nečega"... 🙂

Za usamljenost treba hrabrosti, do jedne mere.
Nakon te mere, ona se pretvara u očaj koji sam, na svoju ruku, vuče sve one pogrešne poteze po kojima se gorko pamti život...
...ili se najzad i ta usamljenost shvati, a da ne postane sama sebi mera; to je ona samoća iz koje možeš da se pružiš drugima bez oduzimanja sebe.
Možda je pravi spas u ljubavi prema sopstvenoj samoći - ona, na kraju krajeva, samu sebe uvek potajno voli...

Još sam uvek u "meri", do očaja ne bih želela da stignem, ne dopada mi se ta ideja. A, u principu, tek kada istinski zavolimo sebe, možemo i drugoga, zar ne? Stignu me žute minute, ali mislim da sam i dalje na dobrom putu... 🙂

Zavisi šta želiš... očaj je dno, a sa dna ima samo jedan put - naviše!
Rekao bih da si, dokle god se pitaš gde si, na dobrom putu 🙂

Dopada mi se zaključak! 😃

šta reći osim još jedan prokleti vikend 🙂

vjera, ufanje i ljubav - to troje !